Isti protivnik, isti rezultat, ali potpuno drugačija Srbija: Orlovi između minhenske i leskovačke nule

Neizvesne završnice premijernih učešća reprezentacije Srbije u grupnim fazama Evropskog prvenstva i elitne divizije Lige nacija obeležili su direktni okršaji sa selekcijom Danske.

Protivnik i rezultat jedine su sličnosti junskog i novembarskog susreta sa ekipom iz skandinavske kraljevine (0:0), s obzirom na to da je javnost gledala dve potpuno različite Srbije u razmaku od svega nepunih pet meseci.

Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!

Ishod utakmice u Nemačkoj koji je obradovao Dance i eliminisao Orlove sa 24 godine čekanog prestižnog takmičenja Starog kontinenta bio je jasan znak da je došlo krajnje vreme za talas promena. Troma i bezidejna igra Piksijevih izabranika izazvala je gorak ukus u ustima svakog navijača, a srpsku selekciju Evropi predstavila kao inferiornu ekipu nespremnu za iole ozbiljniju prepreku.

U međuvremenu, delom spontano, delom silom prilika, došlo je do velike rekonstrukcije tima i početne faze realizacije smene generacije. Lider i kapiten Dušan Tadić povukao se iz nacionalnog tima, a od tada na spisku nema ni njegove desne ruke – Filipa Kostića. Sergej Milinković Savić, privremeno ili ne, samovoljno je odlučio da uzme poštedu od obaveza u reprezentaciji i mesto ustupi momcima željnim dokazivanja. Kao hladan tuš stigao je novi poraz od Danaca u Kopenhagenu (2:0), koji se kasnije ispostavio kao važna lekcija Stojkovićevoj četi na putu za pronalazak najbolje verzije sebe.

Površno posmatrano rezultat se nije promenio. Još jednom, ovog puta pred očima domaće publike u Leskovcu, oduprela se Danska pritisku vruće atmosfere karakteristične za jug naše zemlje i sačuvala “duplu nulu” kojom je obezbedila plasman u četvrtfinale, a Srbiji trasirala put ka baražu za opstanak u A diviziji.

Gorak ukus je ostao prisutan, imajući u vidu da je propuštena nova šansa za pobedu nad favoritom i da je remijem izgubljeno mesto u prvom šeširu kvalifikacionog ciklusa za odlazak na naredni Mundijal, ali slika u očima svakog navijača Orlova suprotna je prizoru koji nije nestajao sa vidika danima posle odmeravanja snaga na Alijanc Areni.

Srbija je nesvojstveno sebi zaboravila na sve vrste kalkulacija, zaigrala fudbal i očarala publiku koja je ofanzivno i požrtvovano izdanje svojih miljenika nagradila isključivo ovacijama. Sreća je okrenula leđa Orlovima koji nisu nagrađeni za dinamičnu, odvažnu i hrabru igru spuštenih gardova, tokom koje je gol “visio o koncu” na kojem je kako se kasnije ispostavilo i ostao, s obzirom na to da put do mreže Kaspera Šmajhela nije pronađen.

Ipak, kada se zađe u za nijansu dublju analizu, stiče se utisak da je četa Dragana Stojkovića i te kako profitirala od neslavnog remija na “Dubočici”. Piksi je pronašao recept pomoću kojeg svoje zamisli i filozofiju napokon pretvara u dela, a njegovih puleni su dokazali sebi, ali i javnosti, da kada su fokusirani i željni igre u dresu reprezentacije poseduju potencijal za nadmetanje sa vrhunskim rivalima.

Do predstojećeg proleća sledi pauza kada su u pitanju obaveze u nacionalnim timovima, a onda su pred Orlovima zadaci iz kategorije veoma teških. Mnogo toga zavisiće od ishoda žreba za kvalifikacije koje vode ka Svetskom prvenstvu, ali i imena protivnika u baražu Lige nacija.

Poletnost, htenje i talenat ulivaju ohrabrenje uoči nadolazećih izazova. Srbija je kao produkt vere u svoju mladost obezbedila pomoć nekih novih klinaca, a budućih lidera, te se sada čvrsto oslanja na znanje i umeće velikih potencijala poput Lazara Samardžića, Alekse Terzića, Strahinje Erakovića, Đorđa Petrovića…

Na pobedu nad reprezentacijom iz samog krema čeka se još od čuvene lisabonske noći i velikog preokreta na “Da Lužu”, ali ako je od tog momenta ikada bilo razloga za optimizmom i verovanjem u nova čuda – onda su to dani koji dolaze pravi trenutak.

Bonus video: