(Od izveštača Meridian sporta sa Zlatibora)
Ekspedicija iz Ljutice Bogdana doputovala je u sredu na Zlatibor, gde je po receptu iz prethodnih godina započela pripreme za novu sezonu, u kojoj će nastojati da produži dominaciju na domaćoj pozornici i ponovo se domogne mesta u evropskoj eliti.
Deo odabrane družine starosedelaca, koji znaju kako se na Marakani pobeđuje u kopačkama, ali i sa klupe, i ovog leta je Zoran Rendulić. Nekada stub odbrane crveno-belih, danas član stručnog štaba, novu takmičarsku godinu dočekuje bogatiji za još jednu duplu krunu, ali i najprestižniji trenerski sertifikat (UEFA Pro licencu).
Nižući uspehe sa voljenim klubom, uporedo Rendulić “krade zanat” i prikuplja neophodno iskustvo, kako bi spremno dočekao adekvatnu priliku da se u budućnosti osamostali i ostvari zacrtane ciljeve, o čemu je između ostalog govorio u intervjuu za Meridian sport.
“Dve duple krune i učešće u Ligi šampiona imaju neprocenjiv značaj u procesu ličnog usavršavanja. Dobio sam priliku da gradim svoj trenerski put. Svestan sam da će biti izuzetno teško kada odem iz Crvene zvezde, a to će se dogoditi pre ili kasnije, s obzirom da planiram da se ponovo osamostalim. Stekao sam neviđeno iskustvo na Marakani. Ne može da se plati ovo što sam doživeo”, kazao je na početku razgovora asistent Vladana Milojević.
U veoma ranoj fazi trenerskog puta dobio je Rendulić priliku da se zajedno sa saradnicima suprotstavi fudbalskim filozofima poput Pepa Gvardiole, Hansija Flika, Simonea Inzagija…
“Ritam je impresivan. Spremanje superligaških i utakmica Lige šampiona – na smenu. Teško je pripremiti se za slabijeg rivala kada igraš u dominantnoj ekipi… Znaš koliko si kvalitetniji i kako će timovi igrati protiv tebe. Neophodan je balans, brzo donošenje odluka, adekvatna upotreba zaista dugačke “klupe”. Samo smo dve, ili tri utakmice u Ligi šampiona igrali defanzivnije, i to jer nas je protivnik primorao”.
Nekada snažni štoper, na klupu je seo direktno iz kopački. Sve je počelo u Čukaričkom, a do mesta u stručnom štabu srpskog šampiona stigao je preko IMT-a, Rada i omladinskog tima Crvene zvezde.
“Mnogo mi je drago što se moja karijera razvija postepeno. Pre mesec dana sam završio UEFA Pro licencu. Imao sam sreće da stalno učim, a da pritom radim u tako velikom klubu. Dugujem veliku zahvalnost Crvenoj zvezdi, na čelu sa generalnim direktorom Zvezdanom Terzićem, koji mi je otvorio klupska vrata i omogućio priliku da napredujem i da se fudbalski obrazujem. Takođe, želim da se zahvalim mentoru, Vladanu Milojeviću, koji je uvek tu za mene, kao i čitavom sportskom sektoru. Osećam da sam mnogo napredovao u odnosu na period kada sam predvodio Rad, ili omladince Crvene zvezde… Sada je to potuno drugačija priča”.
Ne krije Rendulić veliku zahvalnost voljenom klubu na ukazanom poverenju, a kao posebnu privilegiju ističe priliku da uči od svog uzora – Vladana Milojevića. Njihovo poznanstvo datira iz sada već davnih dana…
“Baš dugo se poznajem sa Vladanom. Radili smo zajedno prilikom njegovog prvog trenerskog angažmana u Javoru iz Ivanjice, a potom me je trenirao i u Čukaričkom, kada smo zajedno osvojili Kup Srbije. Opet su nam se spojili putevi u Zvezdi. Kada sam počeo trenersku karijeru želeo sam da radim sa dvojicom trenera – Vladanom Milojevićem i Miodragom Božovićem. Želja mi se ostvarila. Miloje ima sjajan stručni štab koji čine Nebojša Milošević, Bojan Ofenbeher i Ivan Vučetić, uz nas starosedoce. Da sam sada samostalan trener na najvišem niovu, voleo bih da imam baš takav stručni štab. Sedam godina radim bez prestanka. Uvek sam težio da se ponašam prema kolegama, onako kako volim da se moji saradnici ophode prema meni. Svakodnevno dobijam savete od Milojevića i Miloševića, imam slobodu da ih u bilo koje doba dana ili noći pitam sve što me interesuje”, kazao je Rendulić, pa potom dodao:
“Učim konstantno. Pratim svaki detalj. Čak sam u nekoliko navrata dobio šansu da predvodim vežbe na treningu. Ozbiljan je nivo raditi sa Zvezdinim igračima. Stekao sam veliko samopuzdanje, koje mi govori da sam spreman da vodim superligašku ekipu”.
Sjajni rezultati atmosferu unutar tima sa Marakane čine još boljom, a Rendulić se prisetio interesantne situacije sa jednog treninga, u kojoj se na Milojevićev poziv privremeno vratio u ulogu igrača.
“Stalno se šalimo… Tokom igračkih dana bio sam odličan u prekidima – defanzivnim i ofanzivnim. Nedavno smo ih radili na treningu i nedostajao je jedan igrač. Ušao sam da ga zamenim. Dve, tri lopte sam zaista dobro izbio. Miloje je to iskoristio kao priliku da se obrati igračima: ‘Eto vidite, ovo su bili igrači za prekide! Ovako se napada lopta’. Uvek sam voleo da se branim na taj način. ‘Vidite kakve sam ja igrače trenirao’, dodao je Vladan. Bilo je zanimljivo zaista. Igrači često ne vole prekide, jer su statični… Ali u današnjem fudbalu su sve bitniji. Pregršt detalja igra ulogu. Jedan prekid rešava utakmicu. Cele pripreme zimus smo se spremali za prekid protiv PSV-a, a oni su na kraju odlučili u njihovu korist. Reč je o segmentu koji je izuzetno važan u modernoj igri”.
Na pitanje da li bi Milojević voleo da je protiv Holanđana imao Rendulića u štoperskoj liniji, mladi trener nije imao dilemu:
“Sigurno je da bi voleo. Možda bih ja tog De Jonga bolje sačuvao”, rekao je Rendulić u šaljivom maniru.
Paralelno sa praksom na najvišem nivou, Zoran se posvetio obrazovanju. Nedavno je kompletirao fudbalsko školovanje odbranom diplomskog rada za UEFA Pro licencu.
“Ništa nisam preskakao. Išao sam redom – B, A, nacionalna, pa tek onda Pro licenca. Sve je to potrajalo sedam godina. Neprestano sam radio, što je mnogo bitno. Preporučujem to mladim trenerima. Tek sad vidim koliko mi je značilo što sam stalno bio zaposlen. Redovno pominjem Visentea Del Boskea. Čitao sam njegovu knjigu, u kojoj kaže da prvih 10 godina trenerske karijere prosto baciš i ništa ne očekuješ od njih. Tvrdi da se tek posle toga slaže sve ono što si do tada naučio. Volim da se našalim i iskoristim još jednu njegovu poruku koja glasi: ‘Trener se postaje tek posle tri otkaza’. Sve je to normalno u ovom poslu. Spreman sam, pogotovo sada posle ove dve sjajne godine u Zvezdi, da uskoro ponovo nastavim samostalni put”.
Na stadion “Rajko Mitić” došao je kao igrač, a potom postao šef struke omladinaca, pa član stručnog štaba prvog tima… To definitivno nije kraj Rendulićevih ambicija u crveno-belim bojama, s obzirom da predano radi na ostvarenju sna.
“Ne žurim, ali imam ozbiljne planove za budućnost, da se osamostalim ukoliko se ukaže dobra i adekvatna prilika. Ne očekujem ništa specijalno u narednih nekoliko godina, ali želim da nastavim sa postepenim razvojem. Po završetku licence rekao sam da je moj cilj da u narednih pet do sedam godina postanem trener Crvene zvezde. Svestan sam da me čeka dugačak put, ali bio sam igrač, trener omladinaca, pomoćni trener, ostalo je još samo da budem šef struke i zaokružim ono što me ispunjava. Zvezdini standardi su porasli. To je mnogo specifičan klub na svim poljima. Izuzetno je važno da trener zna kako klub funkcioniše, baš kao što to Vladan danas odlično radi. Svlačionica je mnogo važna. Mediji, javnost, navijači, uvek imaju velika očekivanja. Ljudi koji poznaju klub iznutra u velikoj su prednosti u odnosu na strance koji dolaze prvi put”.
Tokom rada u Čukaričkom, Crvenoj zvezdi, ali i mlađim selekcijama nacionalnog tima, Rendulić je sarađivao sa brojnim talentima srpskog fudbala. Mnogima je bio mentor, što ga čini posebno srećnim nakon realizacije njihovih unosnih transfera.
“Stalno su nam se ukrštali putevi. Novim generacijama na psihološkom planu mora malo drugačije da se priđe. Ili sam radio, ili i dalje radim sa većinom Zvezdine dece, kao i mladim reprezentativcima Srbije. Neki su već dogurali do prvog tima. Sve ih odlično poznajem. Meni je važno da moj sledeći klub, ako već budem odlazio iz Zvezde, bude mnogo dobar za moj dalji razvoj. Nikako ne mislim na finansije, već na nastavak usavršavanja. Da ništa ne preskočim, već da za nekoliko godina budem spreman za Zvezdu ili neki drugi ozbiljan klub”.
U razgovoru sa Rendulićem prosto je nemoguće zaobići anegdote o Miodragu Božoviću. Poseban odnos tokom igračke karijere izgradio je sa crnogorskim strategom, a prijateljstvo se nastavilo i kada su zvanično postali kolege.
“Njega stalno pominjem u intervjuima. Često se čujemo. Grof je divan čovek. Specifičan je. Kaže ti nešto direktno, iznenada, a ti tek posle dva, tri dana skapiraš da je bio u pravu. Mnogo može da se nauči od njega, sa fudbalskog, ali i životnog aspekta. Grof i Miloje su mi trenerski uzori. Voleo bih da krenem njihovim stopama. Imam sreće što obojicu mogu da zovem 24 časa dnevno”.
Sa osmehom od uva do uva prisetio se jednog od brojnih druženja sa Božovićem i situacije u kojoj je bio glavna zvezda njegove priče.
“Prisetio se pojedinih trenutaka za vreme boravka u Borcu iz Čačka. Nakupilo mu se sve tada, ušao je u neraspoloženje pred utakmicu. Na razglasu tokom zagrevanja krenula je pesma, koja ga je pogodila… Pojavile su se i suze. Nastavio je da priča ozbiljno: ‘Okrećem glavu da mi igrači ne vide suze. Došlo mi je da sve ostavim. Pogledam ekipu i shvatim da još i treniram onog Rendulu. E tad sam hteo da se ubijem’. To vam je Grof, sa njim je svaki dan smeh, svaki dan anegdota za sebe. Neverovatno je kako on prenese te priče sa svojim naglaskom”.
Osim fudbalske filozofije, Rendulić se trudi da od Božovića pokupi i veštine komunikacije sa svojim igračima.
“Božović tačno zna sa kim na koji način komunicira. Prepoznaje sa kim treba da bude ozbiljan i na distanci, a sa kim može da neguje blizak odnos. To je velika prednost iz trenerske perspektive. Fudbal je otišao toliko daleko… Danas su svi brzi, snažni, izdržljivi, ali psihološki momenat pravi razliku. Postoji mnogo primera u velikim klubovima, gde igrači nisu mogli ništa kod nekog trenera, a onda dođe novi i naprave bum”.
Počela je Zvezda pripreme na istom mestu kao i prošlog leta, a ni ciljevi se nisu menjali…
“Navikli smo narod da je normalno da se plasiramo u Ligu šampiona, nevezano od kog kola krećemo, da li smo povlašćeni ili ne. Osam godina u nizu igramo u Evropi. Slušajući ljude sa strane, Liga Evrope se doživljava kao neuspeh. To nije realno. Pogledajte gde je Bode završio prošle godine, a ljudi su ih potcenjivali pred dvomeč sa nama. Treba biti realan, ali svakako, uz duplu krunu, Liga šampiona je naš primarni cilj. Nisam mogao ni da sanjam da ću na početku trenerske karijere raditi na ovom nivou”.
Spontani razgovor vratio je Rendulića na period u kopačkama. Evocirao je mladi strateg uspomene iz vremena kada je nosio dres francuskog Grenobla.
“Francuska je svakako ostavila najjači utisak na mene. Imao sam u tom momentu ponude iz Rusije, a gledajući kakav sam tip igrača bio, verujem da bi tamo napravio daleko uspešniju karijeru. Liga 1 je izuzetno zahtevna fizički i taktički. Mnogo ima tranzicije, a to mi zaista nije prijalo kada sam stigao u Francusku iz čačanskog Borca. Posle priprema sam shvatio da mogu da igram na tom nivou, ali napravio sam veliki prelaz. Uvek ponavljam – psihološki momenat je veoma važan. Iz francuske elite sam se sa 26 godina vratio u Javor. Odigrao sam preko 20 utakmica u Ligi 1 te sezone, čuvao Nijanga, Ben Arfu, Valbuenu, Benzemu… Borio se sa Makeleleom, pobedio PSŽ sa 4:0, a onda prešao u Ivanicu. Odbijao sam ponude tokom leta i na kraju završio u Javoru. Mesec dana nisam znao gde udaram, ali rekao sam sebi da ne smem da se predam, jer bi to bio kraj. Gledajući iz ove perspektive to mi je najbolja sezona u karijeri, dao sam devet golova i otišao u Aziju”, istakao je Rendulić, a zatim nastavio o značaju psihološke snage u profesionalnom sportu:
“Svi igrači koji su se prodali iz Zvezde u minulim godinama poseduju čvrst karakter, jaku glavu i volju. Sve su to profesionalci, Nedeljković, Mimović, Stamenić, Hvan, Spajić, Điga… Sećam se Nasera kod Bahara, mnogi nisu verovali u njega. Podsmevali su mu se, a onda je na delo isplivao njegov neverovatan karakter. Oduvek se videlo da ne može ništa da ga poremeti. Sada je u Premijer ligi”.
Po dolasku u Ligu 1 Zoran je vodio bitke sa zvezdama poput Benzeme i Makelelea, a sobu je delio sa kasnije proslavljenim svetskim šampionom – Olivijeom Žiruom.
“Olivije mi je bio cimer šest meseci. Kada sam stigao mislio sam da je prvi napadač, a bio je četvrta, peta opcija. Nerealno! Videla se njegova moć, hrabrost, leva noga… Tek što sam došao u Francusku igrao sam protiv Benzeme. Bio je takozvani lažni špic. Hteo sam da se dokažem i udarim ga jače u duelu, ali ispostavilo se da zbog njegove brzine ne možeš da dođeš u tu situaciju. Bio sam dominantan u duelu, na skoku, ali nisam stigao ni da ga pipnem kako se kreće. Fascinirao me je! Najbolju utakmicu sam odigrao protiv PSŽ, kada smo slavili sa 4:0. Makelele je tada završavao karijeru, ali i dalje je bio klasa. Nije slučajno toliko dugo dominirao u Realu”.
Najveće probleme na terenu napravio mu je čovek koji je 2010. godine presudio Srbiji na Mundijalu u Južnoj Africi – Ganac, Asamoa Đan.
“Štoper je dobio crveni karton već na početku meča. Verovatno najveće probleme u karijeri napravio mi je Asamoa Đan. Pamtim i dalje, nisam mogao da dođem tri dana k sebi posle te utakmice. Mnogo je Liga 1 zahtevna”, poručio je Zoran Rendulić.
Bonus video:
davidpantelic80
Rendulic je krenuo trenerskim putem i želi da bude kao Miloje
srboljub.birmancevic
Po meni svo iskustvo koje je do sada skupio Rendulić su sasvim dovoljna da krene samostalno u trenerske vode.