U Alzasu kažu da se dobra vina ne prave na brzinu. Godine prolaze između prvog čokota i prve ozbiljne berbe, a tek onda dolazi trenutak kada se vidi da li je vredelo čekati. Robin Riser odrastao je upravo u takvom okruženju, u šarmantnom Kolmaru, gradu kanala i vinograda koji se prostiru po padinama istočne Francuske.
Dok su njegovi roditelji gradili porodičnu priču kroz proizvodnju vina, njihov sin je, uvek sa rukavicama na rukama i bez mnogo fame gradio neku sasvim drugu. Korak po korak. Bez preskakanja stepenika. Bez pompe. A danas, sa samo 21 godinom, nalazi se na spisku Francuske za Svetsko prvenstvo.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Danas društvene mreže naprave zvezdu od nekoga pre nego što odigra ozbiljnu utakmicu, a priča Robina Risera deluje gotovo starinski. Nema spektakularnih transfera, niti vrtoglavih miliona. Samo rad i neobično miran karakter čoveka koji je navikao da ćuti i brani.
Njegov put do reprezentacije Francuske više podseća na dugu vožnju sporednim putevima nego na auto-put. Još pre dve godine bio je golman Dižona u Nacional ligi, trećem rangu francuskog fudbala, gde se utakmice ne dobijaju na talentu već na čvrstini. Tamo je skupio 30 mečeva kao starter i naučio ono što mnogi talentovaniji nikada ne uspeju, kako da opstane kada nema reflektora i kada udarce koje dobiješ niko ne vidi.
Naredna stanica bio je Red Star i Liga 2. Korak više, ali i dalje daleko od glamura. Pre toga pokušavao je da se izbori za mesto u matičnom Strazburu, ali tamo nije uspeo da ubedi stručni štab da je spreman za najveću scenu. Trener Lijam Rosenior smatrao je da njegove mogućnosti u igri nogom nisu na nivou koji klub zahteva. Zato je angažovan Đorđe Petrović iz Čelsija, koji je na kraju izabran za igrača sezone u Strazburu. I dok je Srbin blistao na golu Rasinga, Riser u francuskoj Crvenoj zvezdi skupljao minute i iskustvo.
Mnogi bi možda odustali ili zauvek ostali zaglavljeni između rezervnog tima i pozajmica. Riser nije. Samo je nastavio dalje. A onda se pojavio Lans i platio 3.000.000 evra za momka iz Kolmara. Pod vođstvom Pjera Saža sve se promenilo gotovo preko noći. Klub koji je igrao na više frontova, izborio plasman u Ligu šampiona i osvojio Kup Francuske, dobio je golmana koji je delovao kao da je tu godinama.
Kako je sezona odmicala, Riser je rastao zajedno sa ekipom. Delovao je mirno i kada stadion ključa, i kada protivnik juri pobedu, i kada lopta leti kroz šesnaesterac. Golmani često kriju emocije iza rukavica, ali kod njega je sve bilo gotovo providno. Uvek zatvoren, a opet potpuno iskren.
Krunu sezone dobio je kada je proglašen za najboljeg golmana Lige 1 u izboru UNFP-a. Nagrada nije stigla zbog jedne spektakularne utakmice, već zbog cele godine u kojoj gotovo da nije pravio greške. Cena mu je skočila vrtoglavo, i 10 puta je veća nego što je tim sa severa Francuske platio.
A onda je Riseru pre nepunih mesec dana stigao poziv koji menja život. Kada je Didije Dešan pročitao njegovo ime među putnicima za Svetsko prvenstvo 2026, Robin nije održao veliki govor. Nije ni pokušao da glumi heroja.
“Imam osećaj kao da mi celo telo podrhtava. Trenutno se dešava previše stvari“, prozborio je.
To možda najbolje opisuje njegovu priču. Momak koji je pre dve godine branio na terenima treće lige danas govori o Mundijalu i putuje u Ameriku, a i dalje zvuči kao neko ko ne može potpuno da poveruje da se sve to zaista događa.
Posebno emotivan trenutak za njega bio je kada je na stadionu Feliks Boler prvi put čuo himnu Lige šampiona. Za dečaka iz Kolmara, iz kraja gde su vinogradi i porodične tradicije važniji od glamura velikih gradova, to je bio dokaz da se snovi ponekad zaista ostvare.
Ipak, Riser ne zaboravlja gde se nalazi. Svestan je konkurencije među francuskim golmanima i ne pokušava da od svoje priče napravi bajku.
“Situacija sa francuskim golmanima značila je da sam već tri ili četiri meseca bio među kandidatima. Žao mi je Lukasa Ševalijea i Alfonsa Areole, ali kako se kaže, nečija sreća često znači nečiju tugu. Da li sam na početku sezone razmišljao o pozivu za Svetsko prvenstvo? Bilo je teško poverovati u to, ali sebi nikada nisam zabranio da sanjam. Ono što mi je omogućilo da budem ovde jesu rezultati ekipe. Da nije bilo naših partija, nikada ne bih bio na ovom spisku“, poručio je skromni Riser.
Pred njim je sada nova uloga. Biće treći golman Francuske na Mundijalu, verovatno neće braniti, ali će učiti pored najboljih i upijati svaku sekundu najveće fudbalske pozornice.
A njegova priča već sada ostaje jedna od najlepših koje je francuski fudbal ispisao poslednjih godina. Od mirnog Kolmara i porodičnih vinograda, preko blatnjavih trećeligaških terena zbog Đorđa Petrovića do reflektora Svetskog prvenstva. Bez prečica i marketinga. Samo sa rukavicama na rukama.
Bonus video:
vujadin
Konkurencija u francuskoj reprezentaciji na golu je brutalna, pa cak i treci golman znaci da si u samom vrhu evropskog fudbala. Sam poziv na Mundijal je ogroman uspeh
slobodan
Posebno je zanimljiv deo o tome da je prosao kroz trecu ligu i Ligu 2, pa tek onda stigao do Lansa i reprezentacije. To je put koji retko ko danas ima strpljenja da prodje.