(Od izveštača Meridian sporta iz Ljubljane)
Zvuk lopte i zeleni teren za njega nikada nisu predstavljali samo posao, već prirodno okruženje u kojem je odrastao. Mateo Aćimović, sin proslavljenog slovenačkog reprezentativca i nekadašnje Zvezdine desetke Milenka Aćimovića, sa tek navršenih 18 godina, polako ali sigurno krči svoj fudbalski put u dresu ljubljanske Olimpije.
Pored oca koji je ostavio dubok trag u evropskom fudbalu, fudbalski pedigre ove porodice je neverovatan -Mateov teča je Dejan Stanković, dok su mu braća od tetke Aleksandar, aktuelni prvotimac Klub Briža, i Filip, golman Venecije. U razgovoru za Meridian sport, Aćimović junior otkriva kako se nosi sa teretom slavnog prezimena, koliko prati Crvenu zvezdu i da li sebe jednog dana vidi na stadionu Rajko Mitić.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
„Fudbal mi je oduvek bio mnogo više od sporta, to je za mene jedna prelepa igra uz koju sam odrastao. Nikada u ovo nisam ušao zbog nekog novca ili slave, već iz čiste ljubavi. Uživam u svakom trenutku na terenu,“ ističe Mateo na samom početku i odmah se dotiče svog najvećeg uzora:
„Tata mi je oduvek bio apsolutni idol. Uvek sam pratio njega, njegove utakmice i način na koji razmišlja o fudbalu.“
Mlađe generacije možda ne pamte period od pre četvrt veka kada je Milenko Aćimović žario i palio u crveno-belom dresu, ali njegov sin i te kako dobro zna svaki njegov potez na terenu, uključujući i onaj antologijski gol protiv Lestera sa preko četrdeset metara u Kupu UEFA.
„Kako da ne, video sam taj gol nebrojeno puta! Koliko god hajlajta i snimaka da postoji na Jutjubu, verujte mi da sam sve to pogledao više puta. Stvarno mi je drago i uvek osetim ponos kad vidim neki njegov gol, asistenciju ili onaj prepoznatljiv dribling. Baš uživam u tim snimcima,“ sa osmehom priča mladi Aćimović.
Biti sin fudbalske legende često nosi nevidljivi pritisak okoline i stalna poređenja, ali Mateo na to gleda iz potpuno drugačijeg ugla. Na pitanje da li mu poznato prezime predstavlja teret ili motivaciju, odgovara vrlo zrelo.
„To zaista zavisi kako gledate na celu situaciju. Ja lično nikada na to prezime i njegovo nasleđe nisam gledao kao na neki pritisak ili otežavajuću okolnost. Naprotiv, uvek mi je to bio samo dodatni motiv – da se trudim, da budem kao on i da uspešno idem tim njegovim putem. Iskreno se nadam da ću kroz rad i odricanje jednog dana i biti uspešan kao on.“
Fudbalski gen u ovoj porodici je izuzetno jak i širi se van granica Slovenije. S obzirom na to da je odrastao uz Filipa i Aleksandra, koji već nastupaju u ozbiljnim evropskim ligama, osvrnuo se i na njihov odnos.
„Mi smo odrasli zajedno, prateći jedni druge. Hvala Bogu, imamo zaista odličan, pravi porodični odnos. Redovno pratim njihove utakmice, vidim da im ide baš dobro sada, i iz sveg srca se nadam da će biti još bolji u budućnosti,“ naglašava Mateo porodičnu povezanost.
Veza sa beogradskim crveno-belima u porodici Aćimović je neraskidiva, a ta ljubav prenesena je i na mlađu generaciju.
„Pratim Zvezdu oduvek, od malih nogu mi je to usađeno. Uvek navijam za nju, to je nekako prirodno u našoj porodici,“ iskren je Aćimović.
Na pitanje da li bi jednog dana voleo da nastavi bogatu tradiciju slovenačkih fudbalera na Marakani, i krene stopama svog oca, ali i igrača poput Pečnika, Kelhara, Elznera ili aktuelnog prvotimca Timija Maksa Elšnika, Mateo ne ostavlja prostor za dilemu.
„Što da ne! Bilo bi mi veliko zadovoljstvo. Jednog dana bih zaista voleo da zaigram tamo”.
Kada je reč o daljim koracima u karijeri i ambicijama, Mateo ostaje čvrsto na zemlji, svestan da su pred njim godine dokazivanja.
„Moje je samo da uvek dam sto posto od sebe na svakom treningu i utakmici. A sada, kakva mi je sudbina, gde će me put odvesti i šta me čeka… Ne znam. Vreme će pokazati, videćemo,“ zaključuje mladi fudbaler Olimpije.
BONUS VIDEO:
vanja
Sa takvim porodičnim nasleđem sigurno i jeste na meti Zvezdinih skauta pa me ne bi čudilo da i dobije poziv da im se priključi u nekom trenutku u karijeri.