Kralj se vratio, pozdravite ga...

Trčkarajući kao dečak ulicama malenog Kamasa početkom devedesetih verovatno mu nije bilo ni na kraj pameti da će trideset godina kasnije biti simbol jedne ere u bilo čemu, a kamoli Real Madrida.

Voleo je bikove, a kako i ne bi – Andaluzija je to. Znao je satima da gleda u televizor i divi se toreadorima, maštajući o crvenom plaštu uz čuveno Ole sa tribina seviljskih arena.

Ipak, život je za njega imao drugačije planove i ne postoji velika verovatnoća da ima nešto protiv…

Drugačiji od ostalih i rođeni pobednik – Serhio Ramos – mladoliki veteran španskog fudbala se vraća kući, na svoj Bernabeu. Prvi put će od 2005. igrati protiv Kraljevskog kluba, kao i tad u dresu Sevilje. Mestu gde je sve počelo i gde će se završiti (21.00 Arena sport)

David preživeo Golijata: Romero spasao fenjeraša od Madriđana

Iako ga emocije tresu, Ramos se trudi da bude hladan. Neće slaviti gol, ali biće srećan – ako dođe do toga. Bez obzira što se Sevilja ove sezone prilično “raspada”, pobednički mentalitet ga ne napušta i u njegovoj glavi vidi sebe u protivničkom šesnaestercu. Ne gleda protivnika, pa bila to i njegova majka.

Ali, 22 trofeja sa Realom, skoro 700 odigranih utakmica, više od 100 golova svrstavaju ga u najuži krug legendi Madriđana, što nikakvi nesporazumi sa Florentinom Perezom neće ispratiti.

Da, nisu se rastali u najboljem svetlu, Ramos je zahtevao novi ugovor sa platom poput Pikea u Barseloni, što je bila inicijalna kapisla za Pereza da ne popusti pod “ucenom” i uz rastanak pokaže španskom štoperu da nije veći od kluba.

Poznat je Perez po svojoj zadrtosti i po tome da se lako i neretko na ružan način rastaje sa legendama, što nije zaobišlo ni vremešnog defanzivca.

Iz Madrida se preselio u Pariz, pridružio se Mesiju i Nejmaru, donedavno “smrtnim neprijateljima”, ali kao da to nije bilo to. Osvojene dve titule uz trofej Kupa nisu zadovoljile “mazohističke” ambicije Serhija Ramosa, a usled čestih povreda epizoda na Parku prinčeva je završena prilično tiho i sporazumno.

I kada su svi “matorci” u kopačkama krenuli put novca i Saudijske Arabije, nešto je u Ramosu prelomilo i odlučio da posluša srce. Često mu je “glava” pravila problem tokom karijere, impulsivne reakcije ga prate iz sezone u sezonu, međutim, trenutak kada je rešio da se vrati u Sevilju – pokazao je da nekada sreća nije samo novac.

Rizikovao je da ga navijači ne prihvate posle “izdaje” iz odlaska u Real Madrid, ali nije se vratio samo zbog sebe. Došao je da vrati dug. Ocu, dedi i Antoniu Puerti. Najboljeg prijatelja i defanzivca Sevilje koji je leta 2007. godine kolabirao na terenu, a nekoliko dana kasnije u bolnici i preminuo.

Od tada, gotovo na svakom meču, Ramos je ispod dresa nosio majicu sa njegovim likom i tako sačuvao sećanje i obećanje da će se vratiti.

Saopštenje sa Marakane: Srđan Jovanović direktno pomaže Partizanu

Jedan povratak je “pregrmeo”, a kako će drugi?

Pa, zamislite samo scenu gde Ramos postiže gol, a ne raduje se, dok mu navijači Reala aplaudiraju a njihov klub gubi. Spoj nespojivog. Fudbal.

I zato, “El rey ha vuelto – respeto para siempre”

EKSKLUZIVNO: Preuzmi najveći BONUS DOBRODOŠLICE OD 5.000 RSD + 10 POKLON WIN&GO RUNDI potpuno besplatno – registruj se na sajtu meridianbet.rs ili putem mobilne aplikacije.

BONUS VIDEO: