U Realu se izbori nikada ne svode samo na politiku i funkcije. Tamo se vlast ne osvaja programima, nego imenima. Obećanjima koja često zvuče kao transfer bombe bačene usred kampanje. I svaki put kada se otvori trka za predsednika, Madrid na trenutak postane sekundaran, dok se iza kulisa kroje poluistine i snovi koji ponekad imaju cenu samo jedne noći.
Ovog puta priča ponovo kreće da se zahuktava, a u centru pažnje su Real i izborni duel koji bi mogao da otvori novo poglavlje Kraljevskog kluba. Enrike Rikelme je prihvatio izazov i jasno ušao u političku arenu, praktično odgovarajući na “izazov” koji mu je poslao Florentino Perez. U četvrtak je zvanično obavestio Izbornu komisiju Reala da ulazi u trku na vanrednim izborima koje je raspisao aktuelni predsednik. Glasanje je zakazano za 7. jun u Valdebebasu.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
I to je trenutak kada Real Madrid ponovo ulazi u svoju omiljenu zonu – kampanju koja se pretvara u tržište obećanja. Dve kandidature, prvi pravi izbori još od 2006. godine i stari scenario koji se ponavlja. Brojni mitinzi i, naravno, transfer priče. Jer u Madridu izbori bez obećanih pojačanja ne postoje.
Iako je danas sve mnogo sterilnije i opreznije, i dalje se zna kako se pobeđuje. Nekada se izgovaraju imena, nekada se samo nagoveštava. Ali efekat je podići atmosferu, stvoriti euforiju i pogoditi pravo u ego navijača.
Florentino Perez to zna bolje od svih. Njegov mandat, ukrašen sa 66 trofeja, među kojima i sedam Liga šampiona, ostaje njegova glavna politička valuta. Međutim, i on je nekada igrao istu igru.
Kada je prvi put došao na čelo kluba 2000. godine, već je imao iza sebe jedan poraz na izborima iz 1995. protiv Mendoze. Tada je kampanja bila otvorenija, gotovo sirova. Pominjala su se imena poput Gerera, Frana, Bergkampa i Šukera kao potencijalna pojačanja. Ali prava bomba tek je dolazila.
Godine 2000. Florentino je pogodio u centar kada je obećao Luisa Figa i zatalasao fudbalski svet. U tom trenutku Barselona je imala svoje izbore, a favorit je bio Đoan Gaspar. Luis Figo, kapiten i zvezda Barselone, bio je nezadovoljan i u potrazi za poboljšanim ugovorom. Ta pukotina bila je dovoljna da se otvori jedna od najprljavijih i najpoznatijih operacija u istoriji fudbala.
Florentino je, uz pomoć nekadašnjeg napadača Paola Futrea, došao do dogovora sa Figom i njegovim agentom Žozeom Vegom – ako pobedi na izborima, Portugalac prelazi u Real Madrid. U isto vreme, klauzula za Figov prelazak iznosila je 60 miliona evra, dok je Figo dobio višestruko bolju platu nego u Barseloni.
Tog 11. jula 2000. Florentino je izgovorio rečenicu koja je eksplodirala Španijom, kako je tada prenela i Kadena SER.
“Želim da kažem da, ako ja budem predsednik Reala, Figo će biti igrač Reala. I toliko sam siguran u to da, ako budem izabran, a Figo ne potpiše za nas, obavezujem se da ću svim članovima kluba platiti članarinu za sledeću sezonu”.
Iza te hrabrosti krila se klauzula od 30 miliona evra u slučaju povlačenja – suma koju Figo realno nije mogao da pokrije. Plata u Madridu bila je oko milijardu tadašnjih pezeta po sezoni, šest puta više nego u Barseloni.
Na drugoj strani, kampanja Lorenca Sansa pokušavala je da sve to predstavi kao iluziju.
“Ono što radi gospodin Perez je prodaja magle. Ne znam da li ima predugovor ili ne, ali u svakom slučaju to nije legalno. Svako ko je u fudbalu to zna”.
Ali pritisak u Barseloni je postajao nepodnošljiv. Pretnje, nervoza, panika – Figo je otišao na Sardiniju na letovanje sa porodicom, da se izoluje dok čeka rasplet. U jednom trenutku želeo je čak i da Florentino izgubi izbore, kako bi se sve raspalo. Ali tada je već bilo kasno.
Sans je izgubio, Florentino je pobedio, a Figo je postao simbol jedne ere.
“Morao je da ide u Real, a on je bio na Sardiniji i nije želeo da ide. Otišli smo Vega i ja iz Lisabona na Sardiniju da ga ubedimo. Figo i njegova supruga su bili u haosu, nije imao izlaz. Bio je vezan klauzulom. Bio je jedan od najboljih na svetu i jedan od najlošije plaćenih… Imao je ponudu šest puta veću”, ispričao je Futre za El Chiringuito.
Godine 2003. ista igra dobila je novu verziju. Đoan Laporta, novi čovek u Barseloni, izašao je sa tvrdnjom da ima dogovor za dolazak Dejvida Bekama iz Mančester junajteda ako pobedi na izborima. Engleski klub je to potvrdio, ali fudbal je imao drugačiji plan – Bekam je potpisao za Real Madrid. Na kraju je u Barselonu stigao samo golman Rečber Ruštu, koji je odigrao tek nekoliko utakmica.
Izbori u Realu 2006. godine doneli su novu rundu iluzija. Ramon Kalderon je pobedio sa pričom o Kaki, Robenu i Sesku Fabregasu. Kaka nije došao tada, Fabregas je ostao u Engleskoj, dok je Roben stigao kasnije, ali ne kao političko obećanje, već kao realnost naredne uprave.
I opet ista slika. Kandidati obećavaju, navijači veruju, a fudbal bira svoj put. Jer u Realu izbori nikada nisu samo izbori.
Bonus video:
