Mijatović podneo ostavku

Nisu čelnici Partizana tokom prethodnih meseci nikako mogli da nađu zajednički jezik, a konflikti između Predraga Minjatovića i ostalih članova rukovodstva bili su do te mere izraženi da je kao jedino rešenje viđena vanredna sednica Skupštine kluba.

Zasedanje Partizanove skupštine i glasanje o poverenju nisu doneli rešenje jer su svi članovi dobili dovoljan broj glasova da ostanu u klubu. Ipak, Predrag Mijatović koji je za glas “preživeo” (dobio 20 glasova protiv, a 21 bi značio smenu), odlučio je da podnese ostavku.

“Predsednik kluba je u svom obraćanju rekao šta se dogodilo. Bilo je dobrih i konstruktivnih diskusija s ciljem da Partizanu bude bolje, da svi dobijemo određene poruke i odlučimo kojim ćemo pravcem ići. Svi su dobili poverenje Skupštine i to je ono što me veoma brine. Slušao sam obraćanje predsednika Ljajića i donekle se slažem sa njegovim stavovima da treba krenuti drugim pravcem i srediti stvari koje su se dešavale prethodnih meseci. Iz mog iskustva i činjenice da sam na Upravnom odboru preglasan sa 4:1, pitam javnost, navijače i sve ostale – da li je to moguće? Pokazali smo nešto što ne bi trebalo da bude Partizan. Neko više, neko manje. I vi ste to iskoristili na svoj način. To je apsolutno vaš posao, ali Partizan je preveliki klub da bi išao u tom pravcu“, izjavio je Mijatović i dodao:

“Možda sam odluku da napustim Upravni odbor trebalo da donesem pre četiri meseca, kada sam preglasan… O tome razmišljam mesecima. Kao potpredsednik za sportska pitanja nisam imao ulogu u sportskim pitanjima. Moram da naglasim da sam za transfer Andreja Kostića saznao putem medija. To je potpuno neprofesionalno. Da ne kažem bruka i sramota, ali potpuno neočekivano. Bio sam taj koji je stalno govorio da treba da se održi Skupština. Hvala svima koji su glasali za mene, ali me to ujedno i brine… Posle četiri meseca neslaganja i prepucavanja, to mi je pomalo čudno… Danas je novi dan, svi smo okej, a ja ne znam kako da započnem novi dan.”

Ponovio je dosadašnji funkcioner da je ovaj potez trebalo da povuče ranije.

“Svakako da je Skupština uticala. Ali ovu odluku je trebalo da donesem pre četiri meseca. Kao neko ko je igrao fudbal, a potom vodio projekat najvećeg kluba na svetu, smatrao sam da bi moj glas trebalo da ima veću težinu. Ne mogu sebi da oprostim što ostavku nisam podneo ranije. Glas političara, predsednika Ljajića, Milke Forcan, koja se nije bavila fudbalom, i Vojina Lazarevića, koji nije ni bio na Skupštini, vrede više od mog… Danka ne mogu da ubrojim u tu grupu jer je igrao fudbal. Ne mogu sebi da oprostim što se tada nisam povukao, kada su me preglasili.”

Osvrnuo se Mijatović i na rezultate glasanja na kojima je dobio čak 20 glasova protiv.

“Nisam želeo da glasanje bude tajno. Propagirali smo transparentnost. To je kao u fudbalu – nekada date gol, nekada ne. Svakako da sam napravio mnogo grešaka. Apsolutno smatram da je smena Srđana Blagojevića bila dobar potez. Ali se slažem da zamena za Blagojevića nije bila pun pogodak. I sada imam svoju analizu, ali da ne ulazimo u detalje. Priznajem svoje greške. Smatram da sam apsolutno bio u pravu sa predlogom smene Blagojevića. Njegova druga etapa je to potvrdila. Pogrešio sam u kasnijem izboru njegove zamene. Ko šutira penal može da pogodi prečku, a ko ne šutira ne može. Sećate se penala.”

Govorio je Mijatović i o Srđanu Blagojeviću.

“On je naš novi trener. Ima ugovor na godinu dana. Mislim da on nije adekvatan izbor za naš projekat. Svi su se složili sa mojom odlukom da bude smenjen, a potom je vraćen bez moje saglasnosti. Logika mi nalaže da se ili ponovo složim sa tom odlukom ili da opet budem preglasan. Ne mogu tako. Zato prepuštam to ljudima koji možda bolje znaju. Definitivno, kao potpredsednik za sportska pitanja, podnosim neopozivu ostavku na svoju funkciju. Ne mogu dalje da radim po ovim principima. Partizan zaslužuje da se smire strasti. Neko je na Skupštini rekao da je ovo rijaliti, ne bih se složio, ali se svojevoljno povlačim i zahvaljujem svima – navijačima, saradnicima sa kojima sam sarađivao prethodna četiri meseca i novinarima.”

Uprkos rasletu, dosadašnji potpredsednik je istakao da neoseća kajanje.

“Apsolutno se ne kajem ni za jedan sat koji sam proveo u Partizanu. Ne treba zaboraviti da je vrednost tima porasla, da smo bili jesenji prvaci i da smo promovisali mlade igrače. Ako je neko svestan fudbala, to sam ja. Rezultat definiše mišljenje. Ponovo bih došao u Partizan, ni zbog čega se ne kajem. Hteo sam da srpski fudbal približimo evropskim tendencijama. Član sam UEFA borda, gde se diskutuje o svemu. Svaki put shvatim koliko smo daleko od tih tendencija kada odem na te sastanke. Vidimo da ni klupski ni reprezentativni fudbal ne cvetaju. Navijači i mediji moraju da znaju šta ljudi iz kluba misle. Uvek sam za konstruktivnu kritiku, bez ikakvih problema. Nisam zlopamtilo. Moja obaveza je bila da ne izostavim Bibarsa Natha, takvu legendu, iako sam znao da će biti gorčine… Nisam mogao da dopustim da mu neko drugi uruči poklon. To je jedna od najvećih neprijatnosti koje sam doživeo u karijeri, ali i to je prošlo. Kritike navijača su normalne. Rasim nije došao na utakmicu, Milka nije došla… Danko jeste došao, ali nije preuzeo inicijativu da to uradi. Meni je moja ljudskost nalagala da to učinim, iako sam bio svestan da ću doživeti neprijatnosti. Sve je išlo u tom pravcu. Kako da ostavimo takvu legendu? Ko da mu uruči nagradu? To obično rade predsednici klubova u svim velikim klubovima. To su stvari koje se dešavaju. Desile su se i meni.”

Mijatovićev je utisak da je ostao nedorečen u Humskoj.

“Nisam imao priliku da na sednici predstavim svoj sportski plan. Dotakle su me brojne teme sa kojima nisam mislio da ću se suočiti. Reprogrami, dugovi, finansije, struja, voda… Da ne ponavljam. Nekako se tako namestilo da sam se time bavio prethodnih godinu i nešto dana. Ne bih ni ovom prilikom izlagao svoj sportski plan. Nisam više tu i neću se baviti time. Najbolje je da pitate ljude koji će se time baviti.”

Ne krije dosadašnji funkcioner da je imao želju da mu pripadne veća odgovornost i šira ovlašćenja.

“Pre godinu i po dana, kada smo se Rasim i ja dogovarali o svemu, o mogućnosti da pokrenemo priču o ulasku u klub, uloge su bile jasno podeljene. Ja je trebalo da se bavim sportskim delom, Rasim da vodi komunikaciju na političkom nivou, a Milka da svojim iskustvom u marketingu privuče sponzore i privrednike, kako bi klub, pored podrške države, dodatno privređivao. Danko je trebalo da vodi računa o organizaciji i radnoj zajednici, kao i da svojim kontaktima smiruje situaciju. Svima sam u lice rekao šta mislim o njima. Ambicija je, naravno, postojala. Rasimov i moj dogovor bio je da sednemo, razgovaramo i razmotrimo mogućnost da posle određenog vremena postanem predsednik. To, naravno, nije bio moj prioritet. Tri puta sam prethodnih dana razgovarao sa Rasimom o svemu. Nismo se složili. Nisam izgubio ambiciju da budem predsednik Partizana. Daleko od toga, ovo nije kraj. Povlačim se iz jedne neodržive situacije. Možda je bez mene održiva, videćemo. Da li ću se potpuno povući, videćemo. Čekaćemo šansu. Naša obaveza kao partizanovaca jeste da uvek budemo tu. Sada je situacija, iz moje perspektive, neodrživa i samo se distanciram kako bih je sagledao sa strane. Počeli smo da srljamo. Partizan je najveći klub u regionu. Najvažniji je Partizan, kao što je jedan navijač rekao. Da li neko ima neki drugi interes? Ne znam. Nije logično da neko ko je zadužen za sportski projekat bude isključen iz svih odluka u klubu i da informacije saznaje iz medija.”

Prošao je Mijatović kod dela crno-bele javnosti veoma brzo put od euforije do zvižduka.

“Očigledno nisam shvaćen na najbolji način. Možda je greška i u meni… I dalje mislim da stadion, kao i bilo koja druga sportska hala ili objekat, nije mesto za priču o bilo čemu drugom. Dolazim da navijam za svoj klub, a van stadiona svako ima pravo na svoje mišljenje. Mislim da su mi to navijači najviše zamerili. Od euforije do zvižduka put je bio veoma kratak, što je čudno s obzirom na to da sam neka vrsta klupske legende. Čudno je i sve što se dešava u društvu u prethodnih godinu i po dana. Sve se promenilo posle utakmice sa Čukaričkim. Skoro svi su kasnije priznali da su pogrešili što su me kritikovali zbog smene Srđana Blagojevića. Nije se najbolje snašao, bez obzira na njegove ljudske kvalitete.”

Na pitanje da li bi iz ove perspektive uradio nešto drugačije, Mijatović je jasan.

“Ništa nisam radio iz populizma, već isključivo ono što sam smatrao da je najbolje za Partizan. Na stadion se dolazi da se navija za svoj tim. Kada analizirate evropske tendencije, shvatićete o čemu govorim. Sve parole koje nemaju veze sa fudbalom vremenom će biti uklonjene sa stadiona. I do toga će doći.”

Nametnulo se i pitanje odgovornosti drugih članova uprave.

“Svako bi trebalo da preispita svoju odluku, pa da sam donese zaključak. Ja sam samostalno doneo ovu odluku. Niko od mojih sagovornika nije znao da ću podneti ostavku. Ako je problem to što sam ja u klubu, ako sam doživeo da mi stadion zviždi, onda sam otišao zbog neizdrživosti situacije. Ne verujem da će još neko podneti ostavku, ali verujem da će se Upravni odbor proširiti. Do sledećeg viđenja.”

Ne krije Mijatović da želi da se u nekom trenutku vrati u klub.

“Ko god me iole poznaje, zna kakva je moja situacija, kakav je moj status i čime se bavim. Zaista sam došao da pomognem i pokušam da implementiram neke stvari. Svima vam kažem da nema potrebe da me zovete, da se malo odmorimo jedni od drugih… Daj Bože da se ta Evropa dogodi i da ponovimo uspeh iz prvog dela sezone. Želim sreću Rasimu Ljajiću i ostatku Upravnog odbora, kao i svim ljudima koji budu došli, ko god oni bili. Ne možemo biti partizanovci samo kada smo u Partizanu. Povratak jednog dana jeste moguć, ali kada će taj dan doći i da li će doći, ne znam. Oporavak Partizana nije toliko komplikovan koliko ga ljudi predstavljaju komplikovanim”, rekao je dosadašnji funkcioner Partizana.

Bonus video: