Sezona koju su pojeli skakavci

Kraj predstave, zavesa dodiruje pod pozornice, a sumorna lica srpskih predstavnika napuštaju dvoranu i vraćaju se u surovu realnost.

Gotova je evropska sezona, jedna od najlošijih u istoriji domaćeg fudbala. Na nivou Liliputanaca iz Andore ili San Marina. Opomena pred isključenje.

Crvena zvezda, Čukarički i TSC zajedno su na 18 odigranih utakmica skupili svega dva boda i obezvredili ovosezonski izlet u evropski fudbal, a samim tim doveli u pitanje kvalitet domaćeg prvenstva. Zbirno 16 poraza, sramotnih 50 primljenih golova uz svega 13 datih – jasno oslikava trenutno stanje, rekli bi i lažno, u kome se nalazi srpski fudbal.

Šampiona sa Marakane nije ni rekordno uloženi novac na pojačanja dovelo do evropskog iskoraka, poslednje mesto u elitnom takmičenju posledica je toga da očigledno Barak Bahar i klub nisu kompatibilni. Imaće Zvezdan Terzić i ostali funkcioneri o mnogo čemu da razmišljaju u zimskoj pauzi. Neki bi rekli da nije, ali u poslednjih šest godina Zvezda ima najveću krizu rezultata.

Atinska petarda u mreži TSC-a: Olimpijakos ugasio snove o evropskom proleću u Bačkoj Topoli

Ni Partizan ne treba izostaviti, podbacili su i izabranici Igora Duljaja. Sabah nije uspeo da ih dotuče, ali jeste Nordsjeland – i to sa kamatom. Iako su crno-beli u nekoj fazi regeneracije, ovo je bio prvi put posle više od deceniju da se nisu našli u nekoj od grupa. Uteha, ne i opravdanje za bruku u Danskoj može da predstavlja dobro kotiranje u prvenstvu, gde su do skoro imali ozbiljnu prednost u odnosu na Zvezdu.

Ipak, vratimo se samo nekoliko meseci unazad kada se pričalo o tome kako uz Zvezdu i Partizan, TSC i Čukarički zaslužuju grupnu fazu nekog takmičenja i da bi tamo mogli šta da pruže. I eto, dobili su priliku, a pokazali to da još uvek nisu dorasli ni trećem nivou evropskog fudbala.

Čukarički bez ijednog boda završio evropsko putovanje – Genk i sa igračem manje bolji od Brđana

Disciplinovaniji i sistemski organizovani klubovi možda nisu toliko popularni i poznati, međutim, njihov strpljiv rad ubira plodove tek posle nekog vremena. A, toga u Srbiji nema. Jasan pokazatelj toga je i nerazumljivo masovna smena trenera posle dva ili tri kiksa (čitaj, Dušan Kerkez), uz nemogućnost održavanja kontinuiteta koji je prekopotreban.

Upravo je to idealizovanje klubova i iskrivljena slika stvarnosti dobilo šamar buđenja i poslednje upozorenje za promene, korenite. Ne trebaju srpskom fudbalu moderni stadioni, ovakve igre i one najzagriženije više ne zanimaju, koren problema leži u reorganizaciji prvenstva i postavljanju sistema, koji evidentno ne postoji ili još uvek nije upalio.

Da li će aktuelna fudbalska vlast prihvatiti odgovornost i uvideti propuste u radu ili predstaviti neku ideju za naredni period, niko ne zna, a ni ne očekuje. Razočarenje je za srpski fudbal gotovo postao sinonim, veći rezultat uglavnom ostvaruju mlađe kategorije, a ni to u poslednje vreme nije često i ozbiljna je dilema da li će se stvari uopšte i popraviti.

Problem koji traje tri meseca ili duže smatra se hroničnim

Mladi igrači sve češće odlaze bez svog pristanka u beli svet, donoseći klubovima novac u kasu, pa se posle nekog vremena ponovo vraćaju i tako u krug. Zbog čega? Zašto ovde talentovani fudbaleri u inostranstvu služe za selidbe po pozajmicama ili šanse na kašičicu? Da li se u Srbiji dovoljno radi sa njima ili se na njih gleda samo kroz transfere i popunjavanje rupa, ne ulazimo u to, ali ukoliko neko ne počne da se bavi time, ne piše se dobro.

Ima li nečega dobrog u ovom mraku – teško je reći. Evropa je rekla svoje, daleko smo mi od ozbiljnog fudbala. Tačka.

EKSKLUZIVNO: Preuzmi najveći BONUS DOBRODOŠLICE OD 5.000 RSD + 10 POKLON WIN&GO RUNDI potpuno besplatno – registruj se na sajtu meridianbet.rs ili putem mobilne aplikacije.

BONUS VIDEO: