Prošlo je tek devet kola u Superligi, tačnije za Partizan sedam, jer tek treba da odigra zaostala dva, a već krajem septembra će morati da se baci u potragu za novim trenerom. Čeka se ozvaničenje ostavke Aleksandra Stanojevića, koji je totalno podbacio u trećem mandatu, a i sam trenutak njegovog povratka je bio osuđen na propast od starta.
Ponovo je aktuelizovana priča o promenama u vrhu kluba i ako ne dođe do njih, crno-beli će biti u velikom problemu što se tiče novog šefa struke. Deo bivših igrača su već istrošili, a i dobar deo se nikada nije ni susretao sa trenerskim poslom dok nije seo na klupu kluba iz Humske, pa se malo ko zadržao nešto duže u Parnom valjku.
Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!
Igor Duljaj, Albert Nađ, Gordan Petrić, Bata Mirković, Savo Milošević i Ivan Tomić su poslednjih godina predvodili Partizan, ali se svelo na to da je još jedan čovek koji je želeo da pomogne potrošen. Od nabrojanih radi samo Petrić, koji je nedavno postavljen za selektora reprezentacije Srbije do 17 godina. Što nam opet govori da i klub jede svoje bivše igrače, a koji verovatno ni da nisu bili dorasli zadatku u datom momentu.
Ali, nije možda to u ovom trenutku toliki problem za crno-bele, jer je svim nabrojanima najveći uspeh bio u trenerskoj karijeri što su sedeli na klupi Parnog valjka. Zapravo, ispod svega se krije mnogo gora stvar, koja i te kako boli navijače kluba iz Humske. A, to je propuštena generacija trenera, koji su krajem devedesetih i početkom dvehiljaditih nosili dres Partizana.
Možda nije ni teško pogoditi, ali tu je plejada imena koja bi trebala ili su već trebala da predvode srpskog velikana. Tu su Vladimir Ivić, Saša Ilić, Aleksandar Vuković, Veljko Paunović, pa i Mladen Krstajić u neku ruku. Tim putem je krenuo Slaviša Jokanović, koji je doneo titulu Partizanu, pa potom i Aleksandar Stanojević i Vuk Rašović i svaki je osvajao sa crno-belima trofej u domaćem prvenstvu.
Od tada, zatišje. Svi oni su odabrali da grade svoj trenerski put van Humske, što dovoljno govori šta misle o ljudima koji su trenutno u kancelarijama kluba. Najbliži da bude šef struke, tačnije da se vrati, bio je Slaviša Jokanović, koji je želeo da u klupsku kasu ide sav profit od prodaje, a ne da se ugrađuju menadžeri ili neki drugi, što nije naišlo na odobrenje od strane uprave i do dogovora nije došlo.
Klinčarski traži promene na Skupštini: Deca Partizana nisu ispoštovana, čeka nas bolan proces
I umesto da neko od tih imena u ovako delikatnom trenutku uzme štafetu i krene da krči put ka izlasku Partizana iz krize, crno-beli su osuđeni na to da je pitanje da li iko želi da se prihvati posla. Na sve to, Parni valjak je ostao i bez jednog stratega iz svojih redova, koji je išao korak po korak, ali na kraju nije dobio šansu da za stalno vodi crno-bele. Radi se o Žarku Lazetiću, aktuelnom šefu stručnog štaba Makabija iz Tel Aviva.
Imao je perspektivni stručnjak priliku da vodi Partizan na dva susreta, dok nije došao Savo Milošević, a put ga je onda odveo u Metalac, gde je njegov potencijal prepoznao TSC i onda svi znamo šta je usledilo. Pominjao se i on tokom leta kao moguće rešenje, ali je Lazetić takođe zatvorio vrata aktuelnoj upravi. A, da sve bude zanimljivije, poslednji uspeh klubu iz Humske je doneo Marko Nikolić, koji je počeo u Radu i pre toga nije imao dodirnih tačaka sa crno-belima.
Rešenja u ovom trenutku, na vidiku, nema. A moglo ih je biti. Možda dođu sa nekim promenama, ali ako njih ne bude bilo, požar će nastaviti da se širi…
Bonus video:
blazicuros3
Nekima ni ime ne treba spomenuti
andrija.djulovic
Ko god bude bio novi trener neće moći ništa da promeni, treba uprava da se menja a ne treneri!
brankostupica
Godinama je aktuelna priča o promenama u vrhu kluba i ništa se ne dešava
kluka4002
Nije do trenera nego do ljudi koji vode klub ,iz korena se resava problem a ne svaki put trener los pa oh samo smenjuju ne moguce da ni jedan ne valja