Nije lako iz malih Radanovića krenuti u beli svet sa samo osamnaest godina, a još je teže ako ste na tom putu sami. Ne vode sve staze na pravo mesto, nekada smo toga svesni odmah, nekada kasnije, a slučaj Lazara Carevića je po mnogo čemu jedinstven.
U to vreme okarakterisan kao najtalentovaniji čuvar mreže Crne Gore, uspeo je da se izbori za ugovor u Barseloni, tada verovatno jednoj od najjačih ikada, i provede u La Masiji čak pet leta. Bilo je uspona i padova, razmišljanja, pogrešnih i ispravnih odluka, ali kada se crta podvuče – vredelo je.
Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!
Kataloniju je zamenio Novim Sadom i mandatom u dresu Vojvodine uverio neverne Tome da zaista poseduje kvalitet i da nije od onih koji su u velikim klubovima bili samo broj.
Sakupio je značajan broj utakmica za B tim i omladinske selekcije, imao čast da deli svlačionicu na treninzima sa Mesijem i ostalim fudbalskim vanzemaljcima, a i prilike da igra sa današnjim zvezdama ekipe kao što su Balde i Arauho.
“Išao sam na nekoliko proba, uglavnom sam ih prolazio… Pošto još nisam napunio 18 godina, nije bilo mogućnosti da odmah potpišem za neki klub iz inostranstva, pa sam po rođendanu na sto dobio ponude i mogao sam da biram gde ću da pređem. Izabrao sam Barselonu, ceo život sam bio navijač, da sam možda odabrao nešto drugo, verovatno bi bilo bolje, ali ne žalim. Sve je to fudbal, vreme ne može da se vrati“, započinje Carević priču za Meridian sport.
Mnogima je san da samo vide Kamp Nou, kupe magnet ili dres…
“Tačno pet godina sam bio u Barseloni, ali nije bilo baš najbolje u početku… Doživeo sam povredu kolena, posle mi je bio problem da se vratim. Često sam imao nesreću da se pred početak sezone povredim, a znamo koliko je posle nekada teško dobiti šansu usred prvenstva. Eto, Injake Penja, momak koji sada brani u prvom timu mi je bio saigrač u B ekipi i imali smo odličnu saradnju. Ima sreće, dobro mu se namestilo” kaže uz smeh.
Ono što je Antonio Gaudi bio za umetnost i arhitekturu, to je La Masija za fudbal.
“Najbolja škola fudbala na svetu… Vidimo koliko sada ima igrača iz poniklih u Barseloninoj radionici u prvom timu. Ogroman sistem, okupljaju najveće talente planete i najbitnije im je da jedan dođe do seniora. Oni su tu već uspeli. Surovo”.
Pet sezona nije mali period, posebno kada si osuđen samo na strance i bez igde ikoga ko govori tvoj jezik.
“Teško je to, ali mislim da sam podneo dobro. Probaš, nadaš se da ćeš postati golman Barselone. Eto, nije se desilo, ali bilo mi je lepo. Ogromno iskustvo. Uvek sam komentarisao kako nikada nisam imao nikoga sa Balkana sa mnom u klubu. Sa naših prostora bio je samo Rej Manaj iz Albanije i to je to. Bilo bi mi lakše da sam mogao sa nekim da se družim, međutim, šta da se radi…
Izdvojio je i nekadašnjeg golmana Barselone kao nekog od koga je dosta naučio.
“Dobar odnos sam imao sa Netom, pomagao mi je, savetovao me. Nas dvojica smo trenirali zajedno i sedeli na klupi, pošto je Ter Štegen bio prvi golman. Prošlo je tada mnogo trenera kroz Barselonu, od Valverdea, Setijena, Ćavija…
Veruje Carević u to da je fudbal čudna igra i da Barselona neće imati lak zadatak u sredu protiv Crvene zvezde.
“Krenulo ih je! Igraju neverovatno, imaju kvalitet, imaju i sreće, ali na Marakani nikome neće biti lako. Nije Zvezda taj nivo, međutim, videli smo kroz godine unazad da se nekada čuda dešavaju. Sećamo se Liverpula…. Da, Barselona je nekoliko nivoa iznad, ali zaista mislim da u Beogradu može Zvezda da im poremeti planove”.
Posle Barselone, usledio je dolazak u Novi Sad. Kako se to u žargonu kaže – dobili su “mačku u džaku” – golmana bez mnogo iskustva van Španije, a transfer se ispostavio kao pun pogodak za obe strane.
“Vojvodina mi je uvek izlazila u susret. Nisam imao gde drugde da odem, javili su mi se preko oca. Dali su mi dve godine, zahvalan sam im. Znamo kakva je situacija kada igrač pređe iz Vojvodine u Zvezdu i Partizan, navijači te odmah precrtaju, zato im ja to nikada ne bih uradio. Mislim za sebe da sam častan i pošten i do kraja života ću biti zahvalan klubu i navijačima, Nisam ni razmišljao o Zvezdi i Partizanu, već o jačoj ligi. Nije lako sa ovih prostora stići do uloge golmana u ligi petice, ali videćemo. Verujem da je moguće”.
Odlične dve sezone omogućile su mu novi povratak na Pirineje – ovoga puta u portugalski Famalikao.
“Dočekao sam i nekog našeg u klubu. Svaki dan sam sa Topićem, družimo se, provodimo vreme zajedno… Iskreno, prezadovoljan sam. Mlada smo ekipa, imam obećanja da ću dobiti šansu, nemam na šta da se požalim. Idemo korak po korak, nadamo se najboljem. Uspeo sam da savladam jezik, lako sam se uklopio. Igra se brzo, takmičenje je ozbiljno, ali ništa što nisam prošao”.
Viktor Đekereš je zaludeo celu Evropu, a i Carevića…
“Baš prošlog vikenda smo igrali sa njima. Dugo nisam video igrača kao on. Pitaš štopere o njemu, a oni ti kažu – ne možeš mu ništa, ne znam šta da mu radim. Brz, jak… Ma, neverovatan je”.
Situacija u reprezentaciji se ne menja već duže od godinu dana, a sve je počelo u Podgorici kada je Srbija gostovala u kvalifikacijama za EURO. Javnost Crne Gore, a i svi u savezu – javno su Careviću zamerili boju rukavica – pa je od tada “persona non grata” među Sokolovima.
“Voleo bih da se to promeni. Dostupan sam i spremam da branim, ali njima ne zameram ništa što me ne zovu. Oni kažu da sam nosio rukavice u bojama srpske zastave, a to su rukavice model Adidas koje pola Evrope nosi i veze sa tim nema. Hteli su da me sklone i sklonili su me. Nikada mi nije bilo lako, često su pričali da sam tatin sin. Ne igram fudbal zbog para, želim da pružim mnogo toga. Nikakav mi problem nije, sada da stavim tačku na karijeru – živeo bih deset puta lepši život. Opet, ne zavisim od njih… Ako me pozovu tu sam, ako ne – da smo zdravo”.
Carević i slučaj “rukavice”: Rekli su mi da ne dolazim da branim za Crnu Goru
Loše stvari ostavlja iza sebe, gleda u budućnost i nada se novim izazovima…
“Imam 25 godina, još spadam u kategoriju mladih. Preda mnom je još mnogo mesta za napredak iako sam svoj cilj ostvario kada sam potpisao za Barselonu. Ima tu prostora za dokazivanje, kako bih pokazao da imam kvalitet za lige petice. Otišao sam nekoliko koraka unazad, zamenio Španiju za Srbiju i nisam se pokajao. Mnogi igrači bi već nestali sa mape”, zaključuje Carević razgovor za naš portal.
Milojević: Malo pomoć sudija, malo predsednika… Čekamo da Tramp pobedi da nam i on pomogne
BONUS VIDEO:
brankostupica
Jasno je o kakvom se igraču radi s obzirom da je nakon 5 godina u Barsi prešao u Vojvodinu
emir.zujovic
U najboljim je godinama a karijera mu je obelezena sa puno turbulencija,uspona i padova.Nadam se da ce sada maksimalno da se dokaze i ostane tu gde je!
Goran Munic
Covek je dosao do Barselona, bolji cv mu uopšte i ne treba