Modrić otvorio dušu: Jedini san mi je bio debi za Hrvatsku... Dosadila priča o godinama, još 2019. su pričali da ne mogu više

Kada neki stranac doživi ispraćaj iz Real Madrida kakav je priređen Luki Modriću, zna da je na Santjago Bernabeu ostavio dubok trag. Još veća potvrda je kada utisak sete zbog rastanka postoji i godinu dana kasnije.

Čitava sezona sada je između sjajnog fudbalskog arhitekte i kluba u kojem je proveo 13 godin, ali taj period nije bio dovoljan da ublaži emocije Hrvata koji je u opširnom razgovoru za Marku govorio o brojnim temama.

NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – Registruj se i uzmi besplatan tiket uz 100 sekundi besplatnih spinova!

“Poroštaja od Reala se sećam sa ogromnim ponosom, iako nije bio lak dan, što se moglo videti i na mojim slikama pre utakmice, u autobusu, prethodnih dana kada sam saopštio odluku, kao i na terenu. Na terenu sam se još nekako dobro držao, a onda je usledio govor… Bili su to dani puni emocija, mnogo emocija, jer sam znao da se završava najlepša etapa moje fudbalske karijer. Ali pamtim ga sa mnogo ponosa i emocija. I danas ponekad pogledam te snimke, iako je prošlo više od godinu dana. Kada vidiš slike ljudi na tribinama kako plaču, sve poruke i ostalo, to te ispuni ponosom i zadovoljstvom, jer znaš da si uradio nešto važno u najvećem klubu na svetu”, rekao je Modrić.

Odlazak iz španske prestonice jednako teško je pao i igračevoj porodici.

“Možda je rastanak čak teže pao mojoj porodici, jer su oni ceo život vezani za Madrid. Pre svega moja deca. Moj prvi sin je rođen dok smo bili u Engleskoj i imao je dve godine kada smo stigli u Madrid, ali on čitavo svoje detinjstvo pamti upravo po Madridu. Sada ima 16 godina. Kada razgovarate sa njima, kada smo na odmoru ili negde drugde, pitaju vas: ‘Kada ćemo kući?’ A pod ‘kućom’ misle na Madrid. Zato je i njima bilo veoma teško, kao i meni. Ali život je takav, i to je deo života, moraš da nastaviš dalje. Sada smo ovde. Teško je, veoma teško, ali kada sve to sagledaš, ispuni te ponosom, zadovoljstvom i srećom.”

Zanimljivo je da je iskusni Hrvat špansku prestonicu napustio kao najtrofejniji igrač u istoriji Reala.

“To je zaista neverovatno. Nikada nisam mogao da zamislim tako nešto. Dođeš u klub u kojem znaš da ćeš se boriti za trofeje i da je to nešto normalno u tako velikom klubu, ali ni u najluđim snovima nisam očekivao da ću postati najtrofejniji igrač u istoriji kluba. Ne zato što nisam verovao u sebe ili mislio da neću uspeti tamo, ali… Koliko je igrača prošlo kroz taj klub? Koliko legendi? Koliko ikona Madrida, madridizma? Biti igrač koji je osvojio najviše trofeja je zaista neverovatno. Nikada to nisam mogao da zamislim.”

Posebna privilegija za fudbalskog arhitektu bila je da istoriju piše uživajući.

“Zaista sam mnogo uživao. Iako su zahtevi ogromni, uspevao sam da uživam uprkos tome. Volim tu odgovornost, te zahteve. Mislim da najbolje funkcionišem kada postoji nešto takvo. Kada je atmosfera opuštena, ne funkcionišem najbolje; bolje funkcionišem kada postoji određeni pritisak i zahtevnost. I tada uživaš, jer, na primer, u Madridu osvojiš Ligu šampiona, počne nova sezona, stigne pripremni period, izgubiš jednu utakmicu i već postoji kriza. To ti govori koliki su zapravo zahtevi u tom klubu. Osvojiš Ligu šampiona i odmah ideš po sledeću. Nikada nisu zadovoljni onim što si uradio, već moraš da gledaš ka onome što sledi.”

Modrić je potom fokus preusmerio na Milan, takođe veliki klub sa bogatom istorijom.

“I ovde su zahtevi veoma veliki. Milan je jedan od najboljih klubova na svetu, istorijski klub koji možda poslednjih godina nije imao rezultate na koje su svi navikli, ali to ne menja činjenicu da je i dalje veliki klub i jedan od najvoljenijih klubova na svetu. Kada dođeš ovde, to osećaš. Istorija Milana se oseća na svakom koraku. I ovde, u trening centru, možeš da je osetiš. Koliko je legendi, koliko velikih igrača igralo ovde… I sigurno je to bio jedan od razloga zbog kojih sam izabrao Milan. Kada sam odrastao, kao dečak, gledajući italijanski fudbal, Milan je bio moj omiljeni tim. Tako se poklopilo nekoliko stvari i odluka je posle Madrida bila mnogo lakša, jer sam oduvek imao mnogo ljubavi i poštovanja prema Milanu. Kada se pojavila ova prilika posle Madrida, nisam imao mnogo dilema.”

Ciljevi koje je Modrić postavio za aktuelnu sezonu su potpuno jasni.

“Želim da budemo bolji nego prošle godine. Dugo smo igrali veoma dobro, gotovo do marta smo se borili za Skudeto, a onda smo u poslednjim utakmicama gotovo sve prokockali i nismo uspeli da se plasiramo u Ligu šampiona. Bio je to težak udarac za Milan, jer Milan, zbog svoje istorije, najmanje mora da igra Ligu šampiona svake godine. To je drugi klub po broju osvojenih titula, odmah iza Real Madrida. Cilj je da budemo dobri, da pomognem ekipi u svakom smislu, i na terenu i van njega. Vlada veliko uzbuđenje. Mnogo toga se ove godine promenilo u ekipi, novi trener, dosta novih igrača, a klub me je video kao važan deo svega toga, želeo je da budem ovde i zato sam ovde. Želim da se takmičim, dam sve od sebe i pokušam da pomognem da se Milan vrati na pobednički put. Svi zajedno. Jedan igrač ne može sam, ali svi zajedno moramo da uložimo napor kako bismo pokušali da Milan, korak po korak, vratimo tamo gde mu je mesto.”

Kontinuitet na velikoj pozornici nameće pitanje – kako Luka pronalazi motivaciju iz sezone u sezonu.

“Nije teško. Radim ono što volim. Fudbal je moj život. Počeo sam da treniram sa šest godina i fudbal je, zaista, moj život. I dalje uživam, i dalje imam istu ambiciju, motivaciju i strast. A kada sve to osećaš, lakše je nastaviti. Hvala Bogu, osećam se dobro i fizički i mentalno, što je veoma važno, i mislim da su to najvažniji razlozi. Pre svega ta ljubav koju imam prema ovom sportu. Jer ako te fizički više ne služi telo, onda je teško. Ali ja ovo ne smatram poslom. Za mene je to nešto u čemu uživam. I dalje se zabavljam, i dalje uživam. Nemam dane kada kažem: „Ne da mi se više, ne želim da treniram ili da ustanem.“ To mi se nije dogodilo. I dokle god se budem ovako osećao, ne vidim nijedan razlog da ne nastavim. Iako znam da mnogi pričaju o godinama i to je već pomalo dosadno. Mislim da je to deo te priče, kako se kaže, ali mene to ne dotiče. Živim iz dana u dan i uživam, a mislim da će mi telo samo reći kada je dosta. Uvek sam bio realan i iskren prema sebi i mislim da će, iako će taj trenutak sigurno biti težak, on doći. Blizu je, sigurno bliže nego ranije. Ali videćemo koliko ću još biti ovde i koliko dugo ću nastaviti.”

Iako se trudi da se ne obazire na komentare, Modrić ne krije da do njega dopiru priče o poznim godinama.

“Nije da me nervira ili da se ljutim, ali već dosadi. Dosadi da to slušaš, jer nije to priča od pre dve godine. Počela je još 2019. godine, posle Svetskog prvenstva, kada sam imao 33 godine. Već tada se pričalo: ‘Da vidimo koliko će još trajati, ima 33, sada ima 34, više ne može…’ Posle toga sam osvojio još dve Lige šampiona, bio treći na još jednom Mundijalu sa Hrvatskom, igrao finale Lige nacija, osvajao druge trofeje i mislim da sam posle svega toga… Ne volim da pričam o sebi, ali mislim da sam u nekim periodima igrao najbolji fudbal u životu. Zato mislim da ne treba gledati godine, pasoš ili ličnu kartu. Treba gledati samo ono što radiš na terenu. Nije važno da li imaš 18, 30, 40 ili 50 godina. Nije važno. Ako na terenu, iz dana u dan, pokazuješ da možeš da se takmičiš, mislim da je to jedino što treba gledati: možeš li ili ne možeš. Godine su za mene samo broj, ali ljudi su opsednuti time. Kao da, čim napuniš određeni broj godina, treba da te otpišu. A nije tako. Ne dotiče me i ne nervira, samo mi dosadi da to slušam svaki dan. Istovremeno, to mi je i dodatna motivacija da pokažem da nije tako, da pokažem da se i u tim godinama može igrati na vrhunskom nivou.”

Kada se sagleda impresivna karijera, namećese pitanje – da li je dečak koji je počeo da igra u Zadru, u Hrvatskoj, mogao da zamisli karijeru poput ove?

“Kao osoba, uvek sam bio veoma ambiciozan i slično, ali lagao bih kada bih rekao da sam zamišljao sve ovo. Nisam. Uvek kažem da bi, da mi je neko dao papir i rekao: „Napiši šta želiš da postigneš u životu, u karijeri“, bilo nemoguće da napišem ovo što sam ostvario. Čak bi me bilo strah da napišem sve ovo. Moj jedini san bio je da odigram jednu utakmicu za Hrvatsku, da debitujem za reprezentaciju. Hvala Bogu, imao sam neverovatnu karijeru i još je imam. Zahvalan sam Bogu, ljudima koji su uvek bili uz mene, koji su me podržavali od prvog dana i gurali napred. Ali da sam mogao da zamislim sve ovo – ne. Ni u najlepšim snovima.”

Posebno priznanje za čuvenog vezistu predstavlja što ga poštuju i protivničke pristlice. Poslednjih godina u Španiji publika mu je aplaudirala praktično na svakom stadionu na kojem je igrao.

“To je zaista neverovatno. Uvek sam to govorio, a rekao sam i na oproštaju od Madrida: moj najveći trofej je upravo to. Ne titule. Titule su važne, igramo da bismo osvajali trofeje i slično, ali moj najveći trofej je ljubav koju osećam od ljudi i, pre svega, od madridista. Osećati da si toliko voljen je nešto što svako želi, a ta ljubav koju imam je neverovatna, nešto važnije od bilo kog trofeja. I ne samo od navijača Reala, već i od drugih navijača. Sada mi se to dešava ovde u Milanu, u Hrvatskoj, sa protivnicima, drugim navijačima koji vam aplaudiraju na drugim stadionima… To je nešto što ostavlja bez reči. I to je za mene najvažnije što sam ostvario.”

U Real se vratio Žoze Murinjo koji je bio trener u periodu kada je Modrić krčio put na Santjago Bernabeu.

“Mislim da je Murinjo bio najvažniji za moj dolazak, jer je on uradio sve, apsolutno sve što je bilo u njegovoj moći da budem pojačanje tog leta. Real Madrid je doveo Esijena na pozajmicu i samo mene kao pojačanje. Pregovori sa Totenhemom nisu bili laki. Bili su teški i dugi. Da Murinjo nije bio toliko uporan, možda bi se Real Madrid povukao iz pregovora. Ali on je bio uporan i želeo je mene. Zato mislim da je on bio najvažniji. Ali onda je tu bio i predsednik, prema kojem osećam posebnu naklonost i koji je mnogo toga uradio za mene, zaista. Imam neverovatno poštovanje i naklonost prema njemu. Svi su bili važni, ali Murinjo je bio prvi i uvek ću biti zahvalan na odnosu prema meni, na toj naklonosti od prvog dana. Jedina šteta je što sa njim nisam radio duže od godinu dana. Ali takav je život. Mnogo sam naučio tokom te godine sa njim, ali voleo bih da sam radio s njim duže.”

Kada je reč o Madridu, ne krije Modrić da bi voleo da se vrati u špansku prestonicu kad završi karijeru.

“Voleo bih. Ako sam iskren, nemam šta da krijem. Madrid je moja kuća i naravno da bih jednog dana voleo da se vratim. Ali videćemo kako i u kojoj ulozi, ako do toga dođe. Ne želim da se vratim samo da bih se vratio i da budem tamo samo da bih bio tamo. Nisam takav. Želim da budem koristan, želim da pomognem Real Madridu. Ne želim da budem tamo, a da ne znam zašto sam tamo. To je moj mentalitet i moj način razmišljanja. Jer Real Madrid mi je dao sve, dao mi je mnogo, i mislim da bih se vratio samo da uradim nešto korisno, da stvari radim kako treba i da radim ne u Real Madridu, već za Real Madrid. Kao što je Murinjo nedavno rekao, mi moramo da radimo za Real Madrid, da mu pomognemo u svakom smislu, da ga učinimo sve većim. Samo tako bih voleo da se vratim. Ali videćemo. To je moja kuća, madridista sam sada i uvek ću biti. Ako sam iskren, naravno da bih voleo da se vratim. Ali videćemo šta život donese, nikad ne znaš. Moja namera je da se vratim u Madrid i tamo živim, ali onda znaš kako se stvari odvijaju. Nikada ništa ne možeš da kažeš sa sigurnošću. Ali nadam se, zaista se nadam da će se to dogoditi”, rekao je Modrić.

Bonus video: