Novi početak bivše Partizanove desetke: "Nezahvalna je bila priča da sam Saletov naslednik, u Nišu veruju u mene"

Malo ko bi mogao uopšte da pomisli da će u četiri dana debitovati za matični klub i ući na teren umesto legende istog na njegovom oproštaju.

E, taj put je prošao Lazar Pavlović na početku seniorske karijere u Partizanu.

Od kluba je dobio desetku na leđima, ali na kraju nije ispunio velika očekivanja koja su mu, možda, nekako i bila nametnuta zbog broja koji je nosio. Mogla je publika da vidi s vremena na vreme njegov potencijal, ali je, čini se, falilo konstante.

Prošlog leta je napustio crno-bele, okušao se na Kipru, nije se najbolje snašao, te je odlučio da klikne “reset” dugme i krene stvari ispočetka.

Mladi vezista se vratio u srpski fudbal posle sedam meseci i pokušaće da povede Radnički ka zacrtanom cilju – plej-ofu.

Čini se da nije mogao da izabere bolju sredinu za povratak na fudbalsku mapu, jer će imati na raspolaganju Nenada Lalatovića, dokazanog stručnjaka za rad sa mladim, ali i nesnađenim igračima.

Lazar Pavlović je u razgovoru za Meridian sport otkrio kako je došlo do kontakta sa Nišlijama, koliku ulogu je imao upravo temperamentni stručnjak, a najviše je, ipak, pričao o svojoj drugoj kući i celokupnom iskustvu koje nosi odatle – Partizanu.

“Radnički me je lično kontaktirao, ljudi iz kluba su bili zainteresovani za moj dolazak. Ja sam želeo da se vratim fudbalu, oni su mi dali tu šansu, imaju veru u mene, a ja ću pokušati da im vratim na najbolji mogući način.”

Pauza od sedam meseci nije ostavila traga na talentovanom fudbaleru.

“Osećao sam se super, bio sam presrećan čim sam saznao da ću da igram. Verovao sam u sebe, ali sam malo i sumnjao, iz razloga jer dugo nisam igrao, ali su mi saigrači i trener dosta pomogli da otklonim sumnju. Fizički sam se osećao dobro, što mi je bilo najbitnije.”

Nenad Lalatović je pokazao da ume da radi sa mladim igračima, stoga i ne čudi što je mladi vezista prihvatio da dođe na “Čair”.

“Presrećan sam što mi je trener Nenad Lalatović. Verujem u njegov rad i mnogo mi je drago što on veruje u mene, jer mi je dao priliku da odmah krenem utakmicu u Pazaru. Mislim da će Radnički biti sve bolji i bolji.”

Kao što je i trener Lalatović najavio, cilj je ulazak u plej-of.

“Svi su me prihvatili super, uprava kluba mi je pomogla dosta. Cilj je plej-of. Mislim da imamo kvalitet, te da uz dobar rad zaslužujemo da budemo u plej-ofu.”

Vreme radi za Pavlovića i on najavljuje da se tek očekuje njegov bljesak.

“Iskreno, u Partizanu naučio mnogo stvari, od velikih ljudi sa kojima sam igrao, trenirao, delio dobro i loše. To mi je puno pomoglo. Takođe, pomogao mi je i boravak na Kipru, iako nisam imao minute, ali sam psihički još više ojačao i mislim da će moje vreme tek doći.”

Dres crno-belih nosi veliki pritisak, a kamoli desetka na leđima, koju je imao Lazar Pavlović. Svi znamo šta ona znači u velikim klubovima.

“Partizan je preveliki klub. Nema veze koji broj nosiš, samim tim što si njegov član je preveliki pritisak. Ko ne može sa tim da se nosi, on nije igrač za Partizan. Ja sam dobio desetku, jer su u klubu verovali u mene, ali se desilo to što se desilo. Ipak, ja se nadam da ću opet jednog dana obući dres Partizana, ako Bog da.”

Prošao je veliku školu za tri godine, koliko je proveo u prvom timu.

“Pa, svi greše. I ja sam grešio u dosta stvari, ali sam iz toga naučio i sad sam izašao još jači. Ne bih promenio ništa, jer, valjda, je takva sudbina.”

Kad smo već kod sudbine, treba podsetiti da je Pavlović upravo na terenu novog kluba debitovao u seniorskom timu Parnog valjka.

“Taj debi nisam ni ja očekivao tako brzo. Tada sam izašao iz povrede i samo sam nedelju dana trenirao sa prvim timom. Na jednom od treninga mi je rečeno da ću igrati od početka, da namestim glavu za to, saigrači su mi dosta pomogli. Tad mi se ispunio dečački san da debitujem za Partizan, jer navijam za njega od malih nogu. Bilo je pozitivne treme, ali kada je počela utakmica sam video da ću biti dobar i da mogu da se nosim sa njima.”

U prvom timu je sarađivao sa Savom Miloševićem i Aleksandrom Stanojevićem.

“O trenerima uvek sve najlepše pričam. Naravno, mislim da sam mogao da dobijem malo veću minutažu, ali sve u svemu zadovoljan sam.”

Nije lako kada igrač dođe u situaciju da napusti matični klub, ali kao profesionalac uvek mora da bude spreman na takav razvoj situacije.

“Partizan sam gledao kao drugu kuću. Tu sam proveo više od deset godina. Znao sam da moram da nastavim dalje, fudbal je takav da ćeš ceo život lutati po zemljama, drugim gradovima i da će to kad tad doći. Namestio sam glavu i to je to.”

U svojoj debitantskoj sezoni je imao tu čast da upravo on zameni Sašu Ilića na njegovom oproštaju, te je možda i na taj način klub hteo da pošalje poruku kakva su očekivanja od njega. Ali…

“Malo je bilo nezahvalno da se priča da sam naslednik Saleta Ilića, pre svega jer je on najveća legenda Partizana. Nikada ja ili neko drugi ne možemo da zamenimo njega. Ja sam svojim talentom i radom pokazao da mogu igram ozbiljan fudbal, ali da zamenim najveću legendu Partizana nije moglo da se desi. Ipak, presrećan sam što sam dobio priliku da uđem umesto njega na njegovom oproštaju.”

Imao je štošta da nauči od Saše Ilića, ali mu nije samo on pomogao u prvom timu.

“Naučio sam dosta stvari. Uvek mi je pomagao i podržavao. Ja mu želim sve najlepše u trenerskoj karijeri. Mnogo su mi pomogli i drugi stariji igrači poput Lazara Markovića i Lole Smiljanića sa kojima sam bio dosta dugo u klubu. Pomagali su svim mladim igračima, gledali su nas kao mlađu braću.”

Kipar gleda kao na još jednu lekciju u svojoj karijeri.

“Ne smatram da je greška što sam otišao na Kipar. Naučio sam neke druge stvari. Osamostalio sam se bio. Ne mogu reći da je greška jer nikad ne znaš šta može da se desi. Mogao sam da odigram sedam meseci na Kipru i da budem najbolji, pa da odem u neki jači klub. Naravno, da sam znao da će tako biti ne bih baš izabrao Kipar, ali sa ove strane gledišta, naučio sam da funkcionišem sam bez ičije pomoći, pomogla mi je oko toga dosta i moja devojka.”

Voleo bi opet da se vrati u Partizan.

“Vratio bih se sigurno, samo je pitanje kada. Mislim da je nerealno da se sada nešto izdešava, ali u nekom trenutku karijere bih voleo da se vratim – zaključio je Pavlović za naš portal.

Meridian ima najbolje kvote

Bonus video: