Povremeni reprezentativac Srbije Mihailo Ristić sedam godina je već u inostranstvu. Levi bek ponikao je u Crvenoj zvezdi, potom se kratko zadržao u Krasnodaru i praškoj Sparti, a punu afirmaciju stekao je u Monpeljeu.
Ristić je na jugu Francuske ostavio vrlo dobar utisak, i uprkos tome što je klub napustio 2022, ovog četvrtka na zvaničnom sajtu Monpeljea osvanula je priča sa Srbinom. Povod je možda bilo i to što je Mihailo danas proslavio 28. rođendan.
Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!
Ristić je odigrao 99 utakmica za Monpelje, a posle Benfike se skrasio u Selti iz Viga.
“Trebalo mi je malo vremena da se prilagodim novom životu, jer je bilo drugačije od onoga što sam doživeo ranije, ali danas shvatam koliko je ovo mesto jedinstveno i prelepo. Ljudi su opušteni i imaju vremena. To je prva stvar koju sam osetio kada sam stigao u Vigo. To nije kritika Francuskoj, jer sam stvarno uživao u životu u toj zemlji, posebno u Monpeljeu. Nije mi uopšte smetalo. Život je veoma dobar jer imam direktan pogled na okean. Ima mnogo stvari koje se mogu videti i raditi. Priroda je apsolutno jedinstvena, to je jedno od najzelenijih mesta u Španiji. Osećam se dobro ovde. Što se fudbala tiče, u klubu sam i u gradu gde postoji vrlo specifičan način života. Klub je stvarno povezan sa svojim navijačima, što ovde mnogo znači. Svi dišu za Seltu“, rekao je Ristić.
Igrač sa devet nastupa u srpskom nacionalnom timu veruje da Seltu čeka lepa budućnost posle razlaza sa Rafaelom Benitezom.
“Prošla sezona je bila teška. Počeli smo je sa Rafaelom Benitezom na čelu, velikim imenom španskog i evropskog fudbala. Imao je svoju filozofiju i poštujem to, ali nije se nužno pokazalo uspešnim. Na kraju smo se spasili ispadanja iz Primere, a ove sezone su čelnici krenuli sa novim projektom. Imamo veoma mladu ekipu, dobrog trenera, i mislim da smo na početku nečega dobrog. Najbolja stvar koju možemo da damo ovoj ekipi da se razvije je vreme, jer ima talenat i siguran sam da će s vremenom postati bolja. Potencijal za napredovanje je ogroman. Mislim da su dobre stvari ispred nas“.
Razlika između Lige 1 i Primere ima. U Španiji je, po mišljenju Ristića, igra manje fizički zahtevna.
“Rekao bih da je prva stvar fizički intenzitet. Ovde, kada imaš loptu, imaš više vremena da se okreneš i igraš. Manje je fizički zahtevno nego u Francuskoj, u Španiji je cilj zadržati loptu koliko god možeš i napraviti razliku pasom“.
Posle dve i po godine u Monpeljeu srpski internacionalac odlučio je da obuče dres velikana Benfike. U Lisabonu ipak nije uspeo da ostavi pečat. Nije imao previše vremena.
“Odlazak u Benfiku bila je verovatno jedna od najvećih odluka u mojoj karijeri. Proveo sam malo vremena tamo, ali sam mnogo naučio. Mnogo sam napredovao kao igrač i kao osoba. Da budem iskren, nemam dovoljno snažnih reči da opišem Benfiku, koja je jedan od najvećih klubova na svetu. To sam znao pre nego što sam otišao, ali tek kada sam stigao shvatio sam, video svojim očima i osetio sve to, koliko je taj klub veliki. Kao što kažu Portugalci, Benfika je poput religije. Biti tamo, osećati ljubav navijača, imati priliku da igram na Da Lužu u Ligi šampiona, što je najviši nivo evropskog fudbala i doći do četvrtfinala, to mi je puno donelo. Takođe, postali smo šampioni Portugalije. Bio sam tužan što sam napustio klub tako brzo, ali to je bila apsolutno neverovatno iskustvo. Nisam igrao koliko sam želeo, ali treninzi sa tako velikim igračima omogućili su mi da mnogo naučim“.
Ristić je napustio Da Luž potpisavši za Seltu, koja je Orlovima platila 1.500.000 evra.
“Ako bih morao da poredim portugalsku ligu sa nekom, rekao bih da je mešavina francuskog i španskog fudbala. Portugalija je zemlja koja je slična Srbiji, možda sam se zato tamo dobro osećao. Portugalci su gostoljubivi ljudi koji prenose mnogo emocija i strasti. Portugalska liga je veoma tehnička, ali sa velikom disciplinom. Ipak, postoji velika razlika između tri ili četiri najbolja tima i ostatka lige“.
Za kraj, Ristić se dotakao Monpeljea, kojem je večno zahvalan na šansi koju je dobio, i ne isključuje povratak.
“Monpelje ima posebno mesto u mom srcu. To sam više puta rekao i uvek ću to reći, jer je klub došao u trenutku moje karijere koji je bio vrlo težak. Osetio sam od prvog dana da imam ogromnu šansu što sam došao u ovaj grad i klub. To je bilo tačno ono što mi je bilo potrebno. Veoma sam uživao u svom boravku i nadam se da sam vratio klubu i navijačima svu podršku koju su mi pružili. Ako bih smeo da kažem, rekao bih da me je Monpelje vratio na fudbalsku mapu. Bez mog boravka tamo, ne znam kojim bi putem otišla moja karijera i gde bih danas bio. U svakom slučaju, uvek ću im biti zahvalan. Nikad se ne zna, ali bio bih veoma srećan ako bih se jednog dana vratio. Atmosfera koju sam tamo doživeo ne liči na nijednu drugu. Osim fudbalskog kluba, Monpelje je velika porodica. Povezanost između predsednika, osoblja, igrača, članova administracije, stvarno je tako. Kada sam otišao, zaista mi je bilo teško da se oprostim od te porodice. Prošao sam kroz više klubova i osetiti tu porodičnu atmosferu je veoma retko“, rekao je, između ostalog Mihailo Ristić.
Ove sezone srpski bek je odigrao samo jedan meč za tim iz Viga, i to u Kupu kralja, kada je u sredu bio asistent u slavlju od 5:1 nad San Pedrom. Prethodno je dugo lečio povredu lista.
Bonus video:
blazicuros3
Da je bilo pameti ne bi iz Zvezde prešao u Krasondor. Opravdano se pita “gde bi bio bez Monpelje”
Goran Munic
On bira lepe destinacije za zivot, i pametno razmišlja