INTERVJU - Saša Marković: Cilj mi je da vratim OFK Beograd tamo gde pripada, kada igraš sa Ilićem, Vukićem ili Drinčićem naučiš da budeš čovek

Romantika je ponovo u modi. Posle šest godina tavorenja po Srpskoj ligi, OFK Beograd je pronašao formulu da uđe u Prvu ligu Srbije i da u prvoj sezoni istakne ambiciju za plasman u Superligu, u kojoj nije bio od sezone 2015/2016.

Ali, da li priča može da bude lepša kada je piše dete kluba? Dobro znamo šta Romantičari predstavljaju u našem fudbalu, koliko igrača je izašlo iz omladinske škole i kakvu ulogu su nekada igrali u najvišem rangu. U moru igrača poniklih na Karaburmi, jedan je odlučio da se vrati i pomogne OFK Beogradu da bude ponovo tamo gde mu je i mesto.

EKSKLUZIVNO: Preuzmi najveći BONUS DOBRODOŠLICE OD 5.000 RSD + 10 POKLON WIN&GO RUNDI potpuno besplatno – registruj se na sajtu meridianbet.rs ili putem mobilne aplikacije.

Saša Marković sa kapitenskom trakom oko ruke je krenuo u misiju da bi “vratio dug” klubu koji ga je lansirao na seniorsku scenu. Borac bez mane, obukao je voljeni dres i predvodi ekipu na putu ka Superligi. Osim liderskih sposobnosti, pokazao je zavidne i golgeterske veštine, pa se već istakao sa nekoliko atraktivnih pogodaka.

Iskusni vezista je u razgovoru za Meridian sport sumirao dosadašnji deo sezone, otkrio tajnu pogotka sa polovine terena, dotakao se saigrača u ekipi, vremena u Partizanu, ali i inostrane karijere.

“Zadovoljan sam, prvi smo, imamo 11 pobeda. Zadovoljni su svi u klubu jer smo prvi na tabeli”, počeo je Marković za Meridian sport.

Već sada se može konstatovati da imamo gol sezone. Saša Marković je u pobedi protiv Mačve u vikendu za nama postigao gol za pobedu (2:1), ali ne na običan način. Vezista je sa pola terena zatresao mrežu i tako dodao još jedan pogodak pored svog imena, ukupno sedmi, što ga stavlja na drugo mesto liste strelaca u Prvoj ligi Srbije.

“Gledao sam celu utakmicu kretnju golmana, često je izlazio visoko i čekao sam pravu priliku da iskoristim da šutnem. Bilo je onda samo na meni da pogodim. Kada sam dolazio, bili su visoki ciljevi i očekivao sam da ću biti među TOP tri strelaca.”

Po igračkom kadru koji je napravljen tokom leta, odmah se videlo da OFK Beograd ne planira da se zadržava u drugoj ligi, već da želi što pre da se vrati u Superligu.

“Ambicija je da uđemo u Superligu i vratimo OFK Beograd gde pripada. On je naš najveći klub sa velikom tradicijom. Ulazi u “četvorku” kojoj pripadaju Partizan, Crvena zvezda i Vojvodina. Imamo spoj mladosti i iskustva, pogotovo mladi igrači se ističu poput braće Mituljikić, Kneževića, Ilića, Kahvića… Svima je to u interesu. Samo kada se pogleda koliko je igrača prošlo kroz OFK Beograda. Treba srpskom fudbalu.”

Prva liga Srbije važi za tešku za igranje. Ima dosta iskusnih igrača, igraju “u meso”, žargonski rečeno, a timovi su izuzetno čvrsti, pa i ne viđamo često fudbal lep za oko.

“Meni je ovo prvi put u karijeri da igram Prvu ligu Srbije. Igrao sam u Španiji, ovu nisam. Mogu da kažem da je teška. Uvek je borba, svaki tim je fizički spreman, ima više trke. Svako može svakog da dobije. Nije uopšte lagana za igranje.”

I vrapci sa grane znaju da je alarmantna situacija sa terenima širom Srbije.

“To je apel za celu fudbalsku javnost i Srbiju da moraju tereni da budu malo bolji. Pogotovo nama jer smo mi OFK Beograd, navikli smo na pas igru. Malo je teže to kada su tereni grbavi, ali moramo da se prilagodimo. Kako je nama, tako je i njima.”

Vremena su se promenila. Kada je kao mlađi bio na Karaburmi, Marković je sa plavo-belima igrao Evropu i bio u gornjem domu tabele. Okolnosti su sada drugačije, iza kluba je jako težak period i provedenih nekoliko godina u Srpskoj ligi Beograd.

“Kada sam bio mlađi možda nisam toliko ni razmišljao, ali sada kada sam već stariji onda ima malo više emocija. Ovde sam odrastao i ponikao, tako da mi je baš drago. Cilj mi je da vratim OFK Beograd tamo gde pripada. Bilo mi je mnogo teško. Kada sam ja bio završili smo treći na tabeli i igrali Evropu, ali je to bilo davno. Ipak, sada se klub vraća na taj put i tamo gde pripada.”

Iako je mogao bez problema da igra u nekom superligašu, srce je reklo – OFK Beograd.

“Vratio sam se, pre svega, i zbog porodice. Bio sam deset godina preko i onda sam odlučio da se vratim. Imao sam ponude iz Superlige, ali sam odbio. Vratio sam se u moj klub, zbog Stefana Babovića i moje porodice, imam dvoje dece, želim da provodim vreme sa njima i da ujedno igram u klubu koji volim.”

Romantičare sa klupe predvodi prekaljeni trener sa domaćih terena – Simo Krunić, koji je pružio Markoviću da debituje u prvom timu kluba sa Karaburme.

“Zanimljivo, kod Sime Krunića sam debitovao u OFK Beogradu protiv Banata. Imao sam 17 godina. Znamo kakav je trener, osvojio je Kup, bio je preko, poznaje našu ligu dosta dobro.”

Dosta mladih igrača je pokazalo svoj potencijal u dosadašnjem delu prvenstva. Najviše ih ima iz Crvene zvezde, zahvaljujući dvojnoj registraciji koja je uvedena od ove sezone.

“Vidi se da su vrhunski igrači. Jovan i Nikola Mituljikić, Knežević, Kahvić… Možda im je teško kada vide kakvi su tereni, ali vredno rade i pred njima je svetla budućnost.”

U centru pažnje je i Aleksandar Kahvić, dete Crvene zvezde, trenutni prvi strelac lige sa devet postignutih golova.

“On ima 18 godina, pred njim je velika karijera. Siguran sam da će igrati u Ligi petice. Radnik je, ima dobru glavu. Daje golove, nadam se da će tako da nastavi. Ove sezone očekujem minimum 20 komada od njega.”

Povratak seniorskog tima bi trebalo da vrati sjaj i omladinskoj školi, koja je svojevremeno važila za jednu od najboljih u Srbiji. Shodno tome, prvi koraci su već napravljeni, pa se već radi na postavljanju nove veštačke trave na pomoćnom terenu.

“Pomoći će. Već se renovira pomoćni teren. Moja generacija je poslednja osvojila Omladinsku ligu Srbije 2008/2009. godine. Bili su Rodić, Ignjovski, golman Mirković…”

U Partizanu je proveo četiri godine i okitio se sa tri šampionske titule. Sada, situacija u klubu nije baš najbolja, pošto crno-beli na šampionski pehar čekaju šest godina.

“Bilo je lepo vreme kada sam bio. Nadam se da će Partizan biti opet pravi. Teško je malo kada gledate Partizan, ali se nadam da će biti bolje. Dosta iskusnih igrača je tada bilo, poput Saše Ilića, Danka Lazovića, Zvonimira Vukića… Znali su šta znači klub. To je po meni bio ključ uspeha. Bilo je priča da se vratim kada sam bio u Španiji. Ipak sam ostao tamo, morao sam da gledam da se obezbedim finansijski.”

Na svojoj poziciji je imao priliku da igra sa ozbiljnim imenima u srpskom fudbalu, što ga je iskalilo za naredne izazove.

“Ovde sam igrao sa Veseljkom Trivunovićem, Sašom Ilićem, Zvonimirom Vukićem, Nikolom Drinčićem, Lolom Smiljanićem… Naučio sam da budem čovek pored njih. Uvek treba imati nekog iskusnijeg da učiš, prvo da budeš čovek, a onda ostale fudbalske vrline.”

U prvoj sezoni kada je došao u špansku Kordobu je pokazao zašto je doveden, ali kada je trebala da se kruniše sezone ulaskom u Primeru, Markovića je zadesila najteža povreda u sportu – prednji ukršteni ligamenti. Nažalost, klub nije uspeo preko baraža da uđe u najviši rang.

“Proveo sam tri godine u Španiji. To je liga u kojoj ima 45 utakmica. Prve godine smo igrali baš dobro, ušli smo u baraž i baš pred Đironu sam povredio koleno. Bilo je tada i Svetsko prvenstvo, pa je Florin Andone otišao da igra za Rumuniju. Ostao je klub bez nas dvojice, a trener Hose Luis Oltra mi je u razgovoru na Kipru kada je preuzeo AEK iz Larnake rekao da bismo sigurno ušli u Primeru da smo igrali Andone i ja. Ostaje žal, to je ipak najjača liga. Ali, ostvario sam snove, igrao sam derbi, osvojio sam titule. Ne žalim previše, da nije bilo te povrede, možda bi bila i bolja karijera, ali ne bunim se ni sa ovim što sam napravio.””

Španska druga liga važi za jednu od najjačih u svetu, a to je naš sagovornik imao priliku da oseti. Izdvaja se i po tome što su stranci retkost.

“Preteška je. Svaka ekipa hoće da igra, vrhunski su fudbaleri. Tamo nema puno stranaca, sve su Španci. Kada sam došao nije bilo toliko Balkanaca kao sada.”

Pet godina je iskusni vezista proveo na Kipru, nosio je dres Apolona iz Limasola, sa kojim je osvojio domaće prvenstvo, i Olimpijakosa iz Nikozije.

“Malo sam bio skeptičan kada sam došao u Apolon, ali sam brzo video da se radi o vrhunskom klubu. Već smo se prve godine borili za titulu, ali smo završili drugi, tako je bilo i naredne sezone. Tek u trećoj smo osvojili titulu i uvek smo igrali Evropu. Bilo je i dosta Srba. Pogotovo u poslednjoj godini, bila je kolonija Srba.”

Što se tiče lige, da se primetiti da je raj za strane igrače na zalasku karijera.

“Liga je dobra, dolaze iskusni igrači, sa dobrim karijerama. Ulažu dosta, 15 stranaca smeš da imaš u protokolu. Ima uslov da moraju da počnu dva Kipranina. Ako ne počnu, mora da se plati nekoliko hiljada evra. Derbije smo uvek igrali bez Kiprana.”

Povratak u Srbiju i – ispadanje iz lige. Nije baš tako zamišljao povratak u srpski fudbal Saša Marković, kada je na zimu 2023. godine obukao dres Mladosti GAT.

“Imali smo stvarno dobru ekipu, ali klub je imao samo 12 bodova na polusezoni, nismo uspeli da se vratimo. Nažalost, desilo se i prvi put da ispadnem iz lige, ali to je fudbal. Malo je bilo vremena da se i uigramo. Uglavnom smo igrali defanzivan fudbal, što nekima nije odgovaralo jer igrači nisu navikli na taj stl. Roni, koji je došao iz Malmea, nije mogao uopšte da se navikne. Bilo je igrača koji su bili u velikim klubovima i nisu mogli da se priviknu.”

Ipak, iako su ispali iz Superlige, Novosađani su napravili veliko iznenađenje te sezone i spakovali Partizanu četiri komada u Humskoj.

“Čudno je bilo, pogotovo jer sam navijač Partizana. Ipak, na terenu nikog ne poznaješ i moraš da igraš da pobediš”, podvukao je Marković u razgovoru za naš portal.

Bonus video: