Legende kojima nedostaje srebrna amfora

U danima za nama, finale Lige šampiona je tema broj jedan. Iako zbog virusa korona nisu odigrani revanši nokaut faze, Bavarska mašina je potpuno zasluženo došla do srebrne amfore. Bez ijednog poraza u celokupnom takmičenju, tim odličnih pojedinaca, bez zvezda u ekipi, ponovio je uspeh iz 2013. godine i ponovo slavio triplu krunu.

Pojedinim fudbalerima Bajerna, ovo je bilo prvo finale, i odmah su došli do najvažnijeg trofeja. Ali, u istoriji ovog takmičenja, veliki je broj odličnih fudbalera, zvezdi timova i legendi reprezentacija, koji su ostali bez najvažnijeg klupskog trofeja. Predstavićemo vam 11 najboljih.

Đanluiđi Bufon

Kada govorimo o legendama fudbala, Bufon je među prvima koga se setimo. Golman Juventusa, na reprezentativnom planu je postigao mnogo, ali je u finalima Lige šampiona 0:3. Iako ima 42 godine, i dalje je na vrhunskom nivou, finala najelitnijeg takmičenja gubio je 2003. i to na penale, a 2015. i 2017. godine su Barselona i Real Madrid bili sigurni. Ipak, kada je Bufon u pitanju, nikakve prognoze nisu sigurne, možda će već u maju sledeće godine slaviti „stara dama“.

Lilijan Tiram

Francuski defanzivac, bio je saigrač Bufonu 2003. kada ih je Milan nakon penala zaustavio u finalu. U reprezentativnom dresu, stameni igrač odbrane, imao je mnogo više uspeha. Smatra se, da na klupskom planu nije dostigao vrhunac, ali je zato bio evropski i svetski šampion sa reprezentacijom Francuske.

Fabio Kanavaro

Kada slušate o karijeri Kanavara, retko ko bi pomislio da nedostaje pehar Lige šampiona. Ali, Italijan, nije imao sreće kada je igrao u dresu Juventusa, Intera i Reala. Ipak, štoper može da se pohvali titulom svetskog prvaka iz 2006. godine, kada je dobio i Zlatnu loptu.

Loran Blan

Kao i svoj prethodnik, i reprezentativac Francuske, Loran Blan, nije imao sreće dok je igrao u slavnim klubovima.  Sa Interom, Barselonom i Mančester junajtedom je igrao Ligu šampiona, a kasnije je kao trener predvodio Pari Sen Žermen, ali samo do četvrtfinala. U dresu trikolora, postao je prvak Evrope i sveta.

Đanluka Zambrota

Još jedan odličan fudbaler bio je deo čuvenog sastava Juventusa 2003. godine. Bek Đanluka Zambrota, punih 13 sezona igrao je za klubove na vrhuncu slave, ali ni Barselona ni Inter, nisu bili veće sreće od Juventusa. Zambrota je, takođe, bio deo reprezentacije Azura koja je 2006. godine pokorila svet.

Pavel Nedved

Priča oko famoznog finala Lige šampiona iz 2003. donela je i priču Pavela Nedveda. Odlični Čeh je godinama  igrao u crno belom dresu, ali je zbog žutih kartona propustio finale. Mnogi navijači Juventusa i danas smatraju da bi rezultat bio drugačiji da je Nedved bio na terenu. Osvojio je Zlatnu loptu ispred Anrija 2003. godine.

Mihael Balak

Nekadašnji kapiten reprezentacije Nemačke, prošarao je ovaj spisak. Sjajna karijera ovog veznjaka i sigurnost koju je unosio saigračima na terenu, ne mogu se umanjiti nedostatkom trofeja. Balak je izgubio dva finala, najpre sa Bajerom iz Leverkuzena 2002. godine, a zatim i 2008. Čelsi je nakon penala poražen od Mančester junajteda. Sa Pancerima, poražen je pak u finalu svetskog šampionata 2002. godine od Brazila.

Lotar Mateus

Kao i Balak i Mateus je dva puta bio na korak do trofeja najelitnijeg klupskog takmičenja. Nosio je dres Bajerna, kada je 1987. godine trijumfovao Porto nakon preokreta, 1999. godine, ponovo je Bajern imao prednost, pa je Mateus ranije napustio teren, ali su fudbaleri Mančester junajteda u nadoknadi vremena preokrenuli rezultat i i uzeli titulu.

Gabrijel Batistuta

U eri pre Mesija, Batistuta je bio neprikosnoveni na listi strelaca Argentine. O njegovim kvalitetima je izlišno govoriti, ali nažalost ovaj sjajni fudbaler nikada nije bio ni blizu finalu Lige šampiona. Bio je jedan od najboljih u eri drugačijeg fudbala, a osvojio je prvenstvo Italije sa Romom, 2001.

Zlatan Ibrahimović

Od, i dalje aktivnih igrača, Ibrahimović je jedan od maleroznijih. Sa sedam različitih klubova je igrao u Ligi šampiona, a maksimum je bilo polufinale  2011. godine sa Barselonom. Da ironija bude veća, kada je napustio Barselonu, oni su postali šampioni, što se kasnije ponovilo i sa Interom.

„Pravi“ Ronaldo

I jedan od najboljih ikada, nažalost je na ovom spisku. Mnogi ga znaju kao Zuba, drugima je pak to „pravi“ Ronaldo, ali Brazilac nije došao ni do finala. 2003. godine, poražen je u polufinalu, u dresu Reala od, u tom trenutku fantastičnog Juventusa. Za velikane evropskog fudbala je igrao 14 godina, ali bez najznačajnijeg trofeja.

Plus jedan

Frančesko Toti

Da, i on je završio karijeru bez trofeja za koji žive mnogi fudbaleri. 30 godina proveo je u Romi, došao kao dečak, kao fudbaler osvojio je titulu prvaka Italije, dva Kupa i Superkupa Italije. Sa reprezentacijom je pokorio svet 2006. godine, dva puta je bio najbolji igrač Kalča. Ako pitate Rimljane, svi odgovori biće u korist čoveka koga su nazvali Princem Rima, sasvim opravdano za ono što je prikazivao na terenu, ali i van stadiona.

Na nešto dužem spisku nalaze se i Vijera, Kjelini, Pires, Fabregas, Bergkamp, Vea, Krespo, Van Nistelroj, Bađo, Klinsman, Zola, Širer, Kantona, Oven…

Bufonova potraga za “ušatim”: Izdajica ili nesuđeni šampion?

OBAVEZNO POGLEDAJTE: Fudbalski kviz | EP 09 – Testiraj znanje! POGODI FUDBALERA po klubovima u kojima je igrao