Briljira Veljko Simić. Daleko od voljene Crvene zvezde, ali u Masaziru, gradiću u Azerbejdžanu koji broji oko 19 hiljada stanovnika, i koji bi vrlo brzo mogao da dobije predstavnika u Ligi šampiona – baš zahvaljujući njemu.
Naravno, eliminacija danskog Orhusa od strane Sabaha je zasluga čitavog tima, ali nije tajna da je Simić najbolji igrač ekipe. Sledeći rival je Hapoel Ber Ševa, iako je čitava srpska fudbalska javnost priželjkivala da se u plej-ofu sastanu Sabah i Zvezda. I sam Simić priznaje da bi to bilo izuzetno čudno, ali ne krije da je svim srcem navijao za Zvezdu.
Govorio je o tome, i još mnogo čemu za Meridian sport, momak koga u Azerbejdžanu doživljavaju kao Lionela Mesija. Makar sudeći po komentarima na društvenim mrežama.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
“Eh, pa nije baš da sam kao Mesi. To je malo preterano. Ali, zaista mislim da su ljudi presrećni zbog rezultata koje ostvarujemo. Do sada je Karabag bio zadužen za dizanje popularnosti azerbejdžanskog fudbala, a sada imamo dva kluba koji to rade i mislim da ljudi uživaju. Što se Sabaha tiče, to je praktično novi klub, nema armiju navijača kao recimo Zvezda, ali uspesi koje beležimo utiču na popularnost. Tako da, mislim da ćemo iz godine u godinu imati sve više pristalica”, počeo je Simić razgovor za Meridian sport i nastavio:
“Što se mene tiče – prezadovoljan sam i najsitnijim detaljima. Klub funkcioniše na visokom nivou, a videli ste i protiv Orhusa koliko je to dobro delovalo na terenu. Danci su stvarno sjajna ekipa, ali eto uspeli smo da ih eliminišemo i sada nas čeka dvomeč sa Hapoel Ber Ševom. Da li igram fudbal života? Moguće. Poklopilo se nekako sve. I pravi trener, i sistem, i saigrači. To je ono što mi je trebalo.”
Ni Simiću, kao i još mnogim zvezdašima, nije jasno šta se desilo u 180 minuta protiv Hapoel Ber Ševe.
“Pratio sam dvomeč sa Zvezdom i naravno navijao da crveno-beli prođu, ali… Iskreno, baš mi je bilo čudno kada sam na Marakani igrao za Vojvodinu protiv Zvezde. Nisam uopšte uživao u tim utakmicama, jer sam se borio protiv kluba u kom sam odrastao. Generalno, baš čudan osećaj. Mada opet, bilo bi mi drago da sam se vratio na Marakanu, makar i na tih 90 minuta. Odigrala je Zvezda daleko od svog maksimuma, a zašto je to tako, mislim da je teško reći sa ove distance. Siguran sam da ljudi u klubu znaju koji su razlozi. U svakom slučaju, Hapoel je ozbiljna ekipa čim su uspeli da pobede Zvezdu dva puta u nedelju dana. Očekuje nas težak dvomeč, ali vidimo svoje šanse.”
Na vezi je sa Kataijem i Ivanićem, a veruje da talentovanog Kostova čeka blistava karijera.
“Kod mene se u kući uvek gleda Zvezda, to je porodično nasleđe. Tako da, postoje emocije, i to se nikada neće promeniti. Ekipa je dosta drugačija nego ona kada sam ja bio tu, ali ima momaka sa kojima se povremeno čujem i viđam kad je moguće. Tu pre svega mislim na Saleta Kataija i Miću Ivanića, koji su mi prijatelji. Dopada mi se kako igra Kostov, mislim da će napraviti sjajnu karijeru. Sa jedva 18 godina igrati tako zrelo – nije lako.”
Trenirali su ga – i Vladan Milojević i Dejan Stanković. Veruje i da će se brzo zaboraviti sukob koji je potonji imao sa zapadnom tribinom na stadionu “Rajko Mitić”.
“Pamtim samo najbolje momente kojih je bilo dosta. Liga šampiona, kao i titule koje smo osvajali su dani koje ću pamtiti zauvek i čast mi je što sam bio deo toga. Sa Milojevićem sam dobar, sa Stankovićem profesionalan, recimo da bih tako to definisao. Više sam igrao kod Miloja, samim tim mi je taj period draži. Žao mi je svakako zbog ovog što se desilo između Stankovića i navijača na poslednjoj utakmici. Mislim da je to samo sticaj okolnosti i izuzetno stresnog momenta. Verujem da će se vremenom to zaboraviti.”
Ostao je utisak da je Simić premalo na Marakani igrao na svojoj prirodnoj poziciji – “desetke”.
“Najviše volim da igram u sredinu, i mislim da sam tu pružao najviše. Mogu i po boku naravno, ali me igra uvek vuče ka sredini. Šta bi bilo da sam više igrao na “polušpicu” – teško je sada reći.”
Zvali iz Humske, ali uzalud…
“Bio je poziv Partizana kada sam odlazio iz Zemuna, tačnije – više su to bili neki pokušaji. Međutim, s moje strane to nikada nije bila opcija. Poštujem Partizan, ali ja sam Zvezdino dete.”
Ipak, Simić je kao tinejdžer, sa svega 18 godina otišao iz Zvezde u Švajcarsku.
“Odlazak u Bazel je više bio sticaj okolnosti nego nešto što sam stvarno želeo. Situacija u klubu i odnos tadašnje uprave prema nama klincima koji smo dolazili u prvi tim nas je naterao da odemo. Ne samo mene, već dosta nas. Tada je situacija u Zvezdi bila mnogo drugačija nego danas.”
Krenuo je Simić putem kojim se zaista retko ide. Sa Marakane je pojačao drugog superligaša. Iz Beograda je otišao u Novi Sad.
“Nije mi bilo lako da odem u Vojvodinu, ali sam osetio da mi je potrebna sredina u kojoj ću da se resetujem i gde ću osetiti poverenje. Najveću ulogu u svemu tome je uradio pokojni Milan Kosanović kome dugujem veliku zahvalnost za to. Odlazak u Novi Sad se ispostavio kao pun pogodak. Vojvodina je veliki klub u kome sam uživao i taj period karijere mi je izuzetno drag. Želim im sve najbolje uvek, i drago mi je kada vidim da rastu kao klub. Da li će uspeti da zaprete Zvezdi? Teško, mislim da je Zvezda mnogo odskočila i da nikom neće biti lako da ih skine sa trona.”
Stasao je Simić u čuvenoj ’95 generaciji od koje se na Marakani mnogo očekivalo. Međutim, većina je po navršenom punoletstvu krenula put inostranstva.
“Bili su to dobri dani, i danas sam sa mnogima iz te generacije prijatelj. To je nešto što se čuva, jer smo svi zajedno odrastali na Marakani. Nije nas mnogo završilo kasnije u prvom timu, ali kao što rekoh – politika kluba je tada bila drugačija. Moram da spomenem Karaklajića, Milutinovića i Maksimovića sa kojima sam i danas prijatelj. Što se mene i prvog tima tiče iz tog vremena, prošao sam pripreme kod Robija Prosinečkog. Kratko smo sarađivali, tako da odnos nije stigao da se razvije, ali bio je korektan prema meni.”
Zbog povrede je izostao sa spiska Veljka Paunovića, iako je bio već viđen kao putnik za Novi Zeland.
“Povredio sam koleno par meseci pre Svetskog prvenstva, dok sam bio u Sloveniji. To je razlog zbog kog nisam krenuo na Mundijalito. Do tada sam bio standardan u reprezentaciji Srbije”, zaključio je Simić razgovor za Meridian sport.
BONUS VIDEO:
