MIHAJLOVIĆ U SVOM STILU: Zvali su me ciganinom i to mi je bilo pravo zadovoljstvo!

Italijanska fudbalska javnost je pretrpela pravu buru nakon što su navijači vređali srpskog fudbalera Dušana Vlahovića, nazvavši ga “ciganinom”.

Ali, on nije jedini koji se našao u toj neprijantoj situaciji. Svoje, koja se desila, sada već davno, prisetio se još jedan Srbin koji već dugi niz godina živi i radi u Italiji, Siniša Mihajlović.

– Uživao sam u Firenci, bilo mi je prelepo. Najgora stvar je neznanje. Ako su mi aplaudirali, bio sam srećan, ako su zviždali nije mi bilo tako krivo. Tamo su mi svi zviždali, bilo je baš lepo! Navijači su me zvali ciganinom, meni je to bilo pravo zadovoljstvo! Tada sam voleo to što me mrze, ali ne i sada. U jednom gradu sam prebio dvojicu, jednog od njih na tribinama. Kada ste na terenu i vređaju vas, to je u redu, ali kada su vam blizu, na ulici, to ne možete da ignorišete – izjavio je Mihajlović.

Govorio je trener Bolonje i o brojnim drugim temama. Pa, čak i o Laciu, čiji je dres nosio svojevremeno.

– Potreban im je centralni defanzivac koji komanduje odbranom, ima iskustvo, karakter, ko asistira i postiže golove, koga se plaše igrači protivničkih timova jer im je pretnja. U moje vreme je bilo tako, Japa Stama je bilo dovoljno samo videti, iako je on dobrodušan – rekao je Mihajlović i dodao:

– Imao je jednom svađu sa Pipom Inzagijem, mi smo imali Simonea Inzagija u timu. Pipo je rekao nešto u stilu, ‘pokazaću ja tebi’… Došao je Stam, skinuo dres, onako mišićav i ćelav, sav tetoviran. Bilo je u stilu, ‘reci mu sad nešto’! Na terenu smo Kouto i ja bili pretnje, ja sam se svađao, on je vodio stvari ili suprotno. Jer ako sam se ja svađao i tukao, sudija bi mi pokazao žuti. Sad je svaki kontakt faul, nema više smisla – kaže Mihajlović.

Osvrnuo se i na epizodu u Milanu.

– Bila mi je čast da budem njihov trener, što sam upoznao Berluskonija. Nije išlo najbolje među nama, možda zbog nekompatibilnosti karaktera. Teško mi je da da sve obrnem naglavce. On je takav da uvek zahteva da se uradi ono što je njegova želja. Vreme provedeno sa njim nikad neću zaboraviti. Kad ga sretnem, uvek mu se zahvalim na svemu jer je za mene na emotivnom i ličnom nivou to bio lep period. Berluskoni tada nije bio predsenik kao ranije, ali bilo je u redu i bio sam srećan što sam tamo. Kako kaže Đovani Trapatoni, imate dve vrste trenera, oni koji su oterani i koji će tek biti oterani – zaključio je Mihajlović.

A, uvek se nađe mesta i za teme van terena, pa je Mihajlović takođe govorio i o ratu na prostorima bivše Jugoslavije.

– Ratovi razaraju porodice. Borbena dejstva na području Jugoslavije uništila su mnoge familije. Jedan moj hrvatski rođak želeo je da baci bombu na kuću dok mi je otac posmatrao utkamicu Crvene zvezde u televizijskom prenosu. Jedini razlog što se predomislio jeste što se domu tog trenutka nalazio i njegov brat – prisetio se Mihajlović.

Nakon rata, poslednje dve godine se borio i sa leukemijom. I pobedio.

– Proživeo sam taj peirod na svoj način. Nisam heroj. Neki ljudi bi se stideli ili krili usled bolesti, a ja nisam takav. Nisam imao čega da se stidim i zato sam često plakao, otkrivajući da je to ispravno – kaže Mihajlović i dodaje:

– Na povratničkom debiju, protiv Verone, imao sam 15 kilograma manje nego sad, bio više mrtav nego živ, ali sam se pojavio s namerom da svi shvate kako borba traje, da i dalje mogu da se ponašam normalno. Gledajući snimke na televiziji nisam prepoznao sebe, samo što to nije bio izraz slabosti, već snage. Rekao sam bolesti: „borićemo se, pa da vidimo ko će da pobedi – zaključio je srpski stručnjak.

IZBOR JE BIO LAK: Mitrovićev omiljeni gol je ONAJ protiv Hrvatske, a vaš? (VIDEO)

OBAVEZNO POGLEDAJTE: Jovan Stojoski: Treneri su imali svoje pulene! | Sport Fokus Meridian S01EP24