Pre pet godina, nakon debija za reprezentaciju Španije, izašao je na konferenciju za medije i dobio pomalo nezgodno pitanje. Novinar je pitao Francuza u dresu Crvene furije: „Da li se osećaš potpuno Špancem da bi mogao da braniš jedan grb, jednu naciju, jednu zastavu?“
Videlo se da mu nije bilo svejedno, da bi možda voleo da je drugačije zvučalo. „Kakvo pitanje, zar ne? Prilično je teško“, bila je prirodna reakcija Emenika Laporte.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Priča 32-godišnjeg štopera nikada nije bila jednostavna. Rođen je u Aženu, u Francuskoj, gde je i započeo svoj fudbalski put. Već sa 15 godina preselio se u Atletik Bilbao, a njegov dolazak izazvao je brojne polemike zbog pitanja da li se uklapa u tradicionalnu filozofiju baskijskog kluba. Kasnije je otkrio da ima baskijske korene preko pradede, ali je naglasio da to nije bio razlog zbog kojeg ga je Atletik doveo.
Paralelno sa razvojem u Bilbau, gradio je i reprezentativnu karijeru u Francuskoj. Prošao je sve mlađe selekcije od U17 do U21, noseći i kapitensku traku. Ipak, uprkos tome, Didije Dešan nikada mu nije ukazao poverenje u seniorskoj reprezentaciji. Još 2016. Hulen Lopetegi pokušao je da ga privoli da nastupa za Španiju, ali je tek Luis Enrike uspeo u tome nakon što je Laport dobio špansko državljanstvo, potvrđeno objavom u Službenom glasniku u maju 2021.
Od tog trenutka sve dileme ostavio je iza sebe i odgovore pružao isključivo na terenu. Posle sjajnih izdanja u Atletik Bilbau i perioda u kojem je postao jedan od najvažnijih igrača Mančester Sitija pod Pepom Gvardiolom, osvojivši šest titula Premijer lige, sa reprezentacijom Španije nastupio je na četiri velika takmičenja, bez poraza u regularnih 90 minuta na evropskim i svetskim prvenstvima.
I na Svetskom prvenstvu bio je među najistaknutijim pojedincima. Zajedno sa Pauom Kubarsijem činio je jedan od najčvršćih štoperskih tandema na turniru, a prvenstvo je završio kao treći reprezentativac Španije po broju uspešnih dodavanja (660 uz 94 odsto preciznosti), treći po broju defanzivnih intervencija i sedmi igrač sa najvećom pretrčanom kilometražom na čitavom takmičenju.
Fudbaler kojem su nekada postavljali pitanje da li zaista želi da nosi dres Španije danas je jedan od zaštitnih znakova najuspešnijeg perioda u istoriji reprezentacije. Do 32. godine osvojio je Ligu nacija (2023), Evropsko prvenstvo (2024) i Svetsko prvenstvo (2026).
Bonus video:
