U moru Zvezdine dece koja su u najtežim danima na Marakani preskakana, zaslužene šanse ostao je uskraćen i Nenad Cvetković. Fudbalsko putovanje pod krilaticom “od blata do zlata” dobija dodatno značenje kada se uzme u obzir da je srpski štoper seniorsku karijeru počeo u trećeligašu, da bi potom i kroz sve naredne rangove zaradio kartu za inostranstvo. I nije bilo lako, ali je zato danas mnogo lepo – u dresu bečkog Rapida.
Ipak, da je sve moglo mnogo jednostavnije, priča za Meridian sport klasić Zvezdine dece koja su situaciju u Ljutice Bogdana potpuno preokrenula.
Meridian sport te časti – registruj se, uplati 500 i preuzmi odmah bonus od 3.000 DINARA!
“Meni je period u Zvezdinoj školi jedan od najlepših u životu, iako je u tim momentima klub prolazio kroz težak period. Radnicima su kasnile plate, dešavalo se da nam iseku struju, da ne možemo da treniramo lepo. Dolaskom gospodina Terzića – Zvezda je stala na noge i mnoge stvari su se promenile. Puno mi je srce da vidim Zvezdu koja dominira u Superligi i uz to standardno učestvuje u Ligi šampiona. Bio sam deo te generacije od koje je možda i sve krenulo na bolje u Zvezdi, prošao sam omladinske dane sa Markom Grujićem, Filipom Manojlovićem i Vukašinom Jovanovićem. Kasnije su se priključili Mihailo Ristić i Luka Jović. E upravo je Jović najbolji igrač koga pamtim iz tih juniorskih dana, neverovatna gol mašina. Videlo se od malih nogu da će biti vrhunski fudbaler i imati sjajnu karijeru. A od seniora? Katai. I dalje su mi u glavi njegovi driblinzi, neverovatnu razliku je pravio čak i na treninzima. Uverio sam se zbog čega ga zovu Magiko”, počeo je Cvetković razgovor za Meridian sport i nadovezao se:
“Prvi trening sa seniorima Zvezde sam odradio kada je bio trener Nenad Lalatović, a ubrzo sam prošao i pripreme sa Miodragom Grofom Božovićem. Krivo mi je što nisam dobio šansu da odigram makar jednu prijateljsku utakmicu, jer sam uveren da bih se izborio za svoje mesto. Morao sam da idem okolnim putem koji nije bio nimalo lak. Prvo IM Rakovica koji je bio trećeligaš, pa Radnički sa Novog Beograda, da bih tek tada dobio poziv za rang više – Zemun. Dakle tek tada sam stigao do Prve lige Srbije i zato kažem, uopšte nije bilo naivno. Prelazak iz omladinaca u seniore je sigurno najteža stvar u fudbalu. Sijaset igrača se tu izgubi. Nije lako ni da treniraš u uslovima kakve imaju trećeligaši u Srbiji recimo. Ali taj period me je naučio da budem zahvalan i da se nikada ne žalim. Kad god mi nešto nije po volji – setim se tog vremena i shvatim koliko sam se nekada mučio da bih danas bio ovde. Iz tog ugla, mene zaista raduje što se infrastruktura u Srbiji popravlja. Mnogo se ulaže u stadione, pravi se prava evropska priča.”
Nije snažnom štoperu bilo lako da posle decenije ode sa Marakane, i to bez pružene šanse.
“Teško je bilo posle 10 godina otići iz Zvezde za koju ujedno i navijam. Verujem da ću se vratiti jednog dana i to mi je velika želja. Otišao sam u Zemun tada, i ispostavilo se kao dobra odluka. Ušli smo u Superligu, potom sam bio standardan u najvećem rangu srpskog fudbala gotovo dve sezone. Shvatio sam tada da je za mladog igrača najbitnije da igra.”
U Zemunu je skrenuo pažnju, ali se u dresu Voždovca potpuno afirmisao kada je u pitanju srpski fudbal.
“U Voždovcu sam baš napredovao kao igrač. Imao sam sjajne trenere, napredovao u igri sa loptom što je veoma traženo od štopera u modernom fudbalu. Upoznao i sjajne ljude sa kojima i dan danas sarađujem – Marka Kuridžu, kondicionog trenera. Tada sam stekao i status mladog reprezentativca Srbije. Zaigrao sam protiv Izraela, a ujedno i video šta će ubrzo da me sačeka.”
Došlo je vreme i za prvu inostranu epizodu, a Voždovac je inkasirao i obeštećenje od Cvetkovića.
“Kada me je pozvao Ašdod – nisam imao dilemu da je to put kojim želim da idem. Imao sam sreću da je u periodu od tri godine koliko sam proveo u Izraelu – politička situacija bila stabilna. Uživao sam u fudbalu i životu koji Izrael pruža. Toplo vreme, peščane plaže, dobra hrana i neverovatna gostoljubivost. Fudbalski je to bilo i još bolje, jer smo ostvarili istorijski uspeh i završili trećeplasirani u prvenstvu iza dva Makabija – Haife i Tel Aviva.”
Dolazak na velika vrata u Austriju, ali i teška povreda posle svega nekoliko utakmica.
“Bilo je interesovanja i od velikih timova iz Izraela, ali kada je stigao poziv Rapida, osetio sam želju da dođem. Svidela mi se ideja da igram u velikom klubu, sa najviše navijača i titula u Austriji. Brzo sam se uklopio, iako sam došao sa epitetom velikog pojačanja. Prijao mi je i taj pritisak da mora u svakom meču da se pobedi. Ipak, posle dobrog starta, povredio sam prednje ukrštene ligamente i usledila je pauza od osam meseci. Oporavak je bio dug i težak. Samo onaj ko prođe kroz to – zna koliko je naporno. Na svu sreću, vratio sam se na nivo pre povrede. Srećan sam zbog dobrih rezultata i toga što smo obezbedili osminu finala Lige konferencija. Možemo daleko u tom takmičenju. Što se tiče lige – idemo na titulu. NImamo pozitivan skor sa svim konkurentima, ali problem su nam te uslovno rečeno slabije utakmice gde gubimo dosta bodova. Nadam se da ću doprineti i u tom ofanzivnom perkidu koji me služi ceo život. Oduvek sam dobro igrao glavom i pogađao na taj način, ali se još čeka da proradim u Rapidu. Nisam imao ni sreće, ali doći će i to kada bude najbitnije. Iskreno, lepo mi je u Rapidu, ali naravno da gledam ka Ligama petice.
Otkrio je Cvetković i kako je sve počelo, a i da mu je uzor Nemanja Vidić, što i ne iznenađuje kada se uzme u obzir da su ta poređenja datirala još u mlađim selekcijama Zvezde.
“Počeo sam da treniram fudbal sa sedam godina u užičkom Jedinstvu. Igrali smo “Mini-maksi” ligu i primetio me je čuveni Toma Milićević, nakon čega je stigao poziv Zvezde da odigram prijateljsku utakmicu za njih. Naravno, prihvatio to, odigra dobro i praktično od tada, sa 11 godina se ustalio u tim i ostao na tom mestu sve do kraja školovanja iz juga Marakne. Nemanja mi je bio uvek uzor, i na terenu i van njega. Iz istog smo kraja i kažu ljudi da građom i stilom podsećam na njega. Imponuje mi to. Mislim da svi sportisti treba da se ugledaju na njega“, podvukao je Cvetković.
Bonus video:
vanicdusan01
Ni jednom mladom igraču nije svejedno kad shvati da neće dobiti svoje mesto u najjačem timu i kad ga pošalju u trećeligaša, ali svojim trudom je stigao da se penje stepenicu po stepenicu.
nemanja.stanisic
Uspeo je uz mnogo truda i nista mu ne manjka sto nije bio u Zvezdi!