Srpski biseri odrasli u dijaspori oduvek su privlačili pažnju javnosti, a gotovo redovno u ranim fazama karijere umesto opreme Orlova birali dresove zemalja u kojima su odrastali. Lavinu je odlukom da brani boje Španije pre skoro dve decenije pokrenuo Bojan Krkić, da bi kasnijem njegovim stopama krenuli Aleksandar Dragović, Marko Marin, Marko Arnautović, Filip Ugrinić, Stefan Bajčetić, Aleksandar Pavlović…
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Za Jan Karla Simića nije postojala druga opcija izuzev Srbije. Zato je njegova priča potpuno drugačija. Iako je od školskih dana bio na radaru nemačkog Saveza i neretko dobijao priliku da se priključi mlađim selekcijama, sa velikim poštovanjem zahvaljivao se na pozivima, sa jasnom željom da u budućnosti zaigra za zemlju odakle potiče.
Štoper u čiji potencijal se svojevremeno zaljubio legendarni Paolo Maldini, sazrevao je na velelepnom “San Siru”, a potpunu afirmaciju stekao u Anderlehtu, gde je zaludeo tržište i svojim partijama “nagovorio” Al Itihad da ga otkupi za velikih 21.000.000 evra. Dok se priprema za novu sezonu u ligi koja je doživela veliku ekspanziju, prati i dešavanja na Mundijalu i veruje da Saudijska Arabija i na reprezentativnom nivou može do istorijskog iskoraka – o čemu je između ostalog govorio u opširnom intervjuu za Meridian sport.
“Bio sam baš malo dete za vreme Svetskog prvenstva u Južnoj Africi, ali se Mundijala u Brazilu odlično sećam. To mi je ujedno omiljeni turnir do sada. Živeo sam u Nemačkoj, a Panceri su i osvojili trofej. Nisu bili glavni favoriti, ali bilo je neverovatno kada su pobedili Brazil i Argentinu… Preko puta nas živele su komšije iz Bosne i Hercegovine, pa smo svakodnevno menjali sličice i gledali zajedno utakmice. Bilo nam je sjajno. Svaka sličica je za mene imala istu vrednost. Želeo sam samo što pre da popunim album“, počeo je mladi as razgovor za Meridian sport.
Evocirajući uspomene sa prvog Mundijala urezanog u pamćenju, prisetio se i legendarne pobede Pancera nad Kariokama – i to baš u Brazilu.
“Niko to nije očekivao. Istorijska pobeda. Pitanje je da li će se ikada više dogoditi nešto tako. Kurasao je primio isto sedam golova, ali to je već očekivano. Nisam se nadao baš sedmici, ali znao sam da će Nemačka ubedljivo slaviti.”
Sanjao je Simić nekada dres reprezentacije, a sada mašta o odlasku na Mundijal u dresu Orlova.
“Mnogo bih voleo da predstavljam Srbiju na Svetskom prvenstvu. Koliko je bilo lepo kada smo se kvalifikovali za turnire u Rusiji i Kataru… Mala smo zemlja, a ogromna je stvar biti deo tako značajnog turnira. Ne reprezentuješ samo Srbiju, već i čitav Balkan. To je moj san bez dileme. Celog života se pamte utakmice na takvom takmičenju. Svaki fudbaler će reći isto – najveća pozornica u karijeri.”
Odrastao je u Nemačkoj, ali sa posebnom dozom emocije navijao za Srbiju tokom turnira u Rusiji i Kataru.
“Aleksandar Kolarov mi je bio neverovatan u kvalifikacijama i na Mundijalu u Rusiji. Bilo je uživanje gledati šta radi na terenu. Kasnije, u narednom ciklusu, Aleksandar Mitrović i Dušan Tadić su briljirali na terenu.”
NOVA DIMENZIJA KLAĐENJA EKSKLUZIVNO U MERIDIANBET
BET BOOST Specijalne BetBuilder kombinacije sa uvećanim kvotama
SINGLE BOOST Ekskluzivne pojedinačne selekcije sa boostovanom kvotom
Svega nekoliko godina kasnije dobio je priliku da deli svlačionicu sa igračima za koje je prethodno navijao. Pod komandom Dragana Stojkovića Piksija, a zahvaljujući sjajnim izdanjima u Anderlehtu, debitovao je Simić za Srbiju sa 19 godina, četiri meseca i tri dana. Upravo u opremi nacionalnog tima nastale su anegdote vezane za dugogodišnje lidere Orlova.
“Momci su čista desetka. Mnogo ih volim. Protiv Dušana Tadića smo igrali nekoliko puta u okviru Azijske Lige šampiona. Sjajna osoba, a suvišno je govoriti o njegovim igračkim kvalitetima. Aleksandar Mitrović me je impresionirao kada sam ga prvi put ugledao. Visok, snažan, ma kao frižeder… Mitrović je najzanimljivija osoba, potpuno opušten momak i uvek spreman za razgovor. Priča sa svima, nebitno da li ste mlađi ili stariji. Reč je o velikom profesionalcu, koji uvek vredno radi, u teretani je i pre i posle treninga.”
Objasnio je Jan Karlo koliko je zapravo teško voditi bitke sa najboljim strelcem u istoriji srpske reprezentacije.
“Manje gledaš loptu, više Mitra… Posle treninga više te bole ruke nego noge, jer moraš nekako da ga držiš.”
Koliko god mu obaveze to dozvole, Srbin prati dešavanja na aktuelnom Mundijalu. Svoju podršku usmerio je ka komšijama, koje se nalaze u grupi B.
“Kada mi već nismo na Mundijalu onda navijam za BiH. Moji su poreklom iz Republike Srpske… Na sjajan način su došli do plasmana, pratio sam kako su eliminisali Italijane. Imaju moju podršku.”
Smatra Simić da je na turniru pregršt sjajnim selekcija, te još ne može da se odluči za favorita.
“Baš je teško prognozirati. Nezahvalno… Već na samom otvaranju videli smo nekoliko iznenađenja. Bio sam uveren da će Španija pobediti Zelenortska ostrva, a onda smo svi gledali senzaciju. Francuska ima baš dobru ekipu, Englezi, Portugalci, Španci takođe… Maroko je vrhunska reprezentacija. Ima 15 kandidata za titulu.”
Saudijska Arabija je na prethodnom Mundijalu šokirala Argentinu, a ovog leta već u prvom kolu “otkinula” je bod favorizovanom Urugvaju. Poručuje Srbin da to nikako nije slučajno.
“Poseduju kvalitet. Na prethodnom Mundijalu su pobedili Argentinu. Niko nema velika očekivanja od njih, a i te kako imaju šta da pokažu. Mogli bi naprave uspeh. Saudijska liga je takođe mnogo napredovala. Napadač Meksika, Hulijan Kinjones, koji je dao gol na otvaraju takmičenja imao je nedavno zanimljivu izjavu. Otprilike je poručio da je teže dati gol u saudijskoj ligi, nego na Svetskom prvenstvu… Saudijska Arabija je mnogo napredovala fudbalski. Niko ne zna dokle će dogurati, da li će imati dovoljno sreće… Oni su ozbiljna reprezentacija. Sigurno će pojedini reći da to govorim samo zato što igram u Saudijskoj Arabiji, ali ja ne pričam bajke. Imaju mnogo dobrih igrača i verujem da mogu da prođu u nokaut fazu takmičenja.”
Posle brojnih i uspešnih nastupa u mlađim selekcijama Srbije, zabeležio je Jan Karlo i šest zvaničnih mečeva za A reprezentaciju – sve za vreme Piksijevog mandata. Sa Veljkom Paunovićem je razgovarao putem telefonske linije, a nada se i veruje da će uskoro imati priliku da sarađuju.
“Čuo sam se selektorom u periodu kada nisam igrao u klubu. Trener me nije imao u svojim planovima tada. Selektor mi je rekao da bi voleo da me pozove, ali da ne može jer nisam igrao određeno vreme. Sasvim logično. To je bilo to što smo razgovarali, čini mi se krajem februara. Nisam od tada pozvan, pa nisam imao prilike da ga upoznam. Verujem da će se ukazati prilika.”
18.00: (1,10) Španija (8,40) Saudijska Arabija (23,0)
Kada je reč o reprezentaciji, bilo je nemoguće preskočiti njegovog saborca – Strahinju Pavlovića. Sada već iskusni defanzivac našao se Simiću kao mentor u redovima Orlova, dok je Jan Karlo znao kako da olakša starijem prijatelju period adaptacije na “San Siru.”
“Razgovarali smo još kada je prešao u Milan. Uputio sam ga u određene stvari. Dobri smo drugari, sjajan je momak, dobra osoba. Generalno u reprezentaciji imamo divne ljude. Nemam za koga da kažem ništa loše. Pavlović i ja smo na istoj poziciji, dao mi je mnogo saveta u nacionalnom timu. Nije lako kao mlad igrač doći u reprezentaciju, gde pojedinci igraju već 10, 15 godina. Treba razumeti kako sistem funkcioniše. Strahinja mi je taj proces olakšao.”
Pre samo godinu dana bio je Simić glavna tema u belgijskim medijima, što je minule sezone za nogom pošlo njegovom prijatelju i sunarodniku, sada već novom-starom asu Intera, Aleksandru Stankoviću.
“Čujemo se redovno. Čestitao sam mu na sjajnoj sezoni i povratku u Inter. To mu je bio cilj. Želeo je da se razvije na profesionalnom planu, pa da se vrati u svoj klub. Vraća se kući, njemu je lepo, odrastao je na “Đuzepe Meaci”. To je jedna od najlepših stvari koje su mogle da mu se dogode. Mnogo sam srećan zbog njega. Suvišno je govoriti o njegovim kvalitetima. Sve to pokazuje u Klub Brižu, ali i reprezentaciji.”
Simić je ponikao u Milanu, Stanković u Interu, potom je jedan blistao u Anderlehtu, drugi u Klub Brižu… Nije ih to sprečilo da razviju veliko prijateljstvo.
“Šalili smo se mnogo na tu temu, ali nikada nas nije interesovalo ništa negativno iz te perspektive. Mnoštvo igrača Milana i Intera su prijatelji, druže se i izlaze zajedno, putuju na odmore… Nije to nikakav problem. Mi smo veliki prijatelji. Konstantno smo bili zajedno još u mlađim selekcijama. Bilo nam je fenomenalno. Pričali smo italijanski, družili se, sve smo radili zajedno. Srećan sam što smo nedavno bili zajedno i u A reprezentaciji.”
Na “Loto Parku” dočekao je pre selidbe na Bliski istok još jednog bisera srpskog fudbala – Mihajla Cvetkovića.
“Sa Cveletom pričam nekoliko puta nedeljno. Baš dobra osoba. Prizeman momak. Ne leti visoko, sluša, radi, pita… Bili smo cimeri u Anderlehtu. Iako Anderleht nije blistao protekle sezone, Mihajlo jeste. Imao je odličnu statistiku, postizao golove i asistencije. Mislim da je on svoj deo posla odradio sjajno.”
Iako veoma mlad, Simić ostavlja utisak veoma zrelog i odgovornog momka. Otud ne čudi što brojni saigrači žele da čuju njegov savet. Bilo je zanimljivo čuti sa kim se on savetuje pri donošenju odluka.
“Mnogo vremena provodim u razgovoru sa roditeljima. Uvek sam imao ogromnu podršku od njih, kao i savete na svakodnevnom nivou. Uče me kako da se ponašam, kako da se snađem u svakoj situaciji, kako u životu – tako u fudbalu. Od malena su mi mnogo posvećeni. Potrudili su se da nikada ne budem nespreman. Kada je fudbal u pitanju, ne mogu da izdvojim jednog čoveka. Sve zavisi gde si trenutno, za koga igraš”, kazao je pouzdani defanzivac, pa potom nastavio u istom ritmu:
“U Milanu sam po ceo dan bio sa Lukom Jovićem. Bio je tu i Rade Krunić, kao i Simon Kjer sa kim sam se za sve savetova… U Briselu sam neprestano razgovarao sa Janom Vertongenom. Učio me je kako da se ponašam na terenu, ali i van njega. Sada najviše vremena provodim sa Predragom Rajkovićem. Baš smo dobri drugari. Naučio sam francuski, pa sada pričam sa Husemom Auarom, sjajan momak, kao i ostatak te grupe iz Francuske. Kada se seliš i menjaš klubove, logično je i da se okruženje često menja, iako svi ti ljudi uglavnom ostaju veliki prijatelji. Hvala Bogu imam majku, oca i sestru, koji me svuda prate. Držimo se zajedno.”
Odmah po dolasku u Džedu dočekao ga je Predrag Rajković.
“Često odlazimo na večere. Išao sam kod njih kući često. Mnogo sam zahvalan porodici Rajković. Pomagali su mi kada sam još živeo sam. Bili su tu za mene i kada nisam igrao. Predrag je mnogo dobar čovek, ima divnu familiju. Svima sam im zahvalan. Saudijska Arabija je na drugom kraju sveta, a ja sam uvek imao našeg čoveka, uvek raspoloženog da pomogne.”
Jedan od srpskih fudbalera za koje je plaćeno najveće obeštećenje u 21. veku neguje i kontakte stečene za vreme boravka u Gradu mode.
“Sa Lukom Jovićem se povremeno čujem, ali sa Radetom Krunićem ne više. U kontaktu sam sa Kamadom, Bartezagijem… Svi su uglavnom ili rasprodati, ili su u penziji. Ostali su tu Tomori, Manjan, Loftus Čik… Bio sam mlad, šalili smo se, bili smo kolege, ali nismo provodili mnogo vremena.”
Prethodnih dana mogli ste da čitate na Meridian sportu i o novom pojačanju Partizana, Čaki Traoreu, sa kojim je Simić stasavao u Milanu.
Simić je svojevremeno u Milan stigao iz Štutgarta, gde ga je primetio ni manje, ni više, nego uzor – čuveni Paolo Maldini.
“Maldini me je najviše želeo u Milanu. Paolo je moj uzor otkako znam za sebe. Sudbina! Najveća stvar koja može da se dogodi u karijeri. Prelepo je kada te zove Milan, ali još mnogo lepše kada te Maldini zove u Milan. Legenda! Šta reći za takvog majstora… Specijalna stvar za mene.”
Stigao je Jan Karlo Simić prethodnog leta u Saudijsku Arabiju kao zvučno pojačanje i momak od kojeg se mnogo očekuje na velikoj pozornici. Od samog starta dobijao je pohvale od ljudi iz kluba, ali stiče se utisak da je je za vreme mandata Serža Konseisa iznenađujuće dobio daleko skromniju ulogu od očekivane. Nije to ga sprečilo da nastavi sa vrednim i predanim radom, što zaposleni u tamošnjem velikanu očigledno znaju da cene. Nakupio je 11 nastupa u prvenstvu i Azijskoj Ligi šampiona, te tako poručio da ono najbolje od njega u Saudijskoj Arabiji, ali i karijeri generalno tek sledi.
“Klub je fenomenalan. Ljudi su veliki profesionalci i ispune sve što obećaju. Uživam ovde sa familijom. Sestra mi pohađa jednu od najboljih škola na svetu. Majka, sestra i otac su našli svoje društvo. Lepo smo se snašli. Veliko je ovo iskustvo za mene, strpljiv sam i svestan da će Bože zdravlja sve doći na svoje“, kazao je Simić, pa nastavio u istom dahu:
“Na početku prošle sezone preselio sam se u potpuno drugačije okruženje u mnogim aspektima u odnosu na ono na koje sam bio navikao u Evropi, što je zahtevalo da se veoma brzo prilagodim. Ono što mi je u tome mnogo pomoglo bila je srdačnost, otvorenost i gostoprimstvo ljudi u Saudijskoj Arabiji. Takođe, u klub sam došao kao igrač mlađi od 21 godine, u okviru sistema koji svakom klubu omogućava registraciju deset stranih profesionalnih fudbalera, dok samo osmorica mogu da nastupe na prvenstvenim utakmicama. To ponekad daje prednost iskusnijim igračima, što je sasvim prirodno u fudbalu. Uprkos tome, imao sam sreću da dobijem priliku u nekoliko važnih utakmica i radujem se većoj minutaži i većoj ulozi u predstojećoj sezoni.“
Već na startu saudijske epizode našao se u prilici da deli svlačionicu sa proslavljenim asovima poput Karima Benzeme, Ngola Kantea i Fabinja.
“Al Itihad se smatra jednim od najvećih klubova u Saudijskoj Arabiji i Aziji, kako po bogatoj istoriji osvajanja trofeja, tako i po velikom broju navijača. Na svakom stadionu na kojem igramo, bilo u Saudijskoj Arabiji ili zemljama Zaliva, imamo ogromnu podršku navijača. Klub poseduje vrhunski organizovan sportski sistem na svim nivoima – od stručnog štaba i uprave do medicinskog i pratećeg osoblja. U ekipi se nalaze i neke od najvećih zvezda svetskog fudbala, poput Karim Benzema, Ngolo Kante i Fabinjo, kao i brojni drugi igrači koji imaju veliki značaj za ovaj klub.”
Pitanja su bila suvišna…
“Igranje uz takve fudbalske veličine predstavlja jedno od najdragocenijih iskustava u mojoj karijeri. Od prvog dana imao sam njihovu podršku i pomoć, što mi je mnogo značilo. Ono što me je posebno impresioniralo jeste porodična atmosfera koja vlada među svim članovima ekipe, bilo da je reč o svlačionici, putovanjima ili pripremama. Upravo takva atmosfera značajno doprinosi bržem uklapanju i integraciji svakog novog igrača u tim.”
Kada su u pitanju rivali, jedan igrač ostavio je poseban utisak na talentovanog štopera.
“Nisam imao za sada toliko prilike da igram u ligi, ali najjači utisak od protivnika na mene je ostavio Janik Karasko. Vrhunski fudbaler. Koristi odlično obe noge, sjajan je dribler. Majstor fudbala… Nadam se da ću u bliskoj budućnosti odmeriti snage sa zvezdama Al Nasra, Al Hilala, Al Ahlija i ostalih velikana“, konstatovao je Jan Karlo Simić u razgovoru za Meridian sport.
Bonus video:
