Nekada su potrebne godine da se neko fudbalski profiliše, bez obzira na to kakav je talenat u pitanju. Tražio se Veljko Dimitrijević, i čini se da je sada – to to.
Odigrao je fantastičnu sezonu u Zlatiboru i izdvojio se kao jedan od najzapaženijih fudbalera Srpske lige Zapad. Zadavao je velike muke rivalima po levoj strani, gde je sve ono što je naučio u školama Crvene zvezde i kragujevačkog Radničkog primenjivao na terenu.
Nema sumnje – ima šta popularni Špile da ponudi, o čemu svedoči činjenica da je uprkos tome što je ove sezone imao nešto više defanzivnih zadataka u odnosu na ono što je navikao, postigao najlepši gol u Srpskoj ligi Zapad.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
“Mogu da kažem da sam zadovoljan godinom u Zlatiboru. Igrao sam standardno, profilisao se kao ving-bek, i odigrao najzreliju sezonu u karijeri. Bio sam krilo godinama, ali sam sada imao više defanzivnih i taktičkih zaduženja. Mislim da je to dobro ispalo, i da sam napredovao kao fudbaler. Postigao sam i nalepši gol u okviru Srpske lige zapad, ali smatram da sam mogao da budem efikasniji. Asistencija je bilo, ali golova je falilo – priznajem. Šteta i što nismo uspeli da uđemo u rang više, iako imamo dobar tim. Nadam se da će im sledeće sezone to poći za nogom”, počeo je Dimitrijević razgovor za Meridian sport i nastavio:
“Ne znam da li ću ostati… Iskreno smatram da je vreme da se oprobam u rangu više. Ima nekih interesovanja i razgovora, pa ostaje da vidimo hoće li se to konkretizovati. Naravno, kao i svakom fudbaleru u Srbiji – želja mi je da zaigram u Superligi. Verujem da ću to uspeti.”
Priseća se kako je uopšte došao na Marakanu.
“Poziv Zvezde je stigao nakon okupljanja reprezentacije do 14 godina u Staroj Pazovi. Srđan Karić, Zvezdin skaut me je primetio i na leto 2020. godine doveo na Marakanu. Pojačao sam tada selekciju koju je vodio Srđan Bugarski. Recimo tu je bio i Kosta Nedeljković, a neki su već bili prebačeni za starije. Za mene je to baš bilo ostvarenje sna. Sa Marakane nosim prelepe uspomene. Stekao sam prijateljstva za ceo život i to je ona najlepša strana fudbala. Nikada neću zaboraviti ni gol Partizanu u večitom derbiju kadeta. Ta čitava godina je bila fantastična. Osvojili smo Kadetsku ligu Srbije, a predvodio nas je Slađan Nikolić.”
Nije mu bilo lako da ode iz voljenog kluba, ali je Radnički 1923 bio pravi izbor.
“Prešao sam u Radnički iz Kragujevca, i to je zaista bio dobar potez. Imao sam vrlo zapaženu ulogu u Omladinskoj ligi Srbije. Igrao sam dve godine za juniore Radničkog, čak sam išao i sa prvim timom na pripreme, ali nažalost nisam debitovao. Igrao sam na prijateljskim utakmicama, ali ne i na zvaničnim. Tada sam recimo postao napadač, i delovao kao “lažna” devetka, kod trenera Dušana Nikolića. Mislim da me baš hoće protiv Partizana, jer sam i tada pogodio protiv crno-belih.”
Pamti prve fudbalske korake koje je napravio u rodnom Despotovcu. Tada je maštao o Zvezdinom dresu, ali i uživao u potezima fudbalskih virtuoza iz Bajern Minhena.
“Ljubav prema fudbalu je krenula zbog braće od strica koji su bili dovoljno stariji od mene da se na njih ugledam kao dete. Krenuo sam u rodnom Despotovcu da bih sa 11 godina otišao u Jagodinu. Prvi koji je prepoznao moj talenat bio je Dejan Kaplanović. On mi je dao maksimalnu slobodu na terenu i to je dovelo do Zvezdinog poziva. Rastao sam tad gledajući Riberija, Robena, Kvarežmu…”, zaključio je Dimitrijević razgovor za Meridian sport.
BONUS VIDEO:
