U aktuelnoj sezoni u Grčkoj postalo je pravilo – šta god da se dešava, ne može da prođe bez Srba. Dok izabranici Marka Nikolića, među kojima su Luka Jović, Mijat Gaćinović i Marko Grujić, sve sigurnije gaze ka državnom tronu, u finalu Kupa Grčke snage su odmerili OFI Filipa Bainovića i PAOK Andrije Živkovića.
Okršaj crno-belih klubova pripao je ekipi sa Krita posle produžetaka (3:2), čime je ponovljen uspeh iz sezone 1986/87. Umeli su na čuvenom grčkom ostrvu da proslave podvig Filipa Bainovića i njegovih saigrača. Centralni vezni fudbaler iz Srbije nije upisao minute protiv PAOK-a, što ne umanjuje njegov doprinos na putu do trofeja, a o ulozi koju ima na Kritu najbolje govori podatak da je zamenik kapitena.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
“Bilo je veoma lepo. Drugu godinu uzastopno smo u finalu. Ostao je vrlo loš utisak prošle sezone, ali sada je ceo Krit na nogama. Mnoštvo navijača nas je čekalo na aerodromu. Neverovatan broj ljudi. Kažu da je bilo 30.000, a poseban spektakl je bio dan kasnije, kada je ceo Krit bio na ulicama. Na utakmicu je došlo oko sedam, osam hiljada naših navijača. Putovali su 10 sati trajektom. To je bio dodatni motiv za sve nas. Utisak je mnogo lep. Sjajno je biti deo istorije. Posle 39 godina smo doneli trofej klubu”, počeo je Bainović priču za Meridian sport.
“Gazda nas je iznenadio. Dao nam je duplo veću premiju od očekivane. Lep gest. Doček navijača je bio fenomenalan. Gazda je na aerodromu igrao grčki ples sa svojim ocem oko pehara. To je izazvalo oduševljenje kod svih okupljenih. Divan osećaj. Malo smo odspavali, a već narednog dana usledila je još veća proslava. Veoma je lepa atmosfera, svi se držimo zajedno, euforija traje. Mnogo je lepo kada se pobedi. Od sada do kraja sezone nigde ništa nećemo morati da platimo. Tako je bilo i pre finala. Gde god bismo seli, usledila bi poruka: ‘Ne morate ništa da platite, samo vi nama donesite trofej’. Svi mnogo vole klub.”
Iako je PAOK u rezultatskoj krizi, činjenica da je u najužem krugu kandidata za šampionsku krunu u Grčkoj govori dovoljno o podvigu koji je napravio OFI.
“Pristupili smo utakmici i rivalu generalno sa velikim poštovanjem. Koliko god da je PAOK imao problema u prethodnom periodu, radi se o ozbiljnoj ekipi. Oni su među tri najbolja tima u Grčkoj, pokazali su to i u Evropi. Imali smo veliku dozu opreza. Verovali smo u sebe. Radimo divan posao sa novim trenerom ove sezone. Pobedili smo AEK, PAOK… Pokazali smo da možemo da igramo sa svima. Iskoristili smo to što nisu u savršenom momentu. Pravi pristup nam je veoma pomogao.”
Sa druge strane, u redovima PAOK-a bio je Andrija Živković, Bainovićev sunarodnik i član iste generacije 1996.
“Pričali smo pre i posle utakmice. Vrhunski je igrač, kapiten, najveći lider ekipe. Uvek je davao impuls timu kada im je bilo najteže. Pružio mi je ruku i čestitao nakon meča. Pričamo kada imamo priliku… Povrede su mnogo mučile PAOK u poslednje vreme. Sve je nekako bilo naklonjeno nama. Dinamična utakmica, lepa za gledanje, sa mnogo trke… Mi smo bratski klubovi, navijači imaju sjajan odnos. Bilo je to crno-belo finale, uz fenomenalnu atmosferu.”
Prethodne godine klub sa Krita je stao na poslednjem koraku. Tada je u finalu poražen od Olimpijakosa (2:0).
“Meni je to bio veliki motiv. Pričali smo o tome da smo dobili drugu šansu, a nju moraš da iskoristiš. Nije lako dve godine u nizu ući u finale. Iskustva iz tog susreta i finala Superkupa su nam mnogo pomogla. Ovo je bilo treće finale za nas u prethodne dve godine. Svaki dan smo pričali da novu šansu moramo da iskoristimo. Jedan sam od zamenika kapitena, potencirao sam takav pristup konstantno.”
Bainović je uz kapitena Vasiliosa Lampropulosa jedan od igrača koji drže svlačionicu, a srpskom internacionalcu takva uloga nije strana s obzirom na to da je bio lider i u Radu, Trenčinu…
“Osećao sam se fenomenalno po dolasku u Grčku. Igrao sam odlično. Odmah sam dobio ponudu da produžim ugovor i baš te nedelje sam pokidao prednji ukršteni ligament. Oporavak je trajao duže od uobičajenog, oko 13, 14 meseci… To mi je skratilo minutažu ove sezone. Klub mi je dao da uprkos svemu budem zamenik kapitena. To mi mnogo znači, pogotovo jer sam stranac u ekipi koja neguje tradiciju domaćih igrača, kojoj je stalo da ima što više Grka u sastavu. Lepo se osećam zbog toga. Ovo mi je već drugi klub u inostranstvu gde sam kapiten ili zamenik. Žao mi je što sam se baš ovde povredio, ali sve je to fudbal. Oporavio sam se. Nadam se da ću do kraja sezone imati veću minutažu, da uđem u željeni ritam, pa ćemo videti.”
Trofej u Kupu Grčke doneo je evropsku vizu za OFI, pa plej-of u kojem učestvuje tim sa Krita nema značaj i Bainović sa saigračima rasterećeno dočekuje preostale duele u prvenstvu.
“Osvojili smo Kup, tako da do kraja sezone to peto mesto – koje inače vodi u Evropu – nikome neće ništa značiti. Svakako ćemo igrati maksimalno ozbiljno, jer je lepo završiti takmičenje na što boljoj poziciji.”
Čestitke su stizale i nekoliko dana posle uspeha, sa svih strana Evrope, pa i sa drugih kontinenata.
“Sijaset prijatelja mi se javio. PAOK je bio favorit, a svi su srećni kada pobedi klub koji je autsajder. Mnogo ljudi navija za ekipu koja nije favorit… Javilo mi se pregršt prijatelja i bivših saigrača iz Srbije, Slovačke, Poljske… Mnogo čestitki je stiglo. Gledali su utakmicu, jer je prenos bio kod nas. Izgubio sam dva finala ovde i jedno u Slovačkoj, sad smo napokon pobedili, hvala Bogu.”
Srbi su ove sezone u prvom planu u Grčkoj. Osim Bainovića i Živkovića, javnost prati svaki korak i naših predstavnika u AEK-u, Panatinaikosu, Atromitosu… Vezni fudbaler OFI-ja udaljen je od većine koja je stacionirana u Atini, ali održava kontakt sa sunarodnicima.
“Malo sam dalje od njih, ali uvek se čujemo, pričamo… Kada god igramo jedni protiv drugih, vidimo se, razmenimo dresove. Nisam imao to u Poljskoj i Slovačkoj. Ovde gotovo svaku utakmicu igram protiv svojih sunarodnika. Mnogo je lep osećaj. Sve su to vrhunski momci i igrači. Baš je lepo sresti ih posle toliko godina. Marko Nikolić radi fenomenalan posao. Svi su me pitali kakav je trener, rekao sam im da je napravio uspeh gde god je radio. Znam ga još iz Rada, počeli smo u istom klubu. Na mene je uvek ostavljao utisak sjajnog čoveka i trenera. Ne iznenađuje me ovo. Igraju najlepši, najatraktivniji fudbal, što rezultati pokazuju. Ne čujemo se preko telefona, ali uoči meča uvek razgovaram sa njim i njegovim pomoćnicima. Prate i oni sve do detalja. Pratim i ja njih, naši smo, naravno. Lepo je videti kada igraju tako dominantno. Drago mi je kada naši ljudi prave takve uspehe i uvek im čestitam na tome.”
Izolovani na ostrvu, Bainović i ostali igrači OFI-ja imaju nešto drugačiju rutinu nego rivali.
“Na svako gostovanje se ide avionom, ali sve su to kratki letovi od 30, 35 minuta. Maltene i ne osetiš. Život na ostrvu je veoma lep. Ljudi su baš slični nama, mnogo vole Srbe. To je neverovatno. Vrlo su gostoprimljivi. Stariji ljudi nas baš poštuju, mnogi od njih su studirali u Beogradu. Za sve se nađu, uvek su spremni da pomognu. Ne samo zato što smo fudbaleri, nego generalno. Upoznao sam neke naše ljude koji rade ovde. I oni mi kažu da je na Kritu sve mnogo lakše kada kažeš da si iz Srbije.”
Prati centralni vezni dešavanja u Srbiji, gde je igrao za Rad, Crvenu zvezdu i Radnik iz Surdulice.
“Stalno sam u kontaktu sa ljudima iz Rada. Mnogo bih voleo da se klub vrati na stare staze. Uvek sam tu za njih. Bio sam i biću tu. Odrastao sam u Radu.”
Banjica i stadion Kralj Petar Prvi bili su Bainovićev dom od prvih fudbalskih koraka do seniorskih voda, a iz redova Građevinara je prešao u Crvenu zvezdu kao prvi igrač kog su nebeskoplavi prodali Zvezdi ili Partizanu od ere Ranka Stojića.
“Prvi sam igrač koji je posle tih dešavanja prešao iz Rada u Crvenu zvezdu ili Partizan. Pre toga nisu imali takvu politiku. Ljudi iz Rada su znali kakvo poštovanje imam prema klubu, da sam tu odrastao… Uvek će Rad imati posebno mesto u mom srcu. Izašli su mi u susret, baš zato što sam imao takvo poštovanje za njih i klub. U Zvezdi nisam imao veliku ulogu, ali imao sam neverovatnu konkurenciju. Uvek sam realan – to su igrači koji su igrali vrhunski fudbal. Nije bilo objektivno očekivati da igram pre njih. Radovao sam se svakom minutu koji sam dobio.”
Pre odlaska u inostranstvo, vezni igrač se u Ljutice Bogdana 1a okitio šampionskom krunom u sezoni 2017/18.
“U Zvezdi nisam imao ulogu koju sam očekivao. Bio sam mlad. Da budem realan, svi igrači koji su tada igrali bili su kvalitetniji, stariji, iskusniji… Mičel Donald i Nenad Krstičić su stvarno bili na vrhunskom nivou. Nije bilo ni realno da dobijem neku ozbiljnu šansu. Opet, bio sam deo ekipe, pravili smo velike uspehe. Lepo iskustvo. Veliko zadovoljstvo je deliti svlačionicu sa takvim igračima. Kada bih vratio vreme, iako nisam igrao, opet bih isto učinio. Kada zove takav klub, takva ekipa, nije realno da se odbije ponuda.”
Priliku da se dokaže van Srbije dobio je u Gorniku, klubu u čijem radu učestvuje čuveni Lukas Podolski, a fudbalski put ga je odveo i u Slovačku, gde je igrao za Trenčin i Spartak Trnavu.
“Svi mi sanjamo o najboljim ligama Evrope. O Španiji, Engleskoj, Italiji, ali mnoge okolnosti odlučuju. Potrebno je da se poklope brojni faktori. Otišao sam na drugu stranu i imam lepo iskustvo iz Poljske i Slovačke. Imao sam sreću da igram sezonu sa Podolskim i danas se družimo, u kontaktu smo.”
Nekadašnji nemački reprezentativac poljskih korena ostao je zanimljiv široj javnosti i nakon što je otišao sa najsjajnije fudbalske pozornice. Posvetio se Podolski klubu iz rodnog grada, a u međuvremenu je razvio i biznis sa lancem restorana brze hrane.
“Podolski je fenomenalan čovek. Ostali smo veoma bliski, nastavili smo da se družimo i posećujemo se na pauzama. Ostavio je na mene snažan utisak pre svega kao čovek, a onda i kao igrač. Takav profesionalizam kakav je pokazivao tada, u 37–38. godini, za mene je bio neverovatan. Neko u tim godinama, sa takvom karijerom i kvalitetom, uz sav biznis koji ima van fudbala sa fast-fudovima i reklamama koje snima – to je neverovatno! Sećam se da je učestvovao u nemačkom ‘Ja imam talenat’ i da je putovao da snimi taj šou posle utakmice, a već drugi dan bi bio na treningu. I da nije dolazio – niko mu ne bi zamerio, ali to pokazuje njegovu veličinu. Mnogo sam naučio od njega, pre svega kako se ophodi prema mladim igračima. Sada na Kritu sam zamenik kapitena i, iako posle povrede ne igram mnogo, pokušavam da gledam igrače i trudim se da ih podržavam na način na koji je on mene podržao.”
Nije Podolski jedino svetski poznato ime koje je imalo značajan uticaj na Bainovićevu karijeru.
“Igrao sam u Spartaku iz Trnave, gde je sportski direktor bio Martin Škrtel, na čije sam insistiranje i došao. Imao sam neke unosnije ponude iz Turske, ali kada me je pozvao Škrtel, bila mi je čast i prihvatio sam poziv. Postali smo veoma dobri prijatelji. Napravili smo uspeh – igrali smo grupnu fazu Lige konferencije, a krenuli smo od pretkola. Prethodno, u Trenčinu sam bio kapiten kao stranac, sa 25–26 godina bio sam među iskusnijima. U veoma mladom timu sam imao važnu i lepu ulogu. Dao sam dvocifren broj golova, ostvario brojna poznanstva…”
Prati vezni igrač sve bivše klubove, ali mu je ipak akcenat na domaćem prvenstvu, za koje ima samo reči hvale.
“Mlad sam otišao iz Srbije i nemam preveliko iskustvo iz Superlige. Tokom perioda pandemije korona virusa sam se vratio u Srbiju i igrao za Radnik, jer mi se žena porodila u Srbiji i nisam želeo da budem odvojen od porodice. Imao sam lepo iskustvo u Radniku, koji je sezonu završio šesti i u Kupu Srbije stigao do polufinala. Ljudi u Surdulici dobro vode klub. Čujem se sa pregršt igrača iz Superlige, ali većinom su to igrači sa kojima sam stasavao u Radu. Naša liga veoma napreduje. Imam mnoštvo prijatelja u klubovima, na primer u Železničaru iz Pančeva, koji igra fenomenalan fudbal. I ne samo oni… Iz godine u godinu Superliga napreduje i to mi je veoma drago.”
O kvalitetu šampionata Srbije, između ostalog, Bainović govori kroz primer
Njegoša Petrovića, nekadašnjeg saigrača sa Banjice, igrača koji je takođe iz Rada prešao u Zvezdu, a koji posle međunarodne epizode nosi dres Vojvodine.
“Pratim Njegoša. Fenomenalan je igrač i momak. Igra na vrhunskom nivou, nisam sumnjao u njega jer je još u Radu pokazivao veliki kvalitet. Može da bude u Evropi, a tu je – u Srbiji. Svaka čast i njemu i ljudima iz kluba koji su ga ubedili da ostane. U mnogim ekipama imamo sličan slučaj, a ranije nije bilo tako i igrači u tim godinama su bili po Evropi i Aziji. Drago mi je kada su fudbaleri u tom dobu u Srbiji i srećni.”
DRAGOCENA PODRŠKA NAJBLIŽIH, SUPRUGA IZ FUDBALSKE PORODICE
Istakao je Bainović značaj koji za njega ima podrška najbližih.
“Veliku podršku imam od porodice – supruge Stefane, dvoje dece i ostalih koji su u Srbiji. Bez njih bih teško opstao u Evropi. Nisam igrao fudbal u top ligama, ali opet nije mala stvar zadržati se toliko dugo u kvalitetnim prvenstvima. Supruga mi je glavni oslonac, svesna je šta nosi život fudbalera jer je i njen otac bio igrač – Dragan Vulević, nekadašnji član Zvezde, Vojvodine, klubova iz Španije i Grčke…”
IZ VOJVODINE SE RASPITIVALI ZA NAPADAČA
OFI je u Srbiji praćen ne samo zbog Bainovića. Edi Salsedo, napadač koji je u Grčku stigao iz Intera, privukao je pažnju Vojvodine.
“Salsedo je špic kojeg je Inter platio 10.000.000 kada je imao 16 godina. I mene su poznanici pitali kakav je igrač. Smatram da je fenomenalan i da bi bio značajan adut Vojvodini. Ne znam da li je bilo konkretnijeg kontakta, neće ni on da priča o tome, ali posle odličnih igara s pravom mašta o iskoraku. Radi se o odličnom fudbaleru”, uverava srpski internacionalac.
Bonus video:
