“Životna utakmica” je naslov autobiografije Siniše Mihajlovića i verovatno sve što treba da znamo o legendarnom fudbaleru, sjajnom treneru i velikom čoveku.
Znamo svi da je Mihajlović nedavno pobedio leukemiju, ali i koronavirus, te je još jednom pokazao da je veliki ratnik i van terena.
Shodno aktuelnoj situaiciji, održana je online promocija, a podršku Mihajloviću dali su i Dejan Stanković, Masimo Morati i mnogi drugi.
-Nisam mislio da ću morati da napišem autobiografiju sa 51 godinom. Smatram da sam mlad, ali s obzirom na borbu sa bolešću, ljubav koju sam dobio od ljudi i priliku da prenesem poruku nade, odlučio sam da ovo uradim – rekao je Mihajlović.
Dečački san, koji je otkrio Mihajlović ovom prilikom, verovatno nikoga nije iznenadio.
–Crvena zvezda je bila san, mislim da svako dete sanja da zaigra za tim za koji navija. Uspeo sam da ispunim taj san. Sa tim timom sam osvojio nešto jako bitno, Kup Evropskih šampiona i Interkontinentalni kup – prisetio se Mihajlović.
Manje lep deo priče je svakako odlazak iz Crvene zvezde.
-Nikada više neće biti takvog tima. To je bilo kao da smo živeli u bajci. Svi su nas dočekali kao heroje, ja sam bio mlad, a bio sam idol deci. To je bilo najboljih godinu i po u mom životu. Nisam želeo nikada da odem, ali sam morao – rekao je Mihajlović, a onda se prisetio i prvog susreta sa Stankovićem.
-Kada smo osvojili Kup Evropskih šampiona dodavao je lopte na stadionu – seća se Mihajlović.
A, kako je u stvari sve krenulo? To je tek zanimljiva priča, a počelo je mnogo pre Zvezde.
-Počelo je prvom kožnom loptom koju sam mazao kremom svako veče pre nego što sam je nosio u krevet. Igrao sam na dva-tri kilometra od kuće i na tom terenu počeo da šutiram slobodne udarce. Uvek sam imao rezervnu loptu koju sam koristio ispred kuće i šutirao je u zid. Šutirao sam, šutirao šutirao… – seća se Mihajlović.
Svoju stranu priče ispričao je i Stanković, te još jednom podsetio koliko ceni i poštuje Sinišu.
-Gledam na njega kao na oca, on je veoma važan u mom životu. Kada je on tu, uvek ustanem. Za nas Srbe, Siniša je legenda, idol, veliki čovek. Pokazao je to više puta, ali pogotovo sada kada se razboleo. On ne odustaje nikada – rekao je Stanković i dodao:
– To je bilo teško za njegovu porodicu, ali i za sve nas koji ga volima. Svakim novim danom koji je prolazio to je bila pobeda za njega, ali i za nas. Siniša predstavlja Srbiju, ponosan je kao svi mi Srbi – zaključio je Stanković.
Mihajlović je potom dodao: “Dejanu sam rekao: Ostani u Crvenoj zvezdi 10 godina”.
Gotovo tokom čitave karijere, Mihajlović je imao priliku da sarađuje sa Robertom Manćinijem. I kao igrač i kao trener, a to je bilo i te kako korisno.
-Manćini je za mene, sa fudbalske tačke gledišta, bio najvažnija osoba. Igrao sam sa njim u Sampdoriji i Laciju, imao sam ga za trenera u Laciju i Interu, a onda me je zvao da mu budem pomoćnik u Interu. Takođe ga smatram svojim velikim prijateljem. Prijateljstvo koje traje više od 30 godina – jasan je Miha.
Naravno, uključio se i sam Manćini, a imao je šta i da kaže.
-Nikada nije bilo poteškoća u vođenju nekoga kao što je on. Prvi put smo se videli na utakmici Crvena zvezda – Sampdorija, čak sam i tada razmišljao da ga nateram da dođe u Đenovu. Ali u tom trenutku nije mogao da bude doveden – kaže Manćini i dodaje:
-Mislio sam da bi bio savršen igrač za nas. Počeo sam da ga cenim kao igrača i kao čoveka. Ovaj osećaj je stvoren među nama, odmah smo se razumeli. Kretao sam se i lopta je uvek stizala tačno, bilo je lako postići gol. Verujem da se prijateljstvo poput našeg ne može otopiti. Osetio sam potrebu da ga posetim u bolnici jer mi se činilo da neko poput njega ne može imati nešto tako strašno.
Raspoloženje je bilo na nivou, naročito kada se uključio i Frančesko Toti. Ako niste znali – Mihajlović je “krivac” za neke stvari u njegovoj karijeri.
-Duguje mi večeru, jer je zahvaljujući meni debitovao u Seriji A sa 16 godina – rekao je Mihajlović, ali mu Toti nije ostao dužan.
-U ovom trenutku je teško večerati… Najviše mogu da ručam – nasmejao se Toti, aludirajući na situaciju sa pandemijom i njenim ograničenjima.
A, o čemu se tačno radi u autobiografiji?
-Stranice života neće biti ovaj put otvorene pred javnosti zbog zdravstvenih ograničenja. Teško detinjstvo, fudbalski počeci, trijumfi sa Crvenom zvezdom, opasna prijateljstva, balkanski ratovi, fudbalska karijera u Italiji, titule prvaka, golovi iz slobodnih udaraca, porodica, kontroverze, iskustva na klupi do bitke protiv leukemije. Priča bez “filtera”, iskrena, tvrda, otvorena. Priča o raznovrsnom čoveku koji se nikada nije skrivao. „Zovem se Siniša i rođen sam dva puta, ali živeo sam još mnogo života”, piše u najavi.
Pa, nema sumnje da će mnogi poželeti da je imaju.
Radulović glavna tema: Italija i dalje bruji o Zvezdinom “biseru”!
OBAVEZNO POGLEDAJTE: IVICA KRALj – Priče iz kraja #11
Pampi
Kod Mihe je sve u superlativu, nije zaslužio da ga snađe sve što ga je na žalost snašao ali je najbitnije da je izašao kao pobednik. BRAVOOOO
Deki
Velika legenda. Ponos naše zemlje!
Nidza007
Definitivno moram da procitam njegovu knjigu.. Svi znaju da je Miha iskren i veliki covek, ljudi za njega imaju samo reci hvale.. I on ce zauvek biti nasa legenda.
Poppy
Zauvek moj idol! Zauvek najbolji trener! Legenda!
Teemo
Veliki Mihajlovic! Veliki igrac a pre svega covek! Zauvek ce biti jedan od najvecih nasih igraca