Da biste ušli u Rusiju proći ćete kroz nikad više skenera, biće gužve i gledaće vas nešto duže na pasoškoj kontroli. Biće predrasuda i strahova o onome šta čeka iza ugla, ali ubrzo ćete zaboraviti priče iz novina, a kada čuju da dolazite iz Srbije – mnoga vrata će vam se otvoriti. Desiće se da vam devojka kupi kartu u metrou, da vas dočekaju kao svog rođenog. Biće i onih koji znaju srpskih jezik. Jedini problem može da bude ako ste fudbaler, a nemate titulu svetskog prvaka u svojoj biografiji. U svakoj šali nema džabe pola istine…
Posle razgovora sa Srđanom Babićem i Sašom Zdjelarom, da bi se upotpunila kompletna fudbalska priča u Moskvi, bilo je neophodno da se čuje reč Zlatnog Orlića koji je prvi sa srpskim pasošem zakoračio na tlo Rusije u svetlu novonastale situacije. Milan Gajić je probio led i olakšao ostalima da krenu za njim.
Period adaptacije na novu kulturu i najveću zemlju sveta gotovo da nije postojao. Iako van terena nenametljiv i nezainteresovan da bude u centru pažnje, postao je glavna osovina moskovskog CSKA. Možda baš zato što nije od onih koji se guraju da nešto kažu, već govori sa loptom u nogama, a kada odluči da stane pred mikrofon, onda svaka rečenica ima savršeni sklad, a misao jasnu sliku šta želi da saopšti. Novinari bi rekli – šteta što nije više u medijima, jer i te kako ima šta da kaže.
Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!
Uvodno ćaskanje je bilo nagoveštaj da će razgovor teći kao što kroz Moskvu teče reka sa njenim imenom. Stigla je limunada od jabuke (da, limunada od jabuke, a Rusi imaju limunade od maline, marakuje, ananasa… I odlične su!) – priča je mogla da počne.
Na konstataciju da Moskva ima tri srpska fudbalera sa svetskom titulom, nasmejao se i otkrio kako je nedavno slučajno naleteo na kolegu iz Spartaka – nekada iz omaldinske reprezentacije.
“Kada god obaveze dozvole, trudimo se da se viđamo. Srđan (Babić) živi blizu hotela gde mi idemo u karantin, pa smo ga sreli. Slučajno je naleteo na mene i Zdjelara, pa smo se videli i ispričali. Ali, nevezano za taj susret, čim ugrabimo vreme organizujemo druženje. Ume često razgovor da nas odvede do Novog Zelanda. Kako vreme prolazi, sve ređe, ali desi se da spomenemo”, rekao je Milan Gajić na početku intervjua za Meridian sport.
Sašu Zdjelara mora da gleda svaki dan – hteo, ne hteo… Putevi dva polaznika fudbalske škole OFK Beograda spojio je CSKA.
“Uvek je lakše kada imaš nekog svog. Da podeliš i dobre stvari, i muke neke. Sećam se kada sam došao u Bordo kao mlad igrač da sam imao samo trojicu igrača koji govore engleski jezik. Prvih četiri, pet meseci sam se osećao kao tuđin. Uvek je lepo imati nekog svog, pogotovo kada si preko. Delite iste vrednosti – to je olakšavajući faktor. Sale mi mnogo znači što je sa mnom u klubu”.
Nije na dočeku imao pesmu kao Zdjelar, jer je ipak stigao iz Zvezde, a ne Partizana, ali odavno se ne oseća kao stranac u Mosvki.
“Ja sam prvi igrač koji je stigao u CSKA u svetlu novonastale situacije. Saša je stigao nešto posle. Nijednog trenutka se nismo osećali kao stranci, a pogotovo kada smo naučili jezik. Tada ostvariš drugačiju komunikaciju sa domaćim igračima. To je uvek prednost. Ali, mislim da smo svoj status pre svega zaradili dobrim igrama. Ušli smo nekako na mala vrata, a uspeli smo da se izborimo za status standardnih igrača. Mogu slobodno da kažem da smo među omiljenim igračima u klubu”.
Priodno i normalno je bilo da se raspita o bezbednosti prilikom potpisivanja ugovora sa CSKA.
“To su bila prva pitanja koja sam im postavio, a oni su me uverili da nema nikakvih problema, što se ispostavilo kao istina. Došao sam ovde u junu, gde se sklapala nova ekipa. Otišli su mnogi zbog situacije, klub je napustio Mario Fernandez, koji je bio kapiten i igrao na mojoj poziciji, pa je odučio da završi sa fudbalom, a CSKA je hteo da započne novi projekat i procenili da sam dovoljno dobar za to. Ušli smo u sezonu sa novim strancima i odmah prve sezone osvojili Kup i završili kao drugi”.
Od nedavno srpska trobojka je dodatno dobila na sjaju u svlačionici Armejaca – u klub je stigao Marko Nikolić i naš jezik se čuje glasnije nego ikad.
“Kada smo bili samo Sale i ja u CSKA, Rusi se nisu trudili da nauče srpske reči, osim dobro poznatih fraza, ali sada već i oni polako uče i znaju nešto”…
Ali manje je važno kojim jezikom se priča, mnogo je bitnije šta se priča, a dolaskom bivšeg trenera Partizana je fudbalski rečnik postao mnogo bogatiji.
“Kad je došao, odmah su ambicije porasle, jer je ostavio dubok trag u Lokomotivi. Već je prošlo neko vreme i mogu da kažem da je neverovatan stručnjak. Ima pripremu utakmice do sitnih detalja, gde ti ukaže na svaku manu protivnika, odakle prete opasnosti, šta da tokom meča da očekuješ od rivala… Mnogo mu verujemo, jer Marko zajedno sa stručnim štabom, žargonski rečeno, nam sažvaće sve šta će se desiti na utakmici i kako treba da se pripremo. Čast je sarađivati sa njim i nadam se da ćemo uspeti da ostvarimo dobre rezultate i ispunimo ciljeve”.
Nije samo znalac, jednostavno pleni..
“Zrači posebnom energijom. Uneo je disciplinu samom pojavom. Ne mogu da kažem da nam je u prošlosti manjkala, ali bilo je malo opuštenije. Istovremeno, ne mogu da kažem da je ovo vojna disciplina, sve je u okviru sporta. On sa svojim stavom i razmišljanjem da je svaka utakmica važna i najbitnije – uliva nam pravu energiju. Disciplinu jeste doneo, ali za mene su njegovo razumevanje igre i taktički detalji segmenti u kojima me je fascinirao”.
Vrlo brzo je potrebno da se shvati – Gajić uživa pod komandom Nikolića.
“Dolaskom Marka se promenio način kako bekovi igraju, što meni prija. Nekako smo kliknuli, znam šta traži od mene u polju i prezadovoljan sam saradnjom. Osećam da napredujem, što je najvažnije”.
Nedavno je CSKA igrao protiv Zenita, a na suportnoj strani je bio momak koji je dugi niz godina zajedno igrao sa Gajićem u Zvezdi. Naravno, u pitanju je Strahinja Eraković.
“Čujemo se, razmenjujemo iskustva kako fudbalska, tako i životna. On je sjajan momak, igrali smo zajedno u Zvezdi. Došao je u ekipu gde ima mnogo kvaliteta na njegovoj poziciji, a on se uklopio i igra standardno. Njegove nogućnosti odgovaraju stilu igre koji neguje Zenit. Oni su fokusirani na posed, igraju duboko u protivničkom polju i potreban im štoper koji je brz, jak na nogama. Baš je legao Zenitu”.
Poređenja su uvek zanimljiva i priče koje više odgovaraju Fantaziju nego realnom životu. Kako bi se večiti rivali snašli u Rusiji ne zna, ali zna da je tamošnja Premijer liga za nekoliko klasa zahtevnija od srpske Superlige.
“Fizički je moćnije prvenstvo. Kada uzmemo Zvezdu i Partizan, i jedni i drugi mogu da pariraju top ekipama u Rusiji. Možda i Vojvodina koja se sada pojačala, ali ostali… Oseća se veliki jaz između večitih i drugih. Dok sa druge strane, Rusija ima pet, šest timova koji su u samom vrhu, a ostali su vrlo neprijatni. Ovde ne postoje unapred dobijene utakmice. Niko nije apsolutni favorit kao što je Zvezda u dobrom delu utakmica. Svaka ekipa može da te pobedi, bez da je preveliko iznenađenje ako Zenit izgubi. I dalje sam stava da naši igrači imaju čist izvorni kvalitet, da imaju izuzetnu fudbalsku školu, potencijal da se ostvare”.
Interesovanje za fudbal je ogromno. Nije prvi na listi, jer je kralj sporta u Rusiji hokej, ali suverno drži drugu poziciju, što pokazuje i medijska zainteresovanost.
“U miks zoni, pogotovo kada se igra kod nas, uvek je 30-tak novinar. Postoji raspored po kojem su igrači dužni da daju intervju. Kada je derbi, na terenu daješ intervjue. Sviđa mi se i što se na poluvremenu daje izjava. Posebno zanimljivo je u Kupu, gde u toku utakmice rezervni igrač, sa kojim se dogovore pre utakmice, daje utiske igre pored klupe. Trude se da budu inovativni i prate svestke standarde”.
Navikao je Gajić na igranje u velikom timu. Iako CSKA nije dominantan kao nekada, oseća se težina u bivšem osvajaču Kupa UEFA.
“Pritisak uvek postoji, samo je pitanje kako ga doživljavaš i na koji način ljudi oko treba stvaraju isti. Kod nas ima mnogo veštačkog pritiska, Zvezda i Partizan imaju najveći pritisak tokom leta zbog Evrope. Sigurno da ga ima manje nego kod nas, ali postoji. Ljudi vole fudbal i uvek se gleda da budeš najbolji od glavnog rivala u gradu. Umeju često da kažu u žargonu – ko je glavni baja u Moskvi. Uvek gledaš da budeš najbolje pozicioniran na lokalu”.
Sa Milojevićem nije kliknuo, Stanković promenio ulogu Milana Gajića
Dolazak u CSKA je bio iskorak u karijeri momka iz Vukovora, koji je značio kraj epizode na Marakani. Zvezdu će uvek pamtiti po lepom. Možda nije uvek bio u pravom planu, ali je svoj CV obogatio sa šest trofeja. Armejci su se pojavili i pre nego što se završila sezona 2021/22, ali Gajić nije želeo da pregovora, već je hteo duplu krunu sa voljenim klubom.
“Meni je isticao ugovor u Zvezdi, dugo nisam imao povratnu informaciju i pojavio se CSKA, koji mi je izneo detalje projekta. Objasnio sam im da želim da završim priču na Marakani, da ne volim da gledam previše unapred i da me puste da okončam sezonu, pa da ćemo posle razgovarati. Sa Zvezdom nisam našao zajednički jezik oko novog ugovora, a CSKA je odmah izašao sa konkretnom ponudom, što se meni svidelo. Želeo sam da promenim sredinu, da se oprobam u ruskoj ligi, koju sam pratio na srpskim kanalima i nekako mi je uvek bila zanimljiva. Svidela mi se da ima mnogo derbija u sezoni. Došao sam ovde i ispostavilo se da je bio pun pogodak”.
Poslednja utakmica je imala posebnu slast – večiti derbi u finalu Kupa Srbije, Gajićevih 90 minuta i pobeda Crvene zvezde. Tačka na putovanje u crveno-belom je dobilo poslednji tom. Kada pogleda iza sebe, ponos i sreća su osećanja koja Gajića vezuju za klub iz Ljutice Bogdana.
“Ceo moj period u Zvezdi se pečatirao u poslednjoj sezoni. Uspeli smo da se vratimo iz -5, prošli smo direktno u nokaut fazu Lige Evrope, osvojili Kup na kraju… Iskreno sam zadovoljan. Bio sam tri i po godine, uzeli smo četiri titule i dva kupa. Objektivno, što se tiče uspeha, nije mnogo bolje. Ostaje žal što nisam igrao Ligu šampiona, ali bilo je specifično zbog korone i cele situacije. Lično sam zadovoljan. Bilo je turbuletno, dobrih i ne tako dobrih momenata, ali generalno vrlo lep period u karijeri”.
Pojedine detalje neće nikada zaboraviti…
“Meni je sve u Zvezdi bilo lepo. Pamtim prvi gol u Surdulici, utakmicu protiv Libereca, prvi derbi, prvo slavlje ispred Severa. Kada ti navijaš za Zvezdu je jedna dimenzija, a kada onda počneš da igraš je druga dimenzija. Bilo je i teških momenata, kada se ne kvalifikuješ u Ligu šampiona, kada ti nije ni do čega, pa povrede… Ali sve je to sport. Kada si domaći igrač, onda sve doživljavaš emotivnije”.
Sarađivao je sa dvojicom trenera. Kod prvog, ujedno i aktuelnog šefa struke u Zvezdi nije teklo u očekivanom pravcu.
“Kod Vladana Milojevića je bilo lično za mene turbulentno. Došao sam iz Bordoa, gde sam u poslednjoj sezoni bio povređen, nisam bio u planovima trenera i jednostavno nisam imao mnogo fudbala u nogama. Prvih šest meseci je bila adaptacija za mene, nismo bili na istim talasnim dužinama, a potrefilo se sa mojim životnim problemima. Preminuo mi je otac, što je uticalo mnogo na mene. Iako sam hteo, nisam bio fokusiran zbog unutrašnjih nemira. Sve je prošlo kako je prošlo, a onda dolazi Deki”.
Čim je stigao Dejan Stanković, bilo je jasno da bi Zvezda mogla da dobije pravog Gajića.
“Promena trenera me je preoporodila. Izborio sam se svoj status, a onda je nažalost krenuo period korone. To nas je poremetilo, ali došla je druga sezona – najbolja u Zvezdi. Od 58 utakmica sam odigrao 56 i imao dobru statistiku. Posle dugo vremena, puna sezona. Zaista sam uživao sa Dekijem. On je dobar trener i motivator – svojom energijom i pristupom ekipu uvek čini nabrijanom, koja je uvek spremna za rat. Svaki sportista voli kada ima dodatnu motivaciju i poverenje. Prijala mi je saradnja i lepa sećanja nosim iz tog perioda”.
Pre nekoliko godina zajedno na Marakani, a danas u Moskvi na različitim stranama.
“Nismo se videli, ali Deki i ja smo u kontaktu od kada sam napustio Zvezdu. Redovno se čujemo. Sad je u Spartaku skockao ekipu, igra dobro i mislim da će biti bitan faktor”.
Period u Zvezdi je značajan za Gajića na više osnova – tamo je učvrstio prijateljstva za ceo život i postao kum sa Milanom Rodićem. Uveren je defanzivac CSKA da će levi bek crveno-belih ponovo biti ozbiljan faktor u Ligi šampiona. Na pomen kuma, prva reč koju je izustio bila je:
“Rekorder!”
Iako je trenutno Seul u fokusu, nema dilemu da će u utakmicama visokog napona prva opcija biti upravo Rodić.
“Čini mi se da kada se zalaufa, kada bude ozbiljno, da se vraća gde mu je mesto. Često su ga neosnovano kritikovali, da ne može više, da nije to to, a onda dođe derbi, bitne utakmice, dueli na krvi nož i Roda zaključa levu stranu. Konstantno se priča da ne može više, a on sve bolji i bolji”.
Da je izabrao drugačiji put, uveren je Gajić da bi njegovog kuma gledali u najjačim ligama Evrope.
“Ima iskustvo, mnogo dobro poznaje situacije na terenu i sve rešava glavom. Isto ima neverovatnu fiziku – telo štopera, a brzinu krila. Imao je predispozicije za top nivo i mislim da je iz Zvezde mogao u lige petica, ali on je izabrao drugačiji put – da bude rekorder. Teško će neko da ponovi njegov uspeh u budućnosti”.
Zvezdu očekuje evropska odiseja u novom formatu, a defanzivac CSKA će biti uz TV primejnik u ulozi navijača.
“Trudim se da gledam. Evropu ne propuštam i gledaću naravno sve. Malo mi je novi format nepoznanica, ali deluje zanimljivo. Kod prošlog formata mi se nije sviđalo što treći ide u Ligu Evrope. Sad je bolje, nema ispadanja i deluje mi da je realnija šansa da uđeš u 24. Deluje mi da Zvezda sa ovim žrebom i uz malo sreće, može da završi tamo. Zvezda može da pobedi svakoga kod kuće. Viđali smo svašta. Jang Bojs na strani, Inter i Milan više odgovaraju našem mentalitetu nego Englezi i Nemci. Pratim, čujem se sa njima i želim im sve najbolje”.
Dve godine bez kontakta sa selektorom, iz novina saznao da je na spisku
Tema koja je postavila nekoliko znakova pitanja je reprezentacija Srbije i Gajić. Dok su Orlovi patili kraj desne strane, a hronično slušali problematiku zvanu desni bek – Gajić je marširao ruskim terenima, igrao fudbal karijere i bio jedan od najboljih fudbalera CSKA. Izuzev ruskog prozora, dugo nije bio u planovima Dragana Stojkovića.
Nekadašnji prvak sveta sa četom Veljka Paunovića je daleko od planova aktuelnog selektora. Zašto? Nije baš najasnije….
“Iskreno, ne znam šta bih rekao. Ja radim, trudim se da igram najbolje što mogu, a na nekom drugom je da selektira. Mislim da sam mnogo ranije zasluživao poziv, koji se iz nekog razloga nije desio. Prve sezone sam igrao vrhunski u CSKA i druge takođe, imao sam dobru statistiku i što se golova i asistencija tiče. Ali se nekako nije nameštalo, a onda je došla utakmica sa Rusijom i odjednom je stigao poziv. Prethodno nisam imao nikakav kontakt sa Savezom, bukvalno sam pročitao da ću biti pozvan. Naravno da bih voleo da budem sa timom, a da li je realno ili nije je neka druga tema. Ako bude poziva, rado ću se odazvati, ako ne bude – Bože moj” …
Dok FSS na zvaničnom sajtu nije objavio da je pozvan za utakmice sa Rusijom i Kiprom, nije ni znao da će biti na spisku.
“Sećam se zvali su me iz kluba i pitaju što se ne hvališ, a ja im odgovaram pa nisam znao, ljudi…”
Osim martovskih utakmica, Savez i Piksi nisu računali na igrača CSKA.
“Selektor mi je rekao da prate, da su zadovoljni… Ja sam debitovao za vreme mandata Stojkovića u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo u Kataru. Posle toga pa do utakmice sa Rusijom, znači period od dve godine, nisam imao nikakav kontakt sa selektorom, niti bilo kim iz Saveza”.
Tokom mlađih dana je imao izvanredne uspehe sa nacionalnim timom. Najveći je naravno Novi Zeland i titula šampiona sveta.
“Čast je igrati za reprezentaciju. Kroz mlađe selekcije sam mnogo toga doneo reprezentaciji, ali koliko mi je donela uspehom u Novom Zelandu, toliko mi je oduzimala kroz povrede. Kada sam došao u Bordo, posle svakog ciklusa sa mladom sam se vraćao povredom. Očigledno je uzajamno, koliko ti da, reprezentacija ti toliko i uzme”.
Kako je moguće da Srbija nema bekova, zašto se toliko mučimo i kako da rešimo problem je pitanje na koje dugo niko u Savezu nije imao odgovor. Srećom, možda konačno stiže svetlo na kraju tunela.
“Ako nešto nemaš u životu, trudiš se da stvoriš. To je bila tema kojom se nismo bavili. Imamo sada malog Kostu Nedeljkovića, koji treba da bude naš projekat u narednih deset godina. Radimo kod istog trenera, znam da je dobar momak i veliki potencijal. Treba ga usmeriti na pravi put”.
Moderan bek je skoro postala fudbalska floskula. Kad se stavi sve na papir, čini se jedna od najzahtevnijih pozicija.
“Igra u oba pravca, mnogo fizičke spreme, ponavljanje… To je pozicija od koje se očekuje da namestiš gol, daš ga daš, a usput da zatvoriš sve u odbrani. Stvorila se priča, gledajući Arnolnda, Friponga i drugih vrhunskih bekova koji imaju po 15 asistencija da je to bek. Jeste, ali na top nivou. Specifična je pozicija, jer čuvaš krilo, uglavnom jednog od najboljih igrača u protivničkim timu, tako da moraš da budeš dovoljno dobar u odbrani, a istovremeno da se pojavljueš u napadu, da asistiraš, centriraš. Kroz godine sam shvatio, da pozicija beka zahteva mnogo rada na sebi. Mislim da zato i igram možda najbolji fudbal u karijeri, jer sam počeo da mnogo više vodim računa o sebi, o oporavku, fizičkoj spremi. Raspored je takav da je na svaka tri dana je nova utakmica, a juče se odmah zaboravlja. Ako danas nisi dobar, odmah idu sumnje”.
Kod Gajića loših dana u poslednje dve godine ima u promilima. Sve čini danas, kako bi sutra bio bolji. Ponavlja se iz nedelje u nedelju i zavređuje pažnju fudbalske javnosti. U budućnost ne gleda, već se trudi da uradi sve kako bi spreman dočekao narednu utakmicu. Zato se niko neće začuditi ako vrlo brzo vidimo novi uzlet nekadašnjeg šampiona sveta.
“Meni ističe ugovor sa CSKA, tako da ćemo videti. Bilo je priče oko novog, ali ne opterećujem se, jer ne volim da previše gledam u budućnost. Uvek sam gledao da uživam u svakom trenutku. Najbitnije je da nemam povreda, da nastvim da igram u ovom ritmu, jer mislim da igram najbolji fudbal u karijeri, a videćemo gde će me to dovesti”, zaključio je Gajić priču za Meridian sport.
Sat vremena je proletelo. Mnogo tema se povelo, do nekih se nije stiglo, a ostaje žal, jer osim što je majstor na fudbalskom terenu, Milan je izuzetan poznavalac košarkaških prilika u Evropi. Do tančina prati i nada se evroligaškom iskoraku Zvezde.
Ali o tome – neki drugi put, a do tada dasvidanja!
Bonus video:
davidpantelic80
Gajicu bas prija Rusija, bas se tamo pronašao