Nedavno je Partizan stavio tačku na još jednu izgubljenu sezonu. Proletelo je kratko vreme predviđeno za odmor, a crno-beli su se već okupili i prionuli na posao u Zemunelu. Ekipa iz Humske počela je pripreme (testiranja, popodne trening) za izazove na domaćoj i evropskoj pozornici sa novom dozom nade, ali sa starim ambicijama.
Partizan za titulu ne zna već punih osam, a za trofej u Kupu šest godina, što je apsolutno nedopustivo za klub takvog renomea. Pred novoizabranim rukovodstvom, ali prvenstveno pred četom Srđana Blagojevića, nalazi se ogroman izazov u vidu prekida slavljeničkog posta i povratka na pobedničko postolje.
Uoči prepreka koje očekuju sastav iz Humske, za Meridian sport govorio je čovek koji zna kako se pobeđuje u crno-belim odorama, deo poslednje generacije koja se domogla duple krune, iskusni plejmejker – Petar Đuričković.
“Situacija je definitivno komplikovana. Velikom klubu kao što je Partizan ne priliči toliko dugo čeka na trofeje… Zabrinjavajuće stanje. Iskoristiću frazu, ali nadam se da će posle kiše i ovog puta doći sunce. Raduje scenario sa nedavno održane Skupštine. U klub su stigli priznati ljudi, sa renomeom. To uliva nadu da će sve krenuti na bolje”.
Odlazeći iz Partizana, sada već pre skoro deceniju, iskusni Nišlija nije mogao ni da pretpostavi šta će se u narednim godinama dešavati u redovima crno-belih.
“Nije nam takav scenario ni padao na pamet. Za godinu i po dana provedenih u Humskoj osvojio sam duplu krunu. Izgledalo je kao da ćemo nastaviti sa uspesima i nije ni slutilo na ovakav razvoj situacije. Iskreno, nije mi bilo ni na kraj pameti”.
Sjajne partije u matičnom niškom Radničkom svojevremeno su preporučile Đuričkovića Partizanu. Vezista je u Humsku stigao na poziv tadašnjeg trenera Ivana Tomića, a potpuno afirmisao pod dirigentskom palicom Marka Nikolića. Rana eliminacija na evropskoj smotri, od strane poljskog Zaglebja, bila je najava za Tomićev odlazak… Ubrzo je Nikoliću pošlo za rukom da preokrene sezonu i ukrasi je duplom krunom.
“Nanizali smo sjajne rezultate, preko 30 utakmica bez poraza”, evocirao je Petar uspomene, a potom odmah nastavio o po svemu sudeći novom treneru AEK-a:
“Mnoštvo vrlina Marka čini posebnim. Karakter, ličnost, otvoren odnos sa igračima… Kod Nikolića svaki igrač zna svoju ulogu u timu. Oduvek sam to voleo kod trenera. Direktan je i ništa ne radi iza leđa. Do tančina je posvećen fudbalu. Njegove analize su neverovatne. Što se toga tiče, najbolji je trener sa kojim sam sarađivao u toku karijere. Kompletan je paket. Poseduje sve neophodno za posao kojim se bavi”.
“Nikolić nacrta akciju pred utakmicu, mi na identičan način postignemo gol”
Uživao je Nišlija u saradnji sa Nikolićem, na profesionalnom, ali pogotovo privatnom planu.
“Redovno smo uoči utakmica radili analizu protivnika. Veoma često se dešavalo da ono što objasni ili nacrta, bude presudno za uspeh. Iz tih akcija bi postizali pogotke. Kako Marko nacrta, tako i bude. Samo lepe reči imam za njega. Pokazao je i posle Partizana da je sjajan trener. Beležio je rezultate gde god je radio“, istakao je Đuričković, pa nastavio u istom ritmu:
“Pamtim još trenutke kada je tek preuzeo tim. Odmah je obavio individualne razgovore sa svakim od igrača. Rekao mi je sve direktno. Objasnio mi je kakva je situacija, da me ne poznaje dovoljno kao igrača, da se opredelio za druge igrače na početku mandata. Savetovao me je da čekam svoju šansu i da se borim, uz poruku da će mi ukazati priliku na zimu – posle priprema. Prihvatio sam sve što je rekao, nastavio da radim i ubrzo dobio šansu – mnogo ranije nego što je obećao. Sve se promenilo za mesec dana. Dao sam sve od sebe, a on je to znao da ceni. Nema kod njega uvijanja, nego sve ljudski. Igrači to umeju da prepoznaju kod trenera i potom im adekvatno uzvrate”.
Iako je Zvezda dočekala plej-of sa šest bodova prednosti, ona je odmah prepolovljena zbog tadašnjeg superligaškog pravilnika. Nisu crveno-beli imali pravo na kiks, a sebi su tokom proleća dozvolili čak dva… Partizan je slavio na Marakani u večitom derbiju, a zatim iskoristio veliki Zvezdin poklon sa Voždovca…
“Borili smo se i pružali sjajne partije na oba fronta. Bili smo dominantni tokom proleća. Pobedili smo u dva derbija, dok je samo jedan završen nerešenim rezultatom. Onaj kada je Zvezda dala gol, a lopta izašla u gol-aut. Greške se događaju, ali ni to nas nije poljuljalo. Znali smo šta nam je činiti”.
Partizan je tada do pobedničkog postolja predvodio nezaustavljivi tandem Uroš Đurđević – Leonardo, koji je kombinovano postigao čak 48 pogodaka.
“Upravo to je idealan primer sezone iz snova. Nosili su celu ekipu, ali generalno smo bili mnogo jak tim. Atmosfera unutar svlačionice bila je fenomenalna. Uvek je bilo više zaslužnih za osmeh i zabavu, ali svi apostrofiramo Sašu Ilića. Anegdote sa njim su neverovatne. Potpuno drugačiji čovek na terenu i van njega. Borac kada se igra, a med i mleko u privatnom životu”.
“Nadam se da će Lazović i Ljajić vratiti Partizan tamo gde pripada”
Posle osvajanja duple krune plasman na međunarodnu pozornicu bio je Partizanov primarni cilj. Kao poslednja prepreka na putu do Lige Evrope pojavio se upravo Marko Nikolić, koji se prethodno preselio na klupu Videotona.
“Bila je to specifična utakmica. Odjednom igramo protiv Marka koji je ostavio takav trag u Partizanu. Prethodno je otišao u Mađarsku, a mi baš njegov tim izvučemo na žrebu”.
Napad mađarskog tima predvodili su danas generalni direktor crno-belih, Danko Lazović, kao i bivši centarfor – Marko Šćepović.
“Sećam se Danka sa terena – kako ne. Fenomenalna karijera. Igrao sam protiv njega tada u Mađarskoj, ali i kada sam nastupao za Radnički u meču sa Partizanom. Baš jak karakter, lako se to primeti. Ne poznajem ga, ali iz priča drugih ljudi saznao sam da se radi o dobrom, poštenom čoveku, ali i velikom partizanovcu. Pozicije nam nisu dozvolile da vodimo duele, uvek smo bili na suprotinim stranama terena. Obojica smo imali ofanzivne zadatke”.
Smatra Đuričković da će Lazović opravdati poverenje crno-bele javnosti na odgovornoj funkciji.
“Verujem da će doprineti. Ponavljam – ne poznajem ga, ali čuo sam samo najlepše stvari od zajedničkih prijatelja. O njemu pričaju samo u superlativima. Nadam se da će vratiti Partizan tamo gde mu je mesto”.
Nedeljama unazad domaća javnost priča o potencijalnim povratnicima u Humsku ulicu. Među kandidatima izdvajaju se imena Stevana Jovetića, Raće Petrovića, Matije Nastasića…
“Ne zavisi to definitivno od jednog igrača. Partizanu je potreban tim. Sigurno je da bi velika imena značila crno-belima, unapredila igru i donela kvalitet, ali timski duh je neophodan. Najbolje to znaju ljudi iz uprave. Sarađivao sam u Novom Pazaru sa Rasimom Ljajićem. Čovek je stručan i veoma sposoban, pa samim tim verujem da bolji dani dolaze. On je gospodin čovek – pravi vizionar. Imali smo odličan odnos i ono što su uradili sa Novim Pazarom je za svaku pohvalu”.
Novi član Skupštine crno-belih 2. juna postao je i Petrov bivši kapiten i saigrač – Saša Ilić.
“Komunicirali smo u nekoliko navrata. Čestitao sam mu kada je preuzimao klubove. Verujem u njega. Ima uspešan početak i želim mu da napreduje, pa da jednog dana kao trener dođe u Partizan”.
Vezista je jedan od malobrojnih pojedinaca koji su tokom karijere nastupali za oba večita rivala. Kao vrlo mlad igrač stigao je na Marakanu iz matičnog Reala sa Nišave, a za prvi tim iz Ljutice Bogdana upisao je dva nastupa pod patronatom čuvenog Roberta Prosinečkog.
“Prolazila je Zvezda kroz težak period, ali saradnja sa Robijem je nezaboravno iskustvo. Suvišno je trošiti reči o čoveku koji je igrao za Real Madrid i Barselonu. Uneo je novitete tada u Zvezdin tim. Želeo je da igramo kao Barselona. Igrao je ševu stalno i to u patikama za trčanje. Ne ulazi u krug, a ruku na srce – retko kada i greši. Šutirao je slobodnjake u platnenim patikama. Naravno, pogodi ugao od 90 stepeni. Mađioničar”.
Nemoguće je pričati o Petru Đuričkoviću, a ne pomenuti “Čair”, mesto na kojem je fudbalski prohodao i beležio uspehe u tri mandata.
“Radnički mi je matični klub – iz mog grada. Kod kuće je uvek najlepše. Prijalo mi je što sam bio okružen svojim ljudima, porodicom i prijateljima”.
Ovog proleća istorijski uspeh zabeležio je još jedan od nekadašnjih klubova prekaljenog organizatora igre. Novi Pazar je osvojio treće mesto u Superligi i izborio plasman u Evropu.
“Za mene Novi Pazar nije iznenađenje. Izgradili su dobar tim i zasluženo će igrati u kvalifikacijama. Čestitam na uspehu”.
Ne računajući period proveden u Crnoj Gori, jedinu inostranu epizodu u karijeri Đuričković je gradio u redovima grčkog Ksantija, gde je proveo vrlo uspešne tri sezone.
“Uvek je mnogo Srba nastupalo u Grčkoj. Kako tada, tako i danas. Bio je to lep period iz moje perspektive. Proveo sam tamo skoro tri godine u Ksantiju. Da nije bilo epidemije korona virusa verovatno bih još ostao tamo. Gazda, koji je vodio klub 32 godine i sve vreme čuvao status superligaša, rešio je da proda klub… Svi igrači kojima je isticao ugovor su otišli, čak i mnogi koji su bili pod ugovoru. Hteo je da omogući narednom vlasniku da sastavi svoj tim. Međutim posle se očigledno mnogo toga izdešavalo, a klub se ugasio i potom krenuo iz najnižeg ranga takmičenja. Šteta! Ksanti je bio odličan klub – nikada nikome nisu ostali dužni, igrali smo i Evropu. Nije zaslužio takav kraj”.
Odličnu saradnju i konkciju sa Milanom Rastavcem uspostavio je za vreme boravka u Nišu, a potom samo nastavio u Grčkoj.
“Rastavac je definitivno najviše uticao na mene, pogotovo za vreme njegovog prvog mandata u Nišu. Ko zna kako bi se situacija odvijala da nije bilo njega. Pružio mi je poverenje, ulogu koja mi prija… Trudio sam se da mu uzvratim na najbolji mogući način i uspeo sam u tome. Tada sam ostvario transfer u Partizan, a kasnije su nam se putevi ukrstili u Grčkoj. Samo reči hvale imam za Milana. On i Marko Nikolić su ostavili na mene najjači utisak – kako zbog znanja, tako i zbog ljudskosti”.
Na pitanje da li žali zbog neke od odluka tokom karijere, Đuričković je jasno poručio:
“Generalno u životu ne žalim ni zbog čega… Da li je bilo situacija u kojima je moglo bolje da se odabere? Sigurno! Ali sa ove distance danas nije ni bitno. Verovatno svaki igrač kada pogreši, posle nekog vremena pomisli da bi bilo bolje da je postupio drugačije, ali to se nikada ne zna. Sve su to naši izbori i neophodno je tako razmišljati”.
Da je 2016. godine po svaku cenu želeo u Humsku, svedoči odbijanje primamljive ponude iz inostranstva.
“Dva meseca pre kraja sezone potpisao sam ugovor sa Partizanom. Imao sam tada i ponudu iz Grčke, ali odbio sam je… Silno sam želeo da dođem u Partizan. Grčka Superliga mi je ipak bila suđena – tako se kasnije pokazalo. Imao sam želju da zaigram za Partizan i nisam pogrešio. U Humskoj sam ostvario najveći uspeh u karijeri”.
Privatne obaveze odvojile su Đuričkovića od terena na godinu dana, ali ne i od treninga. Vredno je vezista radio individualno, a sada je spreman i odlučan da se vrati onome što najviše voli – profesionalnom fudbalu. Poziva ima, ali čeka se “ona prava” ponuda.
“Napravio sam dužu pauzu. Neplanirano, ali sticajem okolnosti tako se desilo. Kada je supruga zatrudnela želeo sam da budemo bliže kući. Nije se pojavila adekvatna opcija, pa sam konstantno radio individualno. Čekam letnji prelazni rok. Verujem da će se otvoriti neko mesto i da ću se vratiti. Zaista se odlično osećam. Fizički sam spreman. Već je bilo nekoliko razgovora. Svestan sam kako ljudi kod nas razmišljaju. Najpre gledaju koliko godina imaš, a onda još ako vide da si pauzirao… Onda si u problemu. Ali stvarno se odlično osećam. Hvala Bogu nikada nisam imao ozbiljne povrede. Što je do mene radio sam i radiću, pa ćemo videti šta će biti u budućnosti”, poručio je Petar Đuričković u intervjuu za Meridian sport.
Bonus video:
neda.kerkez
Niko nije očekivao ovakav sunovrat Partizana ali to je realnost i rukovodstvo kluba mora da se nosi sa tom istinom.
Goran Munic
Ovo je tek početak, jos dugo dugoo ce Partizan čekati titulu
kluka4002
Nikad se ne zna to se može okrenuti jako brzo .. zao mi je sto je partizan ovako potonuo ali politika je postala sport mafija u fudbalu lopovi u svakim klubu ,propast