Prethodna polovina decenije ostaće upamćena kao zlatno doba austrijskog fudbala. Popularni “Das Team”, kom je plasman na EURO važio za veliko dostignuće, na dva uzastopna kontinentalna takmičenja dogurao je do osmine finala, a kao kruna rada aktuelne generacije dogodila se 28 godina čekana overa vize za odlazak na Mundijal.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Uporedo, predstavnici tamošnje Bundeslige ponovo igraju ulogu na međunarodnoj pozornici, dok pojedinci neguju status elitnih proizvođača talenata na fudbalskoj mapi. Nemerljiv doprinos u čitavom procesu ekspanzije pripada srpskim ambasadorima u Austriji, koji na terenu i pored aut-linije beleže izvanredna ostvarenja kako na klupskom, tako i na reprezentativnom nivou.
Lični, kao i podvizi sunarodnika, bili su povod da kontaktiramo jednog od naših sportskih diplomata u zemlji pod Alpima – trenera mladog tima Volfsbergera, Nemanju Rnića.
“Srž reprezentacije se promenila dolaskom Ralfa Rangnika. Naučio je igrače kako bi trebalo da se ponaša jedan reprezentativac Austrije. Promenio je pristup. To je proces koji traje već godinama. Čovek ima jasan cilj i viziju. Određenom selekcijom igrača je to uspeo. Imali su odličan nastup na Evropskom prvenstvu u Nemačkoj. Ništa nije slučajno. Detalji iz njegovih priprema za takmičenje su neverovatni. Svako od igrač je dobio mali karabiner. Ljudi koji se bave alpinizmom znaju o čemu je reč. Na njima je ugraviran datum finala Evropskog prvenstva. Čvrsto su verovali da mogu do kraja. Izgubili su od Turske, ali i ostavili odličan utisak. Atmosfera je odlična. Iskusni igrači su prepoznali svoje uloge u svemu tome. Cela država je euforična. Optmizam raste. Osvojili su potom prvo mesto u ne tako lakoj kvalifikacionoj grupi i izborili plasman posle 28 godina”, počeo je perspektivni strateg intervju za Meridian sport.
Uprkos sve učestalijim plasmanima na velika takmičenja, Srbiji za razliku od Austrije nikako ne polazi za rukom da načini iskorak i obezbedi učešće u eliminacionoj etapi. Ipak – Austrijanci su sudeći po međuosnim okršajima od osamostaljenja naše zemlje, redovne mušterije Orlova na svim frontovima. Poslednja u nizu pobeda ostvarena je u plej-of fazi borbe za opstanak u elitnoj diviziji Lige nacija.
“Mi smo mnogo talentovana nacija. Njima ne odgovara način na koji igramo. Umemo da se prilagodimo protinvicima koji drže do intezizeta. Krase nas sposobnosti da se izborimo sa takvim zahtevima. Takođe – prisutan je momenat kreacije. Kroz kombinatoriku dolazimo do šansi. Verujem da oni prave iskorak na turnirima jer su došli da se takmiče i naprave rezultat. To iziskuju određenu energiju, organizaciju i predanost, od celog tima, koji je usmeren samo ka tome da se načini iskorak. Austrijanci prate svetske trendove u fudbalu. Više su posvećeni tome od nas. Ne samo u A selekciji. Njihova U17 ekipa je dogurala do finala Svetskog prvenstva u Kataru, što je priznaćete impresivan rezultat i još jedan dokaz ekspanzije”.
Vođa verovatno najuspešnije generacije u istoriji austrijskog fudbala jeste as srpskog porekla, koji trenutno uporedo komanduje ofanzivnom linijom Crvene zvezde. U nedavno okončanima kvalifikacijama stigao je Marko Arnautović do brojke od 41 upisane recke, te tako postao najbolji strelac ikada u svojoj nacionalnoj selekciji.
“Marko je apsolutni rekorder. Prestigao je legendardnogTonija Polstera po broju postignutih golova. Rođen je i odrastao u Austriji, ali se mlad otisnuo u inostranstvo. Nije mala stvar da neko čije poreklo datira iz druge zemlje, konkrektno Srbije ovog puta, bude najbolji strelac u istoriji takve reprezentacije. Impresivno dostignuće. Istorija je nametnula tako da mnogo ljudi sa naših prostora krene ka Austriji ili Nemačkoj. Sve je više momaka koji igraju za njihovu selekciju. Postalo je normalno. Ne osećam da se pravi razlika da li je neko čistokrvni Austrijanac ili ne, ali to bi verovatno oni znali bolje od mene. Niko ne može da mu oduzme ili umanji ono što je uradio. Ne samo on, već i mnogo drugih momaka koji su predstavljali, predstavljaju i tek će predstavljati selekciju Austrije, a dolaze iz Srbije, ili drugih zemalja bivše Jugoslavije”.
Početkom leta, sada već protekle godine, nastala je prava saga o imenu novog kluba Marka Arnautovića. Dok je crveno-beli deo Beograda čekao da miljenik Marakane izgovori “sudbonosno da” i ispuni obećanje, navijači i uprava Rapida podigli su Beč na noge kako bi privoleli ubojitog golgtera u svoje redove. U javnosti se čak šuškalo da pristalice bečkog velikana skupljaju novac kako bi otplatile Markov ugovor za naredne dve godine.
“Jesu, istina je. Bio je to intezivan period. Pričalo se glasno u medijima. Detalje ne znam, ne raspolažem preciznim informacijama. Najveći austrijski mediji su vršili pritisak i svakodnevno se pisalo o tome. Zbog čega se to nije ostvarilo stvarno ne znam. Sigurno da postoji dobar razlog zašto je izabrao Crvenu zvezdu”.
Odlično je nekadašnji as Partizana upoznat sa karijerom još jednog igrača koji je ostavio neizbrisiv trag u redovima njegovog večitog rivala. Prati aktivno Nemanja Rnić izdanja Aleksandra Dragovića, čoveka koji uživa poseban status i reputaciju u austrijskoj prestonici. Baš kao i u prethodnom prelaznom roku, opet su se “izrodile” priče o interesovanju srpskog šampiona da angažuje pouzdanog štopera.
“On je ponikao u bečkoj Austriji. Vratio se u matični klub posle sjajne inostrane karijere. Ima ozbiljnu ulogu u reprezentativnom, ali i klupskom austrijskom fudbalu. Baš kao i u Markovom slučaju, niko ne može da mu oduzme uspehe. Sve je zaslužio. Proveo je toliko vremena na terenu, da jednostavno ništa nije čudno. Oni su odrasli u Austriji, u vremenu kada za njih nije bilo tako”.
Donosili su uspehe klubovima sa različitih strana Topčiderskog brda, ali uveren je Nemanja da bi sa Aleksandrom činio izuzetno kvalitetan tandem u defanzivnoj liniji, da su im se putevi ukrstili tokom bogatih karijera.
“Siguran sam da bi činili dobar tandem. Ne sumnjam u to. Iz mnoštva razloga se to nije namestilo, iako sam dugo igrao u Austriji. Verujem da bi to bio baš dobar tandem”.
Pre nego što je uplivao u trenerske vode, punih osam godina Nemanja je sa velikim uspehom nosio dres Volfsbergera, sastava iz samog vrha tamošnje Bundeslige. Svojim izdanjima praktično je otvorio vrata naslednicima na “Lavantal Areni”.
“Kada sam došao dočekao me je baš dobar momak, danas prijatelj – Nenad Jovanović. On je dugo igrao u Austriji. Kratko smo nastupali zajedno. Potom sam dočekao i ispratio Sašu Jovanovića, Miloša Jojića, Dejana Joveljića… Sa Dekijem sam delio svlačionicu godinu dana pre nego što je otišao u Los Anđeles Galaksi. Ja sam se zadržao osam godina u kontinuitetu. Vrlo sam zadovoljan nastupima i doprinosu u dresu Volfsbergera”.
Sada već gotovo pola decenije “peče zanat” u omladinskim selekcijama Vukova. Nijanse su minule sezone sprečile Rnićeve pulene da se domognu plasmana u drugi rang austrijskig fudbala, jer su takmičenje završili kao trećeplasirani na tabeli. Filijala prvog tima Volfsbergera, koju Nemanja predvodi sa klupe, najlakše se može uporedi sa Teleoptikom – B sastavom Partizana.
“To je najbolji rezultat u klupskoj istoriji. Malo nam je nedostajalo da se plasiramo u viši rang, iako ambicije uoči sezone nisu bile na tom nivou. U međuvremenu je došlo do velikih kadrovskih promena. Odlučili su se za nove izazove. Moram da istaknem da su svi napredovali. Pojedini su prekomandovani u prvi tim, dok su ostali potražili sreću u višim rangovima. U tako mladoj ekipi neophodno je krenuti sve ispočetka. Prolazi se kroz neizbežan proces adaptacije, te vrlo odgovorno i pristupamo svim obavezama”.
Za 12 godina rada u Volfsbergu uprava kluba stekla je neprocenjivo poverenje u srpskog stručnjaka. Osim trenerskih obaveza, Nemanji je namenjena i važna uloga u samom skautingu igrača, pogotovo kada je reč o pojedincima sa naših prostora.
“Imao sam kao igrač, imam i danas kao trener tu ulogu. Trener prvog tima uglavnom od mene traži upravo te prve informacije o igračima. Najsvežiji primer je Dejan Zukić. Imaju poverenje u mene. Dugo radim u Volfsbergeru. Negujemo sjajnu komunikaciju, pogotovo što se tiče skautinga. Ne samo kada su naši igrači u pitanju. Klub me je slao na putovanja kako bih gledao potencijalna pojačanje. Sve je odlično funkcionisalo do sada”.
Nije Rnić oklevao sa zelenim svetlom za dovođenje Dejana Zukića. Nekadašnji kapiten Vojvodine preselio se pre 18 meseci u Austriju, te ubrzo postao udarna igla tima, a trenutno i najbolji asistent Bundeslige.
“Dejan je i prošle sezone beležio izvanredne statističke podatke. Ključno je što ekipa Volfsbergera nije ista sa njim i bez njega na terenu. Tim je pretrpeo određene kadrovske promene, ali Zukić je ostao lider. Važan je i bitan u svim segemntima. Ima prostora za napredak, ali evidentno je koliko investira u sebe. Samo nek nastavi na isti način. Ne treba da se zadovoljava ako načini iskorak, jer je sposoban za velika dela. Njegov doprinos ekipi je veliki”.
Još jedan talentovani as procvetao je posle stavljanja parafa na ugovor sa Vukovima. Iako je kao dete Crvene zvezde gotovo odbačen sa Marakane, Boris Matić je smogao snage da se izdigne iz teške situacije i zablista u prvom inostranom angažmanu.
“Boris je mlad igrač, jako pošten i vredan. Krase ga ozbiljne radne navike. Iskren je prema tome što radi. Došao je na mala vrata u klub, ali kontinuirano napreduje – u ritmu. Stigao je već do poziva za mladu reprezentaciju naše zemlje. Veoma ozbiljan poduhvat. Prostora za napredak naravno uvek ima. Sve zavisi od njega, ali verujem da će nastaviti sa razvojem u adekvatnom pravcu”.
Boje velikog rivala i glavnog kandidata za tron brani Petar Ratkov. Posle dve godine “tišine” eksplodirao je perspektivni golgeter protekle jeseni, što je u ovom momentu dovoljno za poziciju drugog strelca takmičenja (devet golova).
“Mučile su ga povrede po dolasku u Austriju. Nije to ni fenomenalan period za Salcburg. Često su menjali trenere na Red Bul Areni. Nalaze se u procesu tranzicije. Još se traže, ali imaju plan i program za svakog igrača. Najbolji primer je Erling Haland. Kada je došao u klub nije ni igrao. Prosto, pripremali su ga za nešto više. Bio je spreman kada je počeo da igra. Ostalo je istorija. Pretpostavljam da su i za Ratkova napravili plan. Sada je dobio više prostora u odnosu na minuli period. Suočio se sa adaptacijom. Nije lako kada se promeni država. Naravno da ima primera koji se naviknu u sekundi, ali njemu je očigledno bio potreban određeni period, kako bi se prilagodio na te intezite koji ne postoje u našem fudbalu. Mislim na način treninga, pripreme, prevencije… U Salcburgu je pristup mladim igračima fenomenalan. Vode računa u svakoj sitnici, što je sa jedne strane lakše, ali s druge značajno komplikovanije. Očekuju se od vas stvari za koje vam je neophodna priprema”.
Samo reči hvale imao je Rnić za rad konkurenata sa “Red Bul Arene”.
“Skauting im je impresivan. Mane, Haland, Soboslaj, Upamekano, Samaseku, Minamino, Ramaljo, Pongračić… Gro igrača! Kampl, Lajmer… Mnoštvo majstora je izašlo iz njihovog pogona. Koliko proizvode igrača, toliko stvaraju i trenera. Neverovatno”.
Na dobrom glasu u Austriji su još bek Salcburga – Aleksa Terzić, kao i tandem iz bečkog Rapida – Nenad Cvetković i Andrija Radulović. Spomenuti momci su samo nastavili davno započetu tradiciju…
“Svake godine u svakoj ekipi imate igrače sa naših prostora. Nekada imaju manje, nekada više zapaženu ulogu. Bilo je tu mnogo poznatih momaka poput Filipa Stojkovića, Branka Jovičića, Andrije Pavlovića… Tu je sada Aleksa Terzić u Salcburgu. Odličan primer je Strahinja Pavlović, koji je u Salcburgu odradio fenomenalnu pripremu za nivo na kojem sada nastupa. Igra standardno u jednom od najvećih klubova na svetu. Austrijska liga je uvek dobra priprema za nešto dalje”.
Na pitanje koga od navedenih momaka vidi u Ligama petice, Rnić je dao veoma detaljan odgovor.
“Da li oni imaju talenat i potencijal? Sigurno. I Ratkov i Zukić, kao i Andrija Radulović. Sad je sve to splet okolnosti. Mnogo zavisi od njihove predanosti, šanse koju dobiju da iskažu svoje kvalitete, od sreće da se sve kockice poklope. Rezultati u Rapidu su sada skromni. Posle sjajnog starta su počeli da stagniraju. Naši igrači u Volfsbergeru su krenuli sporije, pa dodali gas… Nikada nije bilo uzbudljivije u ligi. Prošle sezone nam je titula izmakla u samom finišu. Da je Volfsberger pobedio Šturm u poslednjem kolu, osvojili bi prvenstvo… Zavisi da li će sastav ostati isti. Ne znam i ne ulazim u to. Sedam, osam ekipa se nalaze na nekoliko bodova od prvog mesta. Izrazitog favorita nema. Bodovi se dele u plej-ofu i tamo je sve moguće”.
Osvrnuo se Nemanja ukratko i na nedavno viđenu veliku pobedu Crvene zvezde na gostovanju aktuelnom šampionu Austrije – Šturmu iz Graca.
“Velika pobeda Crvene zvezde. Stekao sam utisak da je uoči utakmice malo ko verovao u uspeh. Ipak, kao neko ko živi i radi u Austriji, stvari sam video drugačije. Šturm Grac se našao u padu forme. Promenili su trenera prošle sezone. Nisu doveli adekvatne zamene za lidere koji su ih napustili. Stil i kultura fudbala u Austriji su prilično poznati. Mnogo inteziteta i dinamike, što možda i ne odgovara našim timovima. Ali videli smo da je Zvezda hrabro izašla na teren tada, odlično organizovana i sa jasnim ciljem. Mogu samo da im čestitam”, istakao je Rnić, pa potom nastavio na istu temu:
“Veliki broj ekipa igra na sličan način. Igra se da svako svakog može da pobedi. Nema prostora za kalkulacije. Razlika je u finesama. Stil je približan nemačkoj Bundesligi. Svako želi da postigne gol više. Nema mnogo ekipa koje dominiraju u posedu, koje kroz postepenu organizaciju igre dolaze u fazu završnice. Sve je direktno, vertikalno, s namerom da se što pre ugrozi gol protivnika. Iz tog razloga ima mnogo prostora za tranziciju, kako ofanzivnu, tako i defanzivnu. Videli smo da je Zvezda to neutralisala u velikoj meri. Imali su malo sreće u pojedinim momentima, ali to treba zaslužiti”.
Komentar da prelazimo na priču o njegovom voljenom klubu, izmamio je osmeh od uva do uva, uz jasnu poruku:
“Ne možemo bez Partizana. Onda da sve ostalo brišemo odmah”, kazao je Rnić u šaljivom kontekstu.
Partizan, sa kojim je beležio izvanredna ostvarenja na domaćoj, ali i međunarodnoj sceni, tek treći put u prethodnoj deceniji domogao se popularne “jesenje titule”.
“U prošlosti je Partizan osvojao trofeje i bio deo evropskih takmičenja, što u poslednje vreme nije tako. Drago mi je da vidim Partizan na čelu tabele. Lagao bih da kažem drugačije. Jesenja titula ne znači ništa, ali je određeni pokazatelj u kom pravcu treba da razmišljate, analizirate i postavljate određene naredne ciljeve. Potrebno je uvideti da li vam treba dodatna snaga. To je stav sportskog sektora i uprave. Kada vratimo film, nebitno ko je bio šampion, Partizan i Zvezda su imali mnogo igrača iz svoje omladinske škole, najbolje igrače iz ostatka Srbije, plus po nekoliko stranaca koji su imali kvalitet i pravili razliku. Taj koncept se izgubio. Postoje razni faktori. Stvorila se euforija jer se Partizan ponovo okrenuo mladim igračima. Smatram da im nedostaje balansa, zbog samog takmičenja, da bi u potpunosti bili konkurentni. Cela snaga mora da bude usmerena samo na ligu, kada se već ispalo rano u Kupu. Za to je potreban plan, ali on ne može preko noći da se sprovede u delo”.
Premda mu gust raspored obaveza predstavlja poteškoće, nalazi se mladi stručnjak vreme da se posveti i do tančina isprati utakmice matičnog kluba. Posebne pohvale imao je za nekoliko predvodnika talentovane generacije crno-belih.
“Sviđa mi se desni bek – Milan Roganović. Poseduje karakteristike modernog defanzivca. Skrenuo mi je pažnju. Naravno – Jovan Milošević je odličan. Ne poznajem ga, ali imam informacije da sa tako malo godina emituje ogromnu dozu zrelosti i smirenosti. Nema svako to. Očigledno zna da kontroliše emotivna stanja. To je jako važno, pogotovo na našim prostorima. Poznati smo po takvim promenama amplitude emocija da je to strašno. Ja sam bio takav kao igrač. Tanka je linija od prevelike radosti do tuge i patnje. Sviđa mi se kako on sve to balansira. Sve je osim jednostavne situacije za njega. Pripada jednom klubu, nastupa za drugi. Toliko je fokusiran da to daje sjajne rezultate”.
Na pitanje može li Partizan do titule, želeo je Nemanja da odgovori porukom ukrašenom pozitivnom notom.
“Može! Nastupaju na jednom frontu. Ne želim da to zvuči da moraju. Ne moraju! Potrebno je da svakom treningu pristupe profesionalno. To ne sme da se dovodi u pitanje. Da li će osvojiti titulu, to ne znam. Jako je važan faktor protivnika. Ne zavisi sve od vas, ali na kraju dana morate biti svesni da ste sve pokušali. Sve je moguće sa takvim pristupom”.
Daleko od očiju domaće javnosti, perspektivni strateg svakodnevno i intezivno radi na ličnom sportskom obrazovanju i razvoju. Nesumnjivo da Austrijanci spremaju Rnića za velika dela, ali on eventualni povratak na omiljeno mesto u karijeri, ne isključuje kao opciju za budućnost.
“Suvišno je pričati o mojoj povezanosti sa Partizanom. To je klub koji mi je sve dao. Voleo bih da u budućnosti pokušam da se odužim. Na koji način? Ne znam. Nezhvalno je planirati daleko u budućnost. Ako se tajming pogodi, zašto da ne”, konstatovao je Nemanja Rnić u razgovoru za naš portal.
Bonus video:
