Abu Dabi je nedavno bio u znaku najbolje evropske košarke, ali i srpskog reprezentativca Marka Gudurića, koji je bio jedan od najzaslužnijih za trijumf Fenerbahčea na istorisjkom Fajnal-foru u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
I dok se košarka polako razvija na Bliskom istoku, fudbal je već dugo u ozbiljnoj ekspanziji, pa tako u Emiratima nastupa i radi veliki broj srpskih igrača i trenera. Miloš Milojević je sa Al Vaslom prošle godine bio i šampion, a najdužim stažom od srpskih fudbalera koji trenutno igraju UAE Pro ligu može da se pohvali nekadašnji defanzivac Partizana, od ove sezone član Al Vahde, Saša Ivković.
“Kompletiraću šestu sezonu ovde. Pet godina sam bio u Banijasu, sada sam u Al Vahdi, ali oba kluba su iz Abu Dabija. Najduži period u karijeri da sam u istoj državi toliko godina. Generalno sam jako srećen ovde i nastojao sam da ostanem što je duže moguće,” rekao je Ivković za Meridian sport u Abu Dabiju, tokom održavanja završnog turnira Evrolige.
Meridian sport te časti – registruj se i osvoji 5.000 dinara za sport i 500 besplatnih spinova!
Iako je daleko od kuće, okružen je svojim narodom, kojeg ima sve više u Emiratima.
“Veliki broj igrača je ovde iz Srbije, ali ima i naroda koji se ne bavi sportom. Generalno smo dosta poštovan narod. Ima nas da u sportu sve više. Od tog vremena kad sam došao pre šest godina do sada, veliki broj igrača je i prošao, ali mnogo ih i dalje igra ovde. Tako da mi je drago. Držimo se zajedno, naravno, pogotovo sportisti. Sreća je u tome što sad trenutno imamo u Abu Dabiju još dva fudbalera, u Dubaju, dvojicu ili trojicu, tako da mnogo nam znači, jer naravno, uvek kad smo negde u tuđini, lepo je da imamo naše ljude oko sebe.“
Govorio je i o odnosu sa srpskim fudbalerima koji nastupaju u istom šampionatu, žive u istom gradu.
“Imamo Miloša Kosanovića koji igra u Adžmanu. On je isto štopera, a dao je osam golova. Četiri godine smo bili zajedno u Abu Dabiju. Sjajan čovek i sjajan igrač i sve pohvale za njega za ovu sezonu. Dati osam golova kao štoper… ne možete puno da nađete u nekim drugim ligama. Pored njega imamo Lazara Markovića koji igra u Banijasu, to je moj bivši klub. Lazar je imao super sezonu, sticajem okolnosti živimo u istoj zgradi, tako da smo komšije. Imao je super sezonu isto, sada gleda da li postoji situacija i ta neka opcija da ostane u tom klubu. Imamo u u Al Džaziri Stojana Lekovića, u Al Šababu Planića, Milivojevića, mladog igrača u Al Orubi, Jolačića. Dosta Srba je ovde i mnogo mi je drago zato što nije bila takva situacija pre šest godina.”
Bivši trener Crvene zvezde, Miloš Milojević, napravio je veliki uspeh.
“Znamo jako koliko su naši treneri kvalitetni i kako rade. To su i oni prepoznali. Tako da evo, nadam se uvek da će ta neka grupa Srba biti ovde i da će ostajati. A kako sada stvari stoje i kakvu mi sliku dajemo, mislim da će to biti slučaj. Miloš Milojević je osvojio titulu prošle sezone, uzeo i Kup i napravio jedan sjajan rezultat. Čak i u Ligi šampiona su veoma dobro izgledali i sve pohvale za njega, ljudi o njemu misle sve najbolje. Mnogo se klubova pominje da ga žele, što nimalo ne iznenađuje posle sjajne sezone koje je imao prošle godine.”
Zbog svega, ističe da mu je krivo što na Fajnal-foru nije bilo srpskih timova. Utisak je da bi Crvena zvezda i Partizan imali veliku lokalnu podršku i u Abu Dabiju.
“Nekako smo priželjkivali da bar jedan od naših klubova dođe ovde. Mislim da bi to bio još veći spektakl, pogotovo za nas Srbe. Veliki broj našeg naroda je ovde. Kad smo čuli da će ovde da se održava finale, svi su već maltene kupovali karte. Ostaje žal, jer mislim da bi bio pravi spektakl. Da su igrali Partizan i Zvezda, to bi bilo nešto specijalno, pa mi je žao što i ljudi iz Abu Dabija, a i generalno iz Emirata, nisu mogli da vide kako je to kad igra jedan srpski klub. Pogotovo u košarci, jer svi znamo kakve atmosfere pravimo.”
Dugo je već u Emiratima, igrao je za Banijas, a od ove sezone je član daleko ambicioznije Al Vahde. Iako priznaje da mu nije bilo lako da donese odluku kada je stigao poziv sa istoka, čvrsto veruje da je napravio pravi izbor.
“Kada sam dolazio u Emirate, bili su mi nepoznanica u fudbalskom smislu. Tako da sam bio, mogu da kažem, i skeptičan, jer sam otišao u 26. godini i iskreno, u toj dobi sam hteo još uvek da napredujem, a nisam znao s druge strane gde dolazim. Na kraju sam prelomio i došao ovde, potpisao ugovor. Nije mi trebalo puno, možda mesec, dva, da vidim da nisam pogrešio, jer sam video da je nivo fudbala dobar. Naravno, ne može da se poredi sa evropskim fudbalom ili recimo Ligama petice, ali jedan dobar nivo, koji se povećava iz godine u godinu. Nisam pogrešio jer sam odmah shvatio da mogu da napredujem i da je na kraju bio dobar potez. Pogotovo za mene kao štopera i defanzivca”.
Pažljivo je prethodnih godina posmatrao kako liga raste.
“Ranije su dovodili starije, iskusnije igrače, koji su dolazili ovde da završe karijeru i da finansijski dobro prođu. U poslednjih, recimo, 6-7 godina, akcenat je na mladim igračima. Svaka ekipa ima pravo da dovede pet stranaca kao što sam ja, iskusnijih igrača i dvojicu mladih. Tako da imate pet plus dva u jednoj ekipi i od 11 igrača, mogu da igraju sa pet stranaca i dva mlada, što je veoma dobro za ligu, ali i za mlade igrače. Doneli su neku svežinu, afirmišu se, postanu igrači i na kraju određena grupa bude poželjna i za neke evropske klubove”.
Činjenica da se zadržao sada već šest godina dovoljno govori o tome koliko je cenjem u tamošnjem fudbalskom svetu. Ukazana mu je i posebna čast – dobio je pasoš Ujedinjenih Arapskih Emirata.
“Mogu da kažem da sam počastovan što je došlo do toga. Desilo se prošle godine prelaskom u Al Vahdi. Oni su mi dali pasoš, da kažemo, nacionalnost, što je izuzetno teško. Ne možete nikakav uslov da ispunite da bi dobili njihov pasoš. Jedina mogućnost da se dobije je da vam oni daju. Naravno, izuzetno sam srećan zbog toga i počastvovan, smatram da imamo benefit i ja i oni. Više nisam stranac, opet sa moje tačke gledište imati pasoš Emirata je zaista dobra stvar. To je neki rezultat ovog mog rada, oni su to prepoznali i na kraju mi dali pasoš.“
Često ga posećuju porodica i prijatelji i uglavnom pred povratak kući imaju istu poruku:
“Gotovo svi su rekli da se ne bi ni vraćali,” pričao je Saša sa osmehom.
Pojasnio je i koje su prednosti života u Abu Dabiju.
“Sada možemo da priuštimo da nam dolaze prijatelji i rodbina, jer su obezbeđene i aviolinije, direktan let pet sati. Naravno nije to blizu, ali s druge strane svaki dan ima letova. Svi su bili oduševljeni i nekako su našli mir ovde, što je ono što ja uvek govorim, to je ovde najlepše. Abu Dabi je grad gde imate svoj mir, gde vas niko ne gleda na neki drugačiji način, gde vas svi poštuju i jednostavno možete živeti svoj život na taj način na koji vi živite. To je neko bogatstvo što mi volimo da kažemo i eto, hvala Bogu pa smo ovde šest godina i zaista uživam u tome šta imamo ovde.”
Da li bi se, posle svega, vratio u srpsku fudbal?
“Iskreno da kažem, ne mogu sad da odgovorim na to. Stvarno je teško. Mogu samo kažem da sam srećan ovde. Kad’ odete iz Evrope, iz Srbije… ovde je drugačije u smislu i života i fudbala. Ja sam sad zadnjih šest godina ovde i navikao sam se. Liga je takva da treba neki period da se naviknete i kad se naviknete, onda uđete u ritam. Tako da, da li bi se vratio, ne znam, ali sigurno da mi je neki plan da ostanem ovde još. Dokle ću da igram? Ne znam, naravno, dokle služi telo, tako da mislim da će biti više ova situacija da ću ostati ovde još koju godinu koliko mogu, pa šta bude, šta se desi”.
Iako je prvi nastup za Partizan u domaćem prvenstvu upisao protiv Čukaričkog, kada je zamenio Sašu Ilića, debitovao je u kvalifikacijama za Ligu šampiona protiv jermenskog Širaka. Još se seća nekih detalja.
“Bila je teška utakmica. Mislim smo igrali nerešeno. Onda smo igrali povratni meč u Beogradu, bilo je 0:0 i mislim da smo dobili crveni karton. Ušao sam za poslednjih pola sata u nimalo zgodnom momentu, već su malo i publika i navijači krenuli nestrpljivo da očekuju neki pogodak ili nešto, a mi smo u tom momentu dobili crveni karton. Na kraju smo došli u situaciju da moramo da odbranimo tih 0:0, to bi nas vodilo u sledeće kolo. Ja sam ušao i uspeli smo da sačuvamo rezultat.”
Iako nije dobio pravu priliku, ne žali.
“Od tog momenta sam mislio da ću ja da krenem i više igram, ali znate kako je u fudbalu, ima mnogo faktora”, rekao je i nastavio o delu karijere koji je proveo u Evropi (igrao još za Voždovac, Ašdod i Maribor).
“Ne ostaje mi žal. Imao sam naravno želju kao i svaki fudbaler, kao i svaki klinac, da igram u Evropi i da dostignem te neke najviše fudbalske ciljeve. Ali upravo ta neka prelomna situacija se desila kad sam otišao iz Maribora u Emirate, gde sam negde i znao, što se tiče evropskog fudbala, da ću se teško vratiti, ali sam tad prelomio. Nije mi žao, nemam neki žal za to što nisam nešto uradio, jer kako sam došao ovde i prebacio se ovde, totalno sam bio fokusiran na ovaj ovde svet, ovaj fudbal i sve ovde što donosi igranje u Emiratima i na Bliskom istoku. Mislim da sam dao svoj maksimum. Znate i sami kako je teško sada otići u neki dobar evropski klub. Mnogo stvari mora da se poklopi. I zaista sam, s druge strane, srećan i zahvalan Bogu što sam ovde gde sam sada.“
Uprkos činjenici da odavno nije deo srpskog klupskog fudbala, redovno prati dešavanja na našim terenima.
“Pratim, naravno, gotovo svako kolo. Ne gledam baš svaku utakmicu, ali pratio sam. Gledam timove, imam i prijatelja u ligi. Želeo bi naravno da se što više zakomplikuje pitanje prvaka. Nadam se da će to biti slučaj sledeće godine. Ali eto, Zvezda je opet osvojila duplu krunu. Želim Partizanu da se što pre vrati i da osvoji titulu. Nadam se da će to biti uskoro. Naravno, Zvezda je, kao što vidimo, jaka i stabilna, ima dobre igrače, dobar tim. Ali bez jake Zvezde, nemaju jakog Partizana. Mislim da treba da dođe do toga da se i treća ekipa uključi. To svi priželjkujemo”.
Voleo bi ipak da okači patike o klin kod kuće.
“Nemam konkretnih želja, ali svi bi hteli da završe karijeru u svojoj državi, tako da, eto, mogu i ja to da kažem. Naravno, to sve zavisi od momenta, od situacije u kojoj ćete biti, gde ste tada potrebni, da li vas neko želi… Ali ako bude situacija da se vratim negde i završim karijeru u Srbiji, naravno bih to želeo. Igrao sam i u Voždovcu, u Partizanu. Voleo bih da to bude u Srbiji. Mi volimo našu državu gde god da igramo i trudimo se da je uvek predstavljamo na pravi način. Svako od nas u svakom klubu predstavlja našu državu. Tako da videćemo, ali o tom potom, imam još nekoliko godina da igram, Bože zdravlja,” zaključio je Saša Ivković u razgovoru za Meridian sport.
Bonus video:
