Tri crvena kartona na premijernom meču ovog Mundijala između Meksika i Južne Afrike podigla su ozbiljnu prašinu i naterala čak i Jirgena Klopa da javno progovori o potpunom taktičkom bezumlju i disciplinskom haosu na stadionu Asteka.
Dok se moderni fudbalski svet zgražava nad nervozom na startu novog šampionata, oni istinski fudbalski sladokusci su se samo šeretski nasmejali. Jer, sve ono što se pre neki dan desilo na otvaranju deluje kao bezazlena dečija igra u poređenju sa neprevaziđenim, zlatnim standardom mundijalskog ludila koji je postavljen pre dvadeset godina.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Duel Portugala i Holandije u osmini finala Mundijala 2006. godine bio je projektovan kao praznik estetike, a pretvorio se u bespoštednu uličnu tuču koja je do danas ostala upisana kao najčuveniji disciplinski masakr u istoriji svetskih prvenstava. Tog dvadeset petog juna u Nirnbergu, taktičke table su spaljene već u uvodnim minutima utakmice, a zamenio ih je ulični zakon i borba za živu glavu.
Sve velike bitke imaju svoj okidač, a u Nirnbergu je to bio start Kalida Bularuza nad Kristijanom Ronaldom. Brutalan udarac otvorenim đonom direktno u butni mišić tada mlade zvezde u usponu bio je jasan signal da zarobljenika te večeri neće biti. Gledati Ronalda kako u suzama, sa rasečenom nogom napušta teren već u prvom delu meča, u taboru Portugala nije izazvalo strah, već divlju, ratničku glad za osvetom.
Od tog momenta, zeleni tepih pretvorio se u rimski koloseum…
Svaki duel bio je na ivici ozbiljne povrede, svako postavljanje noge imalo je skrivenu nameru, a fudbaleri oba tima su svesno ušli u crvenu zonu u kojoj razum više ne stanuje. Jedini fudbalski bljesak, gol Maniša koji je tehnički rešio putnika u četvrtfinale, ostao je samo bleda fusnota u svedočanstvu o devedeset minuta čistog nasilja.
Uleteti u takav psihološki kovitlac sa namerom da deliš pravdu bio je autorezilački posao, a ruski sudija Valentin Ivanov te večeri je potpuno izgubio kompas. Umesto da ranim crvenim kartonom primiri strasti, on je počeo mahnito da maše opomenama, dodatno dolivajući ulje na vatru. Kako je vreme odmicalo, meč je prerastao u festival namernih gaženja, udaranja laktovima, pljuvanja i bokserskih klinčeva u koje su uletali i igrači sa klupe.
Ivanov je na kraju uspeo da postavi istorijski i teško oboriv mundijalski rekord. Pokazao je čak šesnaest žutih i četiri crvena kartona, ostavivši obe ekipe potpuno osakaćene za nastavak turnira. Isključeni su Koštinja i Deko kod Portugalaca, dok su kod Holanđana pre vremena pod tuš morali Bularuz i Đovani van Bronkhorst. Teren je bio pun besnih ratnika, a tribine u stanju potpunog šoka zbog onoga čemu prisustvuju.
Ipak, najupečatljiviji i najlegendarniji trenutak ove istorijske klanice nije se desio na terenu, već pored njega. U jeku najvećeg ludila, dok su njihovi saigrači na travi lomili noge jedni drugima, kraj aut-linije viđena je slika koja je postala vanvremenski spomenik fudbalskom apsurdu.
Deko i Đovani van Bronkhorst, klupski drugovi iz Barselone koji su upravo dobili crvene kartone zbog međusobnog sukoba i faulova, seli su zajedno na betonske stepenice stadiona. Dok je oko njih sve prštalo od agresije i psovki, njih dvojica su opušteno ćaskali, hladnokrvno posmatrajući haos na terenu, kao da se nalaze na običnoj kafi nakon treninga.
Ta slika dvojice vrhunskih majstora koji su u sekundi prešli put od ratnika do prijatelja savršeno je zaokružila epsku priču o Nirnbergu – dokaz da kada tenzija sagori sve pred sobom, fudbalerima ostaje samo da sednu i zajedno posmatraju sopstveno ludilo.
BONUS VIDEO:
