Laka i kratka podnevna komunikacija potpunih neznanaca na poznate teme, u nepoznatom okruženju.
Košarkaški novinar Meridian sporta u trening centru fudbalera Espanjola, sa portparolom plavo-belih. Potpuna alternativa koja je prešla u neku vrstu andergraunda kada je sagovornik, na temu košarke, ispalio da ne prati Evroligu toliko jer mu je draži…Huventud. A nije iz Badalone.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
I onda, za pet neobaveznih minuta, razmena udaraca: od Nikole Jokića i zašto nema običaj da priča za srpske novinare, preko strogoće košarkaških trenera koji dolaze sa Balkana, do radne etike koju nose igrači sa tih prostora. Nikad intenzivniji small-talk.
„Marko je taj radnik“, kaže Andres. „Takvi su retki. Vidim kako priča mlađima, kako ih tera… Sigurno je zbog toga i uspeo.“
U tom trenutku, u salu za konferencije ušetao je Marko. Dmitrović. Razlog ulaska našeg portala unutar zidina kompleksa ofarbanog u plavo. Ušao je i doneo auru lidera i čoveka koji je apsolutno spokojan. Zadovoljan.
U kući je beba. To objašnjava umoran osmeh.
Na poslu je takođe fantastično. To objašnjava činjenicu da je uoči prethodnog kola La Lige bio u žiži interesovanja španske javnosti kao golman koji je poslednji sačuvao mrežu od moćne Barselone – prošle sezone u dresu Leganesa. Sada, kao član Espanjola, ponovo je izazvao bordo-teget mašinu u gradskom derbiju, umalo joj ponovo oduzeo bodove… Ipak, Barsa se provukla.
„Već mnogo godina pristupam svakoj utakmici maksimalno posvećeno, bez obzira da li je derbi ili kup utakmica protiv niželigaša. Najbitnije je da sam fokusiran da odradim svoj posao najbolje što mogu. Lepo je kad igraš prvi gradski derbi, ali mnogo puta sam već branio protiv Barselone, imao sreću i da ih pobedim prošle godine. Gradski derbi je važan za sve u gradu, ali meni kao strancu je samo još jedna utakmica sa malo lepšim ambijentom“, počinje intervju za Meridian sport jedan od najboljih golmana španske lige.
„Odigrali smo veoma dobro, imali šanse za pobedu… Nismo dali gol, oni jesu i to je prevagnulo. Ipak, posle dugo vremena neko je tako parirao Barseloni. Nismo pobedili, ali imamo fantastičnu sezonu i ako nastavimo, napravićemo nešto super ove godine.“
Čak i iskusnom 33-godišnjaku mora da prija kada su oči uprte u njega na nivou kada se u istoj rečenici nađe i Barsa, da se apostrofira da je opasnost po prvo mesto nedodirljivih Lamina Jamala i kompanije.
„Slagaće taj koji kaže da ne voli da se pozitivno priča o njemu. Ali, naučio sam da je u fudbalu, kao i u svakom drugom sportu, sve trenutak. Kad je dobro, priča se pozitivno o tebi, ali čim dođe loše opet će se naći način da se analizira da li je vreme za promenu, da dođe neko drugi… Bitno je samo da ja uživam u celom ovom procesu, da sve ide kako treba, da sam srećan. Svestan sam da se jedan dan pobedi, drugi dan izgubi. Doći će utakmica gde ću praviti greške, to je normalno, pogotovo za golmana. Zato stvarno uživam da radim, u posvećenosti… Osećam se bolje nego ikad. Taj proces iz dana u dan je mnogo bitniji nego sam rezultat na utakmici.“
Barselona je lider, najbolji tim Španije, ali ima samo četiri boda više od Rala. Iz prve ruke Dmitrović nudu jasniju sliku kako ta borba izgleda i kako misli da će izgledati.
„Biće neizvesno do kraja. Ako moram da dam nekome prednost – Barseloni ću. Ali, oni su isto imali mali pad forme tokom oktobra-novembra, sad su se opet podigli. Normalno bi bilo ako bi do proleća opet došla mala kriza, ali mislim da je Barsa – iako i Real ima strašne individualce – uigranija. Siguran sam da će Ćabi Alonso vrlo brzo, ako ne već i ove sezone, to ukomponovati kako treba, ali potrebno mu je vreme da postavi sve kako želi. Sa druge strane, Flik je u Barseloni već godinama. Čini mi se da će ovo ipak biti trka u dvoje, da Altletiko kaska.“
Vlahović bi dobro došao Barseloni
Još ako bi Dušan Vlahović pojačao Katalonce, kao što se u poslednje vreme sugeriše po medijima… Dmitrović ne može da priča unapred šta će se dešavati, ali i te kako je pozvan da čitaocima Meridian sporta objasni kako bi se napadač poput Vlahovića uklopio u stil Barselone i španski fudbal. Da li je ono upravo ono što Barsa uvek traži?
„Ma, Dušan je vrhunski kvalitet, sjajan igrač i strašan momak! Znam koliko je posvećen, koliko radi, a u današnjem fudbalu je posvećenost najvažnija. Sigurno da gde god da ode – ili ako ostane Juventusu – ukoliko oseća podršku kluba biće maksimalan. Može mnogo da donese. Stvarno je fudbaler koji se adaptira na bilo kakav fudbal. Dosta bi mu odgovarao španski fudbal. On je tip igrača kojeg bi hranili krilni i vezni igrači u šesnaestercu i mogao bi da postigne mnogo golova. E, sad, da l’ će doći do toga ili ne, spada pod spekulacije. Koliko znam ističe mu ugovor na leto i zaista je atraktivna roba na tržištu – 25 godina, vrhunski špic… Biće u fokusu mnogih klubova. Barseloni, koja igra izuzetno napadački fudbal, takav špic bi sigurno dobro došao.“
Espanjol je trenutno na petoj poziciji na tabeli, iza Barse, Reala, Viljareala i Atletika iz Madrida. Fenomenalnih 18 utakmica je iza plavo-belih koji ne samo da se bore za izlazak u Evropu prvi put posle šest godina, već mogu da napadnu i Ligu šampiona. Večita dilema za klubove tog kvaliteta je – da li je bolje igrati u eliti i biti osrednji, ili napasti tron u drugom po snazi takmičenju? Kako neko ko je osvajao Ligu Evrope, Dmitrović zna šta želi:
„Izabrao bih Ligu šampiona. Ipak je to najveće i najbolje klupsko takmičenje na svetu. Sve je to lepo, armija navijača i svi ostali vole da pričaju o tome da smo dobri, da treba da imamo najveće ambicije… I ja uvek volim da budem ambiciozan, da sanjam sve ono što možemo da postignemo realnim radom. Zašto onda da ne sanjamo najveće snove. Ali, nemojmo da se lažemo – ovde se sad mnogo priča o Evropi, a nakon poslednjih izlazaka na evro-scenu usledila su dva ispadanja iz prve lige! O tome niko ne priča. Možda je ta Evropa dovela klub korak bliže ispadanju, jer nije to lako za ekipu koja nije naviknuta da igra na tri dana u jakom ritmu, plus velika putovanja… To je ozbiljan izazov. Zato, hajde mi da nastavimo ovako pa ćemo da vidimo dokle ćemo da doguramo. Radimo dobro, peti smo. A ako mogu da biram – napao bih Ligu šampiona.“
Ligu Evrope je Dmitrović osvojio sa Seviljom 2023. i tamo naučio kako se dominira u tom takmičenju, praktično, godinama.
„Najlepše i najveće dostignuće u mojoj karijeri. Igrao sam obe utakmice osmine finala protiv Fenerbahčea, pre toga šesnaestinu protiv PSV-a… Učestvovao sam dosta, iako sam u tom momentu igrao više utakmica u ligi. Neverovatno je pre svega zato što smo do marta imali katastrofalnu sezonu, igrali loše u ligi, bili čak u zoni ispadanja, što je za klub kao što je Sevilja nemoguća katastrofa. I onda smo za mesec i po dana preokrenuli sezonu, spasili se u La Ligi i osvojili Ligu Evrope, pobedivši Mančester junajted, Juventus i na kraju Romu. Da su znali da snimaju dokumentarac, jer bili smo kao osmo svetsko čudo. Patili smo sedam-osam meseci i posle toga završili na najlepši mogući način.“
Posle Sevilje je usledio odlazak u Leganes, a zatim poziv Espanjola. Iako je javnost smatrala da je neizvesnost oko novog kluba dugo trajala, Dmitrović objašnjava letošnji prelazni rok:
„Imao sam klauzule u ugovoru sa Leganesom da sam u slučaju ispadanja slobodan igrač. Individualno sam imao baš dobru sezonu, tako da je bilo nekoliko opcija, ali ne baš i nedoumica. Dosta igrača posle loših sezona ostanu slobodni, bez kluba. Recimo, ja sam imao mnogo težu situaciju kad sam odlazio iz Sevilje, kad nisam branio šest meseci, nego ovog leta kad sam odlazio iz Leganesa iako je klub ispao. Imao sam dve-tri opcije i tu je mnogo faktora bilo u igri – dužina ugovora, zemlja, adaptacija… Nije samo finansijski, pa ni sportski motiv. Dve nedelja sam bio bez kluba, ali potpisao sam za Espanjol ranije, nego nismo objavili, držali smo u tajnosti. Klub se odmah javio po završetku sezone, kao i drugi. Porodica, agent i ja smo malo vagali i, siguran sam, doneli pravu odluku.“
Svako ima neku ljubav – moja je Crvena zvezda
Jedan od zainteresovanih klubova je bila i njegova Crvena zvezda. Tako su poručivali iz Ljutice Bogdana. Tako je i bilo, potvrđuje iskusni Subotičanin koji je prošao mlađe kategorije crveno-belih.
„Jeste, postojalo je interesovanje. Čuo sam se Vladanom Milojevićem, dok su moji agenti pričali sa Zvezdanom Terzićem. Uvek sam držao otvorenu opciju za povratak u Zvezdu i srpski fudbal samo ako osećam da je pravi trenutak. Nikad ne bih dozvolio sebi da se vratim, a da nisam maksimalno psihički i fizički spreman. Svako od nas ima neku ljubav u sportu – moja je Crvena zvezda. Nikad se ne bih vratio da otaljam posao, da sam spreman možda dva-tri meseca a posle kažem da nije trebalo da se vratim. Zvezda je pokazala želju, a ja sam bio iskren.“
Drugačije i nije mogao u komunikaciji sa Milojevićem.
„Bio sam u kontaktu sa Vladanom koji mi je kao otac još od omladinaca Zvezde. Stvarno su svi ti razgovori bili maksimalno korektni, moji sa njim i mojih agenata sa Terzićem. Hvala im na tome. Jednostavno, nisam osetio da je trenutak. Ne bih bio pošten ni prema njima, sam prema sebi, a pre svega prema Zvezdi! Nikad ne znam šta donosi budućnost, ali već preko deset godina sam u Španiji, mnogo sam naviknut na ovdašnji fudbal, ovo je postao dom mojoj porodici. Adaptirali smo se i mislim da je idealan korak bio nastaviti u Španiji.“
Nije došao u Zvezdu, ali je pratio šta se dešava u njegovom bivšem klubu. Posle ne baš sjajne polusezone, nema ni Milojevića više na klupi.
„Poslednje tri utakmice u Evropi su vratile Zvezdu u borbu za prolaz dalje, što i treba da bude cilj. Opet, navikli smo da klub beleži fenomenalne rezultate, svake godine igra Ligu šampiona, lestvica je podignuta visoko i to je mnogo teško uvek ponoviti. Očekivanja su svake godine sve veća, ljudi su se navikli na velike rezultate i svaki manji se gleda kao neka katastrofa. A nije. Sigurno je bio cilj da se igra Liga šampiona, ali Liga Evrope nije neuspeh. Normalno je da kad-tad dođe do pada forme. U domaćoj ligi su ispustili neke utakmice i trenutno su drugi, ali sam siguran da Zvezda ima najkvalitetniji tim u Srbiji i da će opet osvojiti titulu. Sad su na mini-pripremama, da se spreme maksimalno i ostvare ciljeve – plasman u narednu fazu Lige Evrope i osvajanje prvenstva.“
Mnogi ne ispune snove da ne zaigraju za voljeni klub
Dmitrović je pomenuo ljubav prema Zvezdi. Kad je bio omladinac crveno-belih, nije se sve završilo sa ljubavlju. Vraćamo film 12 godina unazad, kada je napustio Ljutice Bogdana, umesto da potpiše ugovor. Negde se priča zakomplikovala:
„Posle toliko vremena, vidim da se desila jedna od milion sličnih situacija koje se događaju omladincima. Nije to ništa vanzemaljsko, ništa novo. Verovatno kao i svi klinci, očekivao sam da ću dobiti šansu u prvom timu. Smatrao sam da to zaslužujem, a tadašnji treneri i ljudi u sportskom sektoru, mislili su drugačije. Vrlo moguće da je to bilo tačno, svi mi mislimo da treba da igramo, ne vidimo možda da ima neko bolji od nas, da možda nismo spremni… To su samo sportske stvari kojima se kod nas pridaje mnogo veća pažnja nego što bi trebalo. Moguće da nisam bio spreman, moguće i da jesam ali su oni ovako procenili. Isticao mi je ugovor, klub mi je stavio do znanja da sam talenat za budućnost, ali nisam video da ću u skorije vreme dobiti šansu u Crvenoj zvezdi. Odlučio sam da ne obnovim ugovor i krenem drugim putem.“
Bio je to teži put, priznaje Marko koji je igrao za Ujpešt, Čarlton, tražio sreću u malom španskom Alkorkonu, da bi preko Eibara došao do Sevilje, a preko Leganesa do Espanjola.
„Malo duži, malo komplikovaniji put, ali na kraju mislim da sam imao vrlo dobru karijeru. Sa ove tačke gledišta, nisam pogrešio što nisam produžio ugovor sa Zvezdom. Ko zna šta bi bilo da sam ostao: možda bih brzo završio fudbalsku karijeru, a možda bih igrao pa napravio milionski transfer. Nikad nećemo saznati. Ne možemo svi da dođemo do prvog tima, samo odabrani. To je bilo normalno, a meni se činilo kao nešto najveće na svetu.“
Na 21-godišnjeg momka koji je verovao da je Zvezdin projekat, utiče kada klub dovede nove golmane da mu budu dodatna konkurencija.
„Tada sam kuburio sa mononukleozom. Bio sam tri-četiri meseca odsutan i u tom prelaznom roku su stigla dvojica golmana. Pre toga je bila priča da ću biti među dvojicom, da ću se tu boriti, ali sam onda pao na četvrto mesto. Možda su ljudi sumnjali u moj oporavak. Moguće da sam ja pogrešio, moguće da su oni. Svi greše. Ne treba ni da se pitamo ko je tu kriv. Naravno da mi je žao, jer sam sanjao da igram za Crvenu zvezdu, da osvajam titulu i Kup, da igram Evropu u crveno-belom, posle da pomognem klubu nekim jakim transferom. Svi nešto sanjamo, moje se nije ostvarilo. Kad se tebi desi, misliš da je to najveća tragedija, velika katastrofa, a zapravo se događa mnogima da ne uspeju da zaigraju za voljeni klub. Bitno je da ne padneš, nego da nastaviš dalje. Dati maksimum i da kad završiš karijeru ne kažeš sebi ’tu sam mogao bolje, zašto nisam ovo-ono…’ Morao sam da odem iz Zvezde. Put je bio veoma težak, ali kakvu sam karijeru napravio mislim da je to bio dobar izbor.“
I ne bi ništa menjao?
„Ništa! I dobro i loše se dešava s razlogom. Pomaže ti da se izgradiš kao čovek i profesionalac. Najbitnije je da staneš iza svojih odluka. Iz loših izvlačiš pouke i formiraš ličnost, imaš svoje JA. Niko ne donosi samo dobre odluke, životni put je pun dobrih i loših. Nauči da se nosiš sa njima. Sve što sam radio učinilo me čovekom koji sam danas.“
Jednu odluku doneo je 2022. godine. Iz ove perspektive – na žalost srpskog fudbala. Odlučio je da se povuče iz reprezentacije. Mada, možda sa dolaskom Veljka Paunovića na mesto selektora…
„Ne razmišljam o tome. To nije bila odluka od juče do danas. U tom momentu sam osetio da je trenutak da završim sa reprezentacijom. Da se povučem i fokusiram na klupsku karijeru, samo iz sportskog razloga. Imao sam priliku da igram na dva Svetska prvenstva, ukupno odigram 19 utakmica. To nije broj koji sam očekivao, ali isto tako moram da budem zahvalan što sam imao priliku da branim i budem deo reprezentacije. Hvala Bogu, golmanska pozicija je trenutno najkompletnija u Srbiji. Apsolutno ne treba da brinemo, imamo vrhunske golmane! Mislim da je moja odluka bila ispravna. Šta znači igra za reprezentaciju ako nisi 100% fokusiran i spreman. Uvek sam davao maksimum, povređen i bolestan, nikad nisam dovodio u pitanje kad je poziv za Srbiju bio. Tada sam odlučio da je bolje da dođu mlađi koji bi sigurno imali veću motivaciju i želju. Tu nema ličnih interesa.“
Da li se Dmitrović čuo sa Veljkom Paunovićem vezano za reprezentaciju?
„Jesam. Zvao me kad je postao selektor. Informativan i profesionalan razgovor. Pričali smo i o ličnim temama. Stvarno korektno i hvala mu na tome. Sa mnom je veoma lako komunicirati, iskrena sam osoba. Dobra odluka Saveza je da dođe Veljko koji ima iskustva, bio je u španskom fudbalu, ostvario najveći uspeh u mlađim kategorijama u istoriji Srbije. Sada je potrebno vreme, ali u budućnosti možemo da očekujemo sjajne rezultate sa Veljkom.“
Ko god da kaže da Vanja ne može, laže
Ako je pozicija golmana najkompletnija u reprezentaciji, Dmitrović sigurno ima i poređane favorite. Naravno, to medije i javnost možda zanima, ali on nije taj koji će stavljati redne brojeve ispred njihovih imena.
„Mogu da kažem ko je po meni broj jedan, ali je možda tebi neko drugi, a selektoru treći. Zato ne volim o tome da govorim, svako ima svoje razloge, svoje gledanje na fudbal. Najbitnije da imamo zdravu konkurenciju i stvarno vrhunske i pre svega mlade golmane koji brane u jakim ligama i imaju dosta iskustva. Koga god da selektor izabere, neće pogrešiti. Samo neka Srbija pobeđuje, a onaj koji brani i oni koji su na klupi – moraju da budu spremni u svakom momentu. Mnogo je važna jaka konkurencija… Tako će svi oni da pomognu da Srbija napreduje i da se konsoliduje kao reprezentacija koja je učesnik velikih takmičenja.“
Da li konkurenciju, pored Đorđa Petrovića i Predraga Rajkovića, može da pojača i Vanja Milinković-Savić, kad već neće Dmitrović? Da ponovo obuče dres sa državnim grbom?
„Ko god da kaže da Vanja ne može – laže! On brani u Napoliju, u italijanskom fudbalu, u evropskom velikanu. Kako jedan Vanja da ne pojača tim. Vrlo kvalitetan golman, mnogo mi je drago zbog njega što je napravio taj iskorak, zaslužio je odbranama u prethodnim sezonama. Prelaskom u Napoli samo može da napreduje. Jedini koji će imati beneficije ako bi on došao u reprezentaciju je srpski fudbal. Već imamo vrhunske golmane, Đole Petrović, Predrag Rajković, Vanja i Svilar… Stvarno su svi u sjajnoj formi.“
Mesi, Jokić i Mešter
Sa lepih na lakše teme… Godinama Dmitrović brani u Španiji i godinama izleće jedan na jedan pred najveće asove sveta, čak i svih vremena. Ko je broj jedan? Ovi koji dolaze kao što je Jamal, ili oni koji su prošli – Mesi, Ronaldo, Benzema, Levandovski…?
„Nema tu konkurencije – Ronaldo i Mesi su van priče. Šta su ti momci radili toliko godina… Njihova svaka sezona je bila spektakularna. Opstati na najvećem nivou 15-20 godina mogu samo pojedinci. U današnjem fudbalu će se teško ponoviti ta dvojica. Ima talenata, ali hajde da vidimo da li će toliko da traju. Čisto sumnjam da će imati posvećenost i toliku glad da opstanu. A ako moram da biram – Mesi je broj jedan.“
Razgovor sa Dmitrovićem Meridian sport je vodio nekoliko časova pre nego što će košarkaši Partizana istrčati na megdan Barseloni u glavnom gradu Katalonije. U stručnom štabu crno-belih je i jedan Markov prijatelj iz Madrida – Uroš Dragićević. Opet, Zvezda je njegov klub.
„Pratio sam više prošle godine, jer sam imao dvojicu partizanovaca u ekipi, Brašanca i Nastasića. Morao sam da gledam da bih mogao sa njima da diskutujem. Ove sezone manje, imamo ćerkicu, ona nam okupira svu pažnju. Iskreno, zbog Nikole Jokića mnogo više pratim NBA, Evroligu površno. Samo bacim pogled šta je Zvezda uradila. Uroš mi je veliki prijatelj i, iako sam veliki navijač Crvene zvezde, u Evropi sam uz sve srpske klubove. Što bolje rezultate pravi i Partizan, bolje za sve.“
Zvezdin dres bez rukava nosi sa velikim uspehom još jedan Subotičanin – Nikola Kalinić.
„Fantastična karijera. Toliko godina igrati na najvišem nivou u Evropi nije malo. Svima nama koji dolazimo iz manje sredine, teži je put. Ne poznajem ga lično, ali imamo mnogo zajedničkih prijatelja. Znam koliko se trudio, koliko je uložio da bi dolazio do takvih klubova u Evropi. Veliko poštovanje prema njemu kao profesionalcu, kao sportisti. Drago mi je da ima što više Subotičana u vrhunskom sportu. Ja sam bio nekada klinac, bio je i Kalinić, tako da znamo koliko je važno kako je kad je neki tvoj sugrađanin na vrhunskom nivou.“
Dmitrović pamti jednog.
„Sećam se Đule Meštera. Mnogo sam voleo odbojku, možda sam i zbog njega igrao kao klinac. Današnje generacije moraju da se ugledaju na nekoga, jer sport je najbolji način da deca rastu u kvalitetne ljude.“
Da li je to Marko ponudio naslov „Zbog Meštera sam postao golman“? Ipak, logično je da je odbojka napravila dobre osnove za nekoga ko stoji između stativa. Posle smeha, Dmitrović dodaje:
„Kao klinac sam uporedo igrao odbojku i fudbal. Dosta sam dobar bio, ali je došao period kada sam morao da se opredelim. Fudbal je moja prva ljubav. Čini mi se da nisam pogrešio“.
Reče jedan od najboljih golmana La Lige koji je pre nekoliko dana bio tema broj jedan u španskoj javnosti uoči gradskog derbija protiv velike Barselone. Stvarno, čini se da nije pogrešio. Ni u jednom od brojnih teških koraka koje je morao da napravi.
Bonus video:
tamara
Šteta što ga nismo zadržali u Zvezdi na početku njegove karijere.