Fudbalska Srbija ulazi u novu eru. Superliga će od sezone 2026/27 brojati 14 klubova, a samo godinu dana kasnije elitno društvo biće svedeno na 12 članova.
Promene koje je usvojio Izvršni odbor FSS-a već su deo prakse u pojedinim ligama u regionu, a sa privremenom metodom do detalja je upoznat Ivan Kostić.
Srpski čuvar mreže inostranu karijeru započeo je u kiparskoj, a potom uspešno nastavio u grčkoj eliti, takmičenjima u kojima se nadmeće po 14 najboljih timova u zemlji. O novom formatu borbe na superligaškoj sceni, kao i brojnim aktuelnostima, doskorašnji golman Lamije govorio je u razgovoru za Meridian sport.
“Sigurno je zanimljivije kada u ligi ima manje klubova. Nepisana pravila kažu da kvalitet raste“, počeo je Kostić, pa nastavio u istom ritmu:
“Ipak, taj sistem ima određene mane. Pojedini klubovi se praktično gase. Srbija je velika zemlja. Mnogi gradovi zaslužuju predstavnika u elitnom rangu, pogotovo sada kad su ulaganja veća, kada napreduje sportska infrastruktura. Smatram da je potrebno pružiti šansu većem broju klubova. Možda nismo za 16, ali nismo ni za 12, pa bi ta zlatna sredina bila idealna opcija”.
Pre selidbe na Rajsko ostrvo, a zatim i Grčku, ostavio je Kostić zapažen trag u srpskom kremu, braneći boje Radnika iz Surdulice i lučanske Mladosti. Ipak, kada su u pitanju kvalitet i neizvesnost, Ivan prednost daje “komšijskim” takmičenjima.
“Daleko su zanimljivija grčka i kiparska prvenstva, jer se za titulu uvek bori četiri, pet timova. Draž je velika, a razlog jednostavan – do kraja se ne zna ko će biti šampion. Ista priča važi i za donji dom, odnosno grčevite bitke za opstanak. Mentalitet i kultura publike su drugačiji. Tribine su uglavnom pune, a lige gledanije”.
Prethodnih godina pravi hit na Rajskom ostrvu predstavlja ovosezonski osvajač duple krune – Pafos.
“Ne tako davno, Pafos je bio drugoligaški klub. Preporod je počeo uporedo sa procesom privatizacije. Gazda je uz pomoć saradnika osmislio plan i strategiju. Pronašli su profitabilno rešenje za funkcionisanje kluba. Izgurali su svoju priču do kraja. Produkt je dupla kruna osvojena ove sezone, a pritom su bili odlični na evropskoj smotri. Planski rade i grade, a to je najbitnije. Kod nas slično funkcioniše TSC, kao i Čukarički u prethodnim godinama”.
Tribine na superligaškim mečevima često su sablasno prazne, što definitivno nije slučaj na egzotičnom Kipru, gde je Kostić intervencijama stekao epitet miljenika pristalica Paralimnija.
“Mentalitet je potpuno drugačiji. Pafos i Aris iz Limasola su mladi klubovi u elitnom društvu. Nemaju “ultrase”, ali zaista dobijaju veliku podršku od publike, ljudi koji vole fudbal. Nisu na nivou navijača APOEL-a, Omonije, AEL-a, Apolona, Anortozisa, ali svi manji klubovi mogu da se pohvale svojim pristalicama. Dođe makar 2.000 ljudi. Mnogo više vole fudbal od nas i sve prate. Kada sam bio u Paralimniju iznenadilo me je koliko ih zanima sve. To je prvenstveno turističko mesto, ali lokalno stanovništvo uživa u utakmicama svog kluba. Kada te sretnu u gradu žele fotografiju ili autogram. Deca uvek prilaze. Osećaš se kao fudbaler”.
Nakon epizode u Paralminiju, godinu dana bio je Srbin jedna od udarnih snaga Volosa, da bi potom prešao u Lamiju. Klubu iz istoimenog grada nije uspeo da pomogne u nameri da ostane deo elite, ali ponovo je bravurama potpisao rušenje favorita, poput Panatinaikosa (3:1).
“Olimpijakos je prošle godine osvojio Ligu konferencija. To dovoljno govori o kvalitetu. Timovi iz vrha redovno dovode pojačanja iz Premijer lige, Lalige… Smatram da je Superliga Grčke među 10 najboljih u Evropi. Liga je veoma popularna i neizvesna, pogotovo imajući u vidu borbu velike četvorke. Sećam se kada smo gostovali Panatinaikosu. Deca su me dozivala sa tribina. Vikala su: ‘Kostiću, Kostiću’… Podigli su veliki papir na kojem je pisalo: ‘Kostiću, daj mi dres’. Prijatno sam se iznenadio. To je divno. Ako te zavole kao igrača onda imaš poseban status”.
Pouzdani čuvar mreže u Grčkoj je odmeravao snage sa brojnim poznatim imenima, ali najjači utisak na njega ostavili su sunarodnici.
“Prvenstveno bih izdvojio naše reprezentativce – Maksimovića, Mladenovića i Đuričića iz Panatinaikosa, Živkovića koji je kapiten u PAOK-u i Gaćinovića iz AEK-a. Igrao sam protiv Lamele, Marsijala, Lovrena, Jovetića… Sve sami majstori. Golman sam, pa nije bilo mnogo prilike za razgovor na terenu. Nije bilo mnogo duela. Čestitali smo jedni drugima na dobrim potezima. To uvek imponuje, ali sačuvao bih detalja razgovora za sebe. Uvek volim da se ispračim sa našim ljudima pre utakmice. Na kraju menjamo dresove. To me je baš oduševilo. Kome god da sam tražio, Živkoviću, Maksimoviću, Mladenoviću, Vidi, Gaćinoviću, Stameniću… Sve su to ipak popularnija i veća imena u svetu fudbalu, a svako od njih je pristajao ako i ja njima dam moj dres. Baš mi je posebno drago zbog toga. Gospodski maniri”.
Vreme uoči utakmice često je koristio za razgovor sa srpskim trenerima, kao i funkcionerima… Kraj travnate podloge upoznao se sa Darkom Kovačevićem, Sašom Ilićem i Ivanom Jovanovićem.
“Pričao sam sa Darkom pred utakmicu protiv Olimpijakosa. Nismo imali mnogo vremena. Čestitao sam mu na velikim uspesima. Mnogo je lepo kada u inostranstvu vidiš nekoga svog. Crveno-beli su izgradili sjajan tim, a Kovačević je prvenstveno gospodin. Nikada u životu nisam sreo Sašu Ilića pre duela sa Atromitosom. Ostavio je fantastičan utisak na mene. Pričali smo bukvalno 40 minuta, kao da se znamo ceo život. Uživao sam. Neverovatna je osoba”, poručio je Kostić, a potom opisao susret sa selekorom reprezentacije Grčke:
“Znalac! Nije slučajno vođa reprezentacija. Setite se da je vodio APOEL iz Nikozije do četvrtfinala Lige šampiona. Po mom mišljenju, Ivan je jedan od naših najboljih trenera. Imao sam priliku da ga upoznam – naravno pobedio je. Čestitali smo međusobno, popričali. Njegovi bivši igrači su mi čak bili i treneri, pa sam se donekle upoznao sa njegovim sistemom rada. Odlično prenosi znanje na igrače”.
Iskusni čuvar mreže se početkom juna rastao sa Lamijom, a sada pažljivo razmatra opcije i bira sredinu gde će nastaviti karijeru. Ponude stižu sa raznih adresa, ali Kostićev fokus usmeren je na inostranstvo.
“Poziva ima. Tražim zajednički jezik sa pojedinim klubovima. Ne krijem, zvali su nedavno iz Indonezije, ali smatram da sam još mlad za odlazak u taj deo Azije. Branio sam aktivno, imao minutažu u dobroj ligi. Želim da nastavim na istom ili višem nivou. Verujem u sebe. Dosta ponuda dobijam iz Grčke i sa Kipra, a bilo je kontakta i sa srpskim timovima. Ne želim da žurim i nepotrebno se zalećem. Nadam se da ću u narednih nekoliko nedelja imati jasniju sliku”.
Bonus video:
neda.kerkez
I kod nas će sve početi da ide na bolje kad se svi klubovi privatizuju, to jest kad bude bilo moguće da se privatizuju jer će tada i sponzori da nagrnu.
Goran Munic
Sigurno da ce liga biti bolja kad bude manje klubova u njoj