Emotivna ispovest: Šta je Borjan prošao da bi stigao do zvezda?

Milan Borjan – golman i kapiten Crvene zvezde, miljenik navijača, omiljen među saigračim, poštovan među rivalima i na sve to – sjajan čovek.

Poslednjih dana Borjan je u gotovo svim vestima i na svim naslovnim stranama, ali… U emisiji “Preživeli”, Zvezdin kapiten je sada ispričao jednu potpuno drugačiju i nepoznatu priču.

Priču koja ga je, sasvim sigurno, oblikovala kao čoveka. Naime, Borjan se prisetio svog nimalo lakog detinjstva, ali i dolaska iz Knina.

-Tu noć je otac rekao majci da će da padne Knin i na neki način bili smo spremni na to. Sećam se i dalje te kolone ljudi, bilo je teško gledati sve te ljude i bio sam uplašen. Pucalo je na sve strane i to je bio jako težak period za mene i moju porodicu. Bio sam mali i nisam baš bio svestan svega, mislio sam da pucaju petarde, ali sam bio uplašen i plakao sam – počeo je Borjan svoju priču.

-Ima sam osam godina i kad smo odlazili mnoge stvari su mi prolazile kroz glavu – zašto se ovo dešava, gde ćemo, kako će izgledati sad moj život. Kad smo došli u Beogradu živeli smo kod tetke u stanu. To je bio mali stan od 40 do 50 kvadrata, gde je bilo nas 12, 13. Kasnije su moji roditelji našli stan pa smo se preselili, ali je i dalje bila gužva – nastavlja Borjan.

-Živeli smo otac, majka, sestra i ja, dve babe, i kasnije i deda u dvosobnom stanu. Mi smo bili u dnevnoj sobi, baba i deda u jednoj sobi, a druga baba je spavala na podu u kuhinji. Morali smo da se snađemo jer nismo mogli da priuštimo više.

Dodao je Borjan i da je počeo da radi sa samo devet godina, da je bilo teško, ali da su sve situacije uticale da postane bolji čovek.

-Pošto moji nisu imali para da mi kupe opremu za fudbal, majka je radila na buvljaku, a otac je držao jedan kafić, došli smo na tu ideju da prodajem jagode sa šlagom, čajeve i sokove na buvljaku, da bih zaradio i mogao da kupim patike, kopačke ili prve rukavice, tako sam ih i kupio.

–Guraš kolica i vičeš jagode sa šlagom. Tad sam imao 9 godina i nije bilo lako. Mnoge su mi traume ostale iz detinjstva, ali sam možda zato postao bolji čovek danas – ističe Borjan.

Međutim, borac kakav jeste – ni za čim ne žali!

-2000. godine smo otišli za Kanadu jer su roditelji tražili bolji život za nas. Kad su mi saopštili mnogo sam se nervirao i plakao, nisam želeo da idem to mi je teško padalo, i ostavljanje fudbala, društva… Kad smo došli tamo bilo je jako teško. Čim smo sleteli odveli su nas u hotel gde je pored bila fabrika gljiva sa jedne strane, a s druge strane groblje – priseća se Borjan i nastavlja:

-Toliko je smrdelo da se danas sećam tog mirisa i to je bila velika trauma za mene. Stalno sam plakao i želeo da se vratim. Međutim, otac se potrudio i brzo smo se preselili, možda već za nedelju dana u naš stan. Svako jutro sam ustajao u 3 ili 4 i išao sa ocem da delim novine, a od 9 do 12 uveče smo čistili pekaru.

Karijera je donela česta putovanja, ali i povratak u Beograd, pa i upoznavanje sa sadašnjom suprugom, Snežanom.

-Bio je omražena ličnost prvo u našoj kući, jer je sklonio mog brata sa gola u Radničkom iz Niša koji je bio kapiten i kasnije mu još uzeo i sestru, opšti haos – rekla je kroz osmeh Snežana.

Bilo kako bilo, čini se da je vredelo.

BORJAN PECNUO PARTIZAN: Ostavićemo im najbolja mesta da gledaju Ligu Evrope

OBAVEZNO POGLEDAJTE: PREDRAG MIJATOVIĆ – Priče iz kraja #08