PANČEV ZA MERIDIAN SPORT: Potrefilo se da je moj penal odlučio, a mogli su da me pamte i kao Terija...

Tačno pre 30 godina, Crvena zvezda je postala prvak Evrope, pošto je u finalu tadašnjeg Kupa evropskih šampiona pobedila Olimpik iz Marseja. Strelac odlučujućeg gola bio je Darko Pančev.

Posle 120 minuta na stadionu “Sveti Nikola” u Bariju nije bilo golova, pa su o kontinentalnom šampionu odlučivali penali.

Za crveno-bele koje je tada predvodio Ljupko Petrović, svi su dali golove, redom, od Roberta Prosinečkog, Dragiše Binića, Miodraga Belodedića, Siniše Mihajlovića i na kraju Pančeva.

Zvezda je već posle prve serije imala prednost, pošto je Stevan Dika Stojanović odbranio šut Manuelu Amorosu. Poslednji lopti je prišao Pančev i savladao Paskala Olmetu. Golman Olimpika je stajao na sredini gola, malo izašao ispred linije, ali je bio uhvaćen u raskoraku. Samim tim, nije bilo potrebe da francuski tim za koji je od 112. minuta igrao i Dragan Stojković Piksi, izvodi penal.

Gol Zvezdine “devetke” i tada “Zlatne kopačke” Evrope (na snimku na 13:15) bio je presudan za (dotadašnji) najveći uspeh našeg klupskog fudbala. Upravo je Pančev bio naš sagovornik povodom uspeha koji je ubeležen “zlatnim slovima”.

Bliži se godišnjica, mnogo godina je prošlo, ali da li se svakog 29. maja možda drugačije budite, da li je drugi osećaj?

-Mnogo godina je prošlo i svake godine taj dan doživljavam na neki svoj način. Vreme prolazi, ali uspomene ostaju. Ostaje i značaj tog trofeja. To je momenat za istoriju, za Zvezdu kao klub i svaka generacija navijača će se rado sećati tih lepih trenutaka – rekao je Pančev na početku razgovora za Merdian sport.

Mnogo puta ste do sada pričali o ovoj utakmici, ali ima li neka anegdota koja je možda manje poznata?

-Bilo je mnogo njih, i ne bih mogao sada da procenim da li je neka od njih manje ili više puta ispričana. Svako od nas je dao mnogo intervjua, mnogo toga je rečeno… Ne bih sada posebno išta izdvajao. Bilo je i pozitivnih i ponekih negativnih sećanja, ali ne znam stvarno šta bih novo rekao, a da već nije rečeno.

Možete li da se prisetite i tog penala? Da li ste vi želeli da budete poslednji ili je tako trener odlučio? Šta vam je u tim trenucima prolazilo kroz glavu?

-Rado se sećam tih trenutaka. Nisam ja odlučio da budem poslednji, taj sistem je ostao iz prvenstva Jugoslavije. Bilo je pravilo, ako je nerešeno, izvode se penali kako bi se znalo ko će da osvoji bod. Tako da je taj sistem bio uhodan. Bilo je nas šest-sedam koji su uvek šutirali. Recimo, Dejo (Savićević) nije šutirao u Bariju, a on je bio jedan od tih stalnih izvođača. Ali pošto je bio zamenjen… A ja sam uvek bio poslednji i tako je bilo i u Bariju.

https://meridiansport.rs/dejan-savicevic-bari-crvena-zvezda/

Potrefilo se da taj penal odlučuje, ali svaki je od njih bio težak na svoj način. Bio je teško i rizično, da li ćete da pogodite. Nema ništa tu posebno, mada eto, ispostavilo se da je taj moj penal bio odlučujući i on je stavio tačku na sve. Drago mi je da se na kraju sve tako završilo.

Sećaju se svi penala Džona Terija, kad je protiv Mančester junajteda (u finalu Lige šampiona 2008. prim. aut) promašio. Mogao je da pobedi Čelsi, ali ga svi pamte po tom promašenom penalu. Tako bi se možda i mene sećali, da sam promašio… Ali ipak se sve završilo baš kako treba. Drago mi je i zbog naše generacije, Zvezde kao kluba…

Ta utakmica ima sigurno posebno mesto kod svih vas, ali da li biste neku do finala, posebno izdvojili i zašto?

-Svi nas pamte kao generaciju koja je igrala otvoren fudbal, ali se svi slažemo da nismo baš dobro odigrali. Verovatno i zbog samog protivnika. Mnogi zaboravljaju, a mlađi i ne znaju da je Olimpik tih sezona bio fenomenalan tim, na nivou Milana. Mislim na Sakijev Milan, sa Van Bastenom, Gulitom, Rajkardom… Bilo je veoma teško igrati protiv takvog tima, pa smo imali i opterećenje da nam se noge malo odseku. Da budemo teži, nego inače. Sve je to rezultiralo da nismo bili briljantni, ali smo igrali na rezultat i ispostavilo se da je to najvažnije.

Da li bih izdvojio neku? Ne znam…

Svaka od njih je bila lepa na svoj način. Možda bih izdvojio revanš utakmicu u Cirihu, (sa Grashopersom prim. aut.). To je bilo prvo kolo, a mi smo od samog starta imali negativan rezultat, tačnije imali smo “samo” 1:1 (iz Beograda) .

U svim ostalim kolima, koja smo igrali protiv Rendžersa, Dinamo Drezdena, Bajerna, uvek smo posle prve utakmice imali pozitivan skor. I zbog toga smo možda ne neki način osećali određeni strah. Da ne kiksnemo, ali smo odigrali briljantno u Cirihu (pobeda od 4:1). Na kraju se sve dobro završilo.

https://meridiansport.rs/vladimir-jugovic-crvena-zvezda-bari-intervju/

Koliko je realno da neki istočnoevropski klub ponovi taj uspeh?

-Ma, ja bih želeo da neko iz Istočne Evrope napravi iznenađenje ponovo, ali objektivno to je veoma, veoma teško. Fudbal se mnogo promenio, pre svega jer zavisi mnogo od love… Teško je opet stvoriti tako jaku ekipu. Pazite, kada je postojalo pravilo tri stranca, mnogo manje igrača iz Istočne Evrope je išlo da igra van svoje zemlje. Karijeru su gradili u svojim klubovima, u svojim državama. I to je omogućavalo da samim tim, te lige i klubovi budu jači. Imamo mnogo takvih primera… Sada je sve teže i teže zbog zavisnosti od finansija. I u dogledno vreme će biti tako.

I ako bi se to desilo, koji bi to klub bio? Možda ponovo Crvena zvezda ili Dinamo Zagreb, ako pričamo o klubovima iz regiona?

-Ako se pogleda, da kažemo kompletan istočni blok, po finansijama je najjači Šahtjor iz Donjecka. I redovno je bio u završnim fazama Lige šampiona. Imali su dobar tim, sa mnogo Brazilaca. A ako pričamo o regionu, Zvezda i Dinamo su dve ekipe koje su najbliže eventualnom iznenađenju o kojem pričamo. Dinamo je ove sezona napravio dobar rezultat. I nadam se da će obe ekipe da nastave, kao i da im se još neki tim pridruži.

Ali opet kažem, za neka veća ostvarenja, da se dođe do finala ili osvajanje trofeja… Veoma, veoma teško.

Da li pratite sadašnju Zvezdu? Kako vam se čini Milojevićeva, a kako Stankovićeva Zvezda?

-Naravno. Ali ne samo Zvezdu, već ceo region. Srećom, imamo mogućnost da sada pratimo sve TV prenose sa naše teritorije. Mi koji smo rasli na tim teritorijama, tako i osećamo, da je to nešto naše. Tako se i ponašamo. Pratim i šta se dešava u Sloveniji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Srbiji, Makedoniji, Crnoj Gori… Nisu loše utakmice, ima dobrih igrača, s vremena na vreme se pojavi neka interesantna ekipa koja igra dobro…

Zvezdu pratim posebno. Igraju dobro, dominantni su u prethodnim sezonama… Dobra je bila i Milojevićeva Zvezda, a dobra je i ova sadašnja. Razlikuju se, ali je to normalno, jer svaki trener unosi neki svoj sistem ili stil. Nijanse su u pitanju i ne bih sada ništa posebno izdvajao. U svakom slučaju, i Milojević je dobro vodio Zvezdu, a sada tako radi i Stanković.

Dejan je napravio dobar potez što je došao, da stiče trenersko iskustvo. Pošto je odlučio da radi kao trener, ovo je odličan potez i dobro će mu doći. Želim Zvezdi, kao i svim ekipama iz regiona želim uspeha.

Kada gledam kod mene u kafiću utakmicu sa nekim mlađim generacijama, na primer igraju Roma i Fiorentina u istom terminu kao i Olimpija i Maribor. Ja gledam Slovence. Mene to više zanima. Mi smo igrali na ovom prostorima, znamo sve o tim klubovima, mentalitet i normalno je da nas zanima kako se sve to odvija. Zato ja i pratim te utakmice – zaključio je Pančev, koji je osim za Zvezdu igrao za Vardar, Inter, Lajpcig, Fortunu Dizeldorf i na kraju Sion.

NE MISLI KAO SAVIĆEVIĆ – PANČEV ZA MERIDIAN: Ne znam zašto su svi protiv regionalne, Superliga je ZLO!

OBAVEZNO POGLEDAJTE: Dejan Savićević: Draži mi je pehar sa Zvezdom nego sa Milanom