Velika ispovest Lionela Mesija: Znao sam da će Bog da mi podari svetsku krunu

Lionel Mesi je uspeo da se sa Argentinom popne na krov sveta na Mundijalu u Kataru.

Posle svega, bio je dugo u ilegali, ali je onda dao opširan intervju za argentinske medije, u kom se dotakao brojnih detalja sa Svetskog prvenstva.

“U jednom intervjuu koji sam dao 2014. godine rekao sam da znam da će mi bog podariti svetsku titulu. To je bilo pred prvenstvo u Brazilu. Osetio sam da je meni namenjen. Čekao sam pravi trenutak i mislim da sam dočekao. Ne pravi, nego savršeni trenutak. Boljeg nije moglo da bude. Da sam mogao da biram kada da osvojim Mundijal, izabrao bih ovaj momenat. Sad, na kraju karijere, kada silazim sa scene”, istakao je Lionel Mesi.

Priznaje da nije ponovo gledao finale sa Francuskom.

“Gledao sam neke detalje, momente, gledao sam snimke slavlja kada smo postali šampioni, ali samo finale, 120 minuta utakmice, nisam”.

Postojale su razne teorije o tome šta je Mesi govorio pred poslednji penal gledajući u nebo.

“Iskreno, ne sećam se najbolje reči koje sam izgovarao, ali sam se molio bogu da Montijel da taj penal, da se završi sva ta patnja. Samo bog zna kroz šta sam sve prošao tokom života i pogotovo kako sam se osećao u tom trenutku. I verujem da je bog navodio Montijela u tom trenutku. Priča kako sam u tim momentima pominjao moju baku ili Dijega nije tačna”.

Posle tog penala se samo sručio na kolena.

“Teško je objasniti šta sam osetio u tom momentu. Mnogo stvari mi je prošlo kroz glavu, a u isto vreme – ništa. Kao da sam gotov. Uživao sam u trenucima i dalje ne verujući da smo najzad uspeli. Kao što rekoh, teško je objasniti kakve su emocije bile: od toga da je gotovo, da sam osvojio, da sam ostvario sve što sam mogao sa reprezentacijom, da sam uzeo sve što sam mogao u karijeri, gledajući i Barselonu, individualna priznanja. Zatvorio sam karijeru na jedinstven način. Kada sam počinjao nikada nisam mogao ni da pomislim da će biti ovako”.

Uspeo je da podigne dugo čekani pehar, a u jednom trenutku je mahao falsifikatom.

“Gledao sam taj sjajni pehar na onom prelepom stadionu. Bukvalno me je dozivao, tražio da ga podignem. Znao sam za tu priču da ne smete da dodirnete trofej ako ga ne osvojite. Podigao sam pravi pehar, mnogo je težak. A, šta se kasnije dogodilo, kako je nastao haos tokom slavlja na stadionu, to stvarno ne znam. U početku je kod nas bio pravi pehar”.

Mnogo je stvari koje su dirnule Mesija tih dana. Jedna od njih je činjenica da je pola fudbalskog globusa navijalo da osvoji titulu, jer je po svemu što je dao fudbalu zaslužio.

“Jasno je da je svako želeo da njegova zemlja osvoji svetsku titulu, ali kako su njihove reprezentacije ispadale, njihove želje su išle prema meni i Argentini. Slušao sam mnogo pre nego što je Mundijal počeo o tim željama navijača da osvojim trofej. Mislim da se nikada ranije tako nešto nije dogodilo, sva ta energija je i učinila da se na kraju dogodi”.

Mnogo bi osećali nenormalni pritisak znajući da im je to poslednja šansa, ali ne i Mesi…

Imao sam ritual sa suprugom Antonelom da pričamo pre odlaska na spavanje, ali nikada o utakmici koja nas čeka. Bio sam vrlo smiren, spavao sam dobro, tokom celog prvenstva sam bio opušten, osećao sam da izgledamo dobro, da sam ja dobro, da radimo sve što je potrebno da ostvarimo uspeh. Nisam osećao teskobu, niti sam goreo od iščekivanja dok meč počne. Umeo sam da držim sve pod kontrolom”.

Odahnula je i Mesijeva porodica na kraju, pošto je dugo bio na meti kritika zbog partija u reprezentaciji.

“Ostvarenje snova je došlo na kraju, posle svega, nakon toliko patnji, razočaranja koja sam doživeo sa reprezentacijom. Koliko smo samo puta bili blizu uspeha i nismo uspevali da osvojimo trofej. Dugo sam dobijao kritike sa svih strana i znam da je i moja porodica patila zbog toga. Oni su se uvek trudili da mi pokažu da su jaki, da smo zajedno u svemu. Ali, znam da su u dubini duše i oni patili, ne samo zato što nismo osvojili trofeje, nego zbog svih kritika, ružnih stvari. To me je stvarno pogađalo. Na kraju smo zatvorili krug: osvojili smo Kup Amerike, osvojili Svetsko prvenstvo. Ništa više nije ostalo. Gotovo je”.

Jedna od stvari za kojima Mesi žali je što Dijego Maradona nije doživeo da vidi trijumf Gaučosa u Kataru.

“Da je bio tamo, on bi mi predao pehar. Dijego je želeo da me vidi kako podižem taj trofej. Ta bi slika bila prelepa. Verujem da je negde tamo gore Maradona i svi ostali sa njim, bodrio i mene i sve nas. Pogotovo uz pesmu, u kojoj se pominje, koja je napravila bum na celom svetu”.

Pesma “Muchacos” ostaće zauvek zaštitni znak prvenstva u Kataru.

“Rekao sam i pre Mundijala da mi se pesma jako sviđa. Malo, pomalo ljudi su počeli da je pevuše, a u Kataru su je pevali svi, čak i ako nisu znali španski jezik. Ritam je zarazan, stihovi, svi su na kraju znali pesmu”.

Posebno priznanje za uspeh Mesi daje stručnom štabu Argentine.

“Stručni štab je spektakularan. Oni znaju šta je reprezentacija, prošli su kroz nju kao igrači i jako im znači. Takođe su igrali na Svetskom prvenstvu, tako da su znali u svakom trenutku šta da rade, šta da kažu. Pokazali su taktičku genijalnost. Mislim da smo u svakoj utakmici bili bolji od rivala. Uvek smo znali šta želimo i kako da to ostvarimo, ne napuštajući našu osnovnu fudbalsku filozofiju. Sitnice često prevagnu, a smatram da Skaloni za sedam utakmica nije napravio nijedan pogrešan potez”.

Ostao je i Mesi razoružan tim vulkanom oduševljenja na ulicama cele domovine.

“Radost celog naroda, ljudi svih uzrasta, bila je neopisiva. Mogla je da se vidi na licima na sve strane. Ljudi su bili opijeni srećom, svima su izrazi lica bili isti. Ali i pored svega toga, fenomenalno je kako su se ponašali. Jer, imali smo 5.000.000 ljudi na ulicama i ništa se loše nije dogodilo, kako je moglo da bude na mostovima, neki su se bacali na autobus. Video sam mnogo snimaka, gledam ih i danas i preplave me emocije. Gledao sam snimke prijatelja, porodice, navijača kako slave kada smo postali prvaci, ljude koji su se okupljali da zajedno gledaju finale, kako slave kad je Montijel dao penal. Mnogo je to uzbudljivo. Ako nešto i nisam pogledao, drugi su mi slali da vidim”.

Pamtiće Mesi doček i po tome što se posle njega – fizički raspao.

“Neki su pili fernet, neki sokove dok smo sedeli na krovu autobusa. U tim momentima ni ne shvataš koliko je jako sunce, pogotovo što smo osećali vetar u otvorenom autobusu. Ali, kada sam došao kući, bio sam sav izgoreo po licu, bio sam rasturen, nisam mogao da spavam, ubila me sunčanica, imao sam glavobolju, dva dana sam imao i temperaturu. Posledica svega kroz šta smo prošli u tih nekoliko dana”.

Ali, Leo ne žali ni za čim.

“Mislim da smo narodu dali nezaboravnih mesec dana, pamtiće se zauvek. Ljudi su izlazili da slave posle svake utakmice, ništa im drugo nije bilo bitno, samo reprezentacija. Bilo je tako mesec dana, nije samo posle finala i kada smo doneli trofej. Ljudi u Argentini žive za Svetsko prvenstvo. Na kraju smo videli eksploziju radosti”.

Toliko poruka je Argentinac dobio od drugih sportista, da nije stigao sve ni da pročita, da im odgovori.

“Veoma sam zahvalan, jer su mi čestitke slali brojni svetski asovi, najbolji u svojim sportovima. To me čini jako ponosnim. Lepo je kada ti asovi iz drugih sportova odaju takvo priznanje. Ja nisam baš neko ko redovno odgovara ili komentariše tuđe fotografije. Ponekad udarim neki lajk, ali ne tako često”.

Svestan je Mesi da se bliži kraj, a otkrio je šta bi rekao mladom Leu kada bi mogao da mu se obrati.

“Da ga čeka nešto neverovatno, što ne može ni da zamisli! Da će imati prelepu karijeru, sa nekim teškim trenucima, ali da će ih nadvladati. I da se nikada ne predaje, da ne odustaje od svojih snova, jer će mu na kraju stići nagrada koju je najviše želeo. Biće to srećan kraj, kao u filmovima. Kao u dobrim filmovima”, istakao je Lionel Mesi.

Bonus video: