Spiskovi selektora Srbije nikad nisu bili samo formalnost, već događaj koji po pravilu ostavlja u senci sve druge sportske teme. Svaka odluka, svako ime koje se nađe ili izostane – otvara prostor za polemike, tumačenja i podele, dok obrazloženja selektora često odjekuju jednako snažno kao i rezultati na terenu.
Situacija je uobičajena i pred martovske izazove Orlova, zahvaljujući povratku Sergeja i Vanje Milinković Savića. Braća stasala u Vojvodini od Evropskog prvenstva u Nemačkoj nalaze se u specifičnoj poziciji, s obzirom na to da nisu bila na raspolaganju selektorima, te se prilikom svakog okupljanja Srbije polemisalo o njihovom statusu u reprezentaciji.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Dolazak Veljka Paunovića na funkciju koju je prethodno obavljao Dragan Stojković bio je korak posle kojeg su mnogi reprezentativci preispitali donete odluke. Pružena ruka selektora očigledno je odobrovoljila Milinković Saviće, te je za očekivati da golmana i veznog igrača ponovo vidimo na terenu protiv Španije 27. marta ili u susretu sa Saudijskom Arabijom četiri dana kasnije.
Slučaj Vanje i Sergeja nadovezao se na brojne preokrete statusa srpskih reprezentativaca, od kojih se o pojedinima priča i godinama kasnije, a zanimljivo je da je, konkretno, članu Al Hilala ovo „treći život“ među Orlovima, jer deo nacionalnog tima nije bio ni tokom mandata Slavoljuba Muslina.
MATIĆ NIJE ŽELEO DA BUDE PETA OPCIJA
Nemanja Matić jedan je od igrača koji je imao pauzu u dresu Orlova tokom selektorskog mandata Siniše Mihajlovića.
Vezni fudbaler je prve seniorske minute u reprezentaciji upisao na prijateljskim utakmicama krajem 2008. i početkom 2009. godine, dok je na klupi bio Slavoljub Muslin, ali je novi poziv dobio tek tri godine kasnije kod Siniše Mihajlovića.
Posle septembarskih i oktobarskih izazova koje je proveo na klupi, Matić narednih godinu dana nije bio u konkurenciji, a o tom periodu je nedavno pričao za „Gazetu“.
„Reći ću vam šta se tačno desilo. Mihajlović je obično zvao tridesetoricu igrača, ali ja sam bio peti izbor u sredini terena i nisam igrao ni minut u prve tri utakmice. Tako da sam rekao jednom od njegovih asistenata da ne želim da me više zove. Za mene je to bilo gubljenje vremena. Novinari, iznenađeni mojim odsustvom, pitali su Mihajlovića šta je razlog, a on je odgovorio da, ako želim da se vratim, moram da se izvinim. Nikad nisam razgovarao sa njim, ali nije tu bilo ništa lično. Godinu i po kasnije imao sam propušten poziv od njega posle jednog treninga. Nazvao sam ga i pitao me je da li želim da se vratim. Posle je došao u Lisabon da me gleda u Benfiki, nakon čega smo otišli na večeru. U startu je imao onaj svoj strog izraz lica. Pokušao sam da mu objasnim razloge zbog kojih sam odbio da igram za reprezentaciju. On se nasmejao i rekao mi: ‘Opusti se, ne zanima me šta je bilo, moraš da se vratiš u reprezentaciju, igramo sa Hrvatskom i ne smemo da izgubimo’. Meč je završen 1:1“, rekao je Matić.
Vezni fudbaler je po povratku među Orlove preuzeo ulogu jednog od lidera generacije, te je bio važan šraf nacionalnog tima do kraja 2019. godine, kada je stavio tačku na reprezentativnu karijeru.
HIMNA RAZLOG NESPORAZUMA LJAJIĆA I MIHAJLOVIĆA
Tokom selektorskog mandata Siniše Mihajlovića u centar pažnje dospeo je i Adem Ljajić. Ofanzivac je u maju 2012. godine dobio poziv tadašnjeg selektora i čak se našao među starterima u duelu sa Španijom, ali je predmet spora bila himna Srbije, odnosno to što je Novopazarac nije pevao.
Koštao je Ljajića stav kojeg do kraja nije hteo da se odrekne, pa se u nacionalni tim nije vraćao sve do marta 2014. godine, a potom je imao značajnu ulogu kod Radovana Ćurčića, Slavoljuba Muslina i Mladena Krstajića.
Posle određenog vremena, Ljajić se prisetio odnosa sa Mihajlovićem i konkretno situacije vezane za reprezentaciju.
„Ne bih to nazvao sukobom, više je bio nesporazum. Na okupljanju u Staroj Pazovi, pred put u Sen Galen, Miha nam je svima dao neki papir da potpišemo, ali niko nije čitao šta tu piše. Bilo je i prošlo. Vratio sam se kasnije kod Drulovića i Ćurčića i s ponosom nosio dres državnog tima“, kazao je Ljajić, koji je na kraju imao samo reči hvale za Mihajlovića:
„Jedini čovek koji je u to vreme mogao da kontroliše i vodi karaktere i temperamente igrača iz velikih evropskih klubova. Samo Miha, niko drugi. Kada sam stigao u Fiorentinu, rekao je: ‘Gledam tebe, vidim sebe’. Mnogo sam ga voleo. Imali smo fantastičan odnos.“
O razmimoilaženju sa ofanzivcem govorio je i pokojni Mihajlović.
„Ljajić je odličan igrač, svakako. Imao sam ga u Fiorentini i dobro ga poznajem. Ali u svakoj ekipi moraju da postoje pravila, a još više u reprezentaciji“, rekao je Mihajlović.
PAUZA ZA STOJKOVIĆA POSLE HAOSA U ĐENOVI
Kada je reč o povratcima reprezentativaca, bilo je i onih koji nisu direktno imali veze sa selektorima. Vladimir Stojković je prelaskom u Partizan podelio fudbalsku javnost u Srbiji i izazvao gnev zvezdaša. U takvim okolnostima pritisak je bio na čuvaru mreže, selektoru i čelnicima, ali su pozivi na golmanovu adresu izostali, pre svega nakon incidenta u Đenovi.
Stojković zvanične minute u reprezentaciji nije upisao od gostovanja Italiji u oktobru 2010. do septembra 2012. godine, kada je led probio Radovan Ćurčić, dok je Siniša Mihajlović golmana kasnije u potpunosti vratio i izabrao za prvog čuvara mreže.
Bonus video:
vida
Paunovic ipak pravi reprezentaciju veterana…