(Od izveštača Meridian sporta sa Zlatibora)
Pričalo se godinama o “jednom malom” iz Nemačke koji dominira u mlađim selekcijama Ajntrahta i samo čeka da zablista na velikoj sceni.
Možda nije iz prve uspeo Marko Mladenović da se izbori za bundesligaški status, ali uzdanica Vojvodine i dalje ima jasne ciljeve.
Veruje da će se za početak nametnuti u Staroj dami, a onda ko zna…
Nema sumnje, tip je igrača u kakvog bi publika na Karađorđu vrlo lako mogla da se zaljubi.
“Prva seniorska sezona za mene… Imao sam minutažu i mislim da sam se dobro pokazao. Naravno, nadam se da ću u narednom periodu imati i veću ulogu, ali za sada je sve kako treba. Što se Superlige Srbije tiče – kvalitetna je. Ima dobrih pojedinaca, ekipe su kompaktne. Ako se ovako nastavi, mislim da će biti i bolje u narednim godinama“, počeo je Mladenović razgovor za Meridian sport, a zatim se osvrnuo na situaciju u Vojvodini:
“Sviđa mi se rad sa trenerom Tanjgom. Primetno je da imam veću minutažu od kako je on seo na klupu. Verujem da će naredna sezona biti bolja od prošle. Nadam se da nećemo jeftino gubiti bodove, već da ćemo svaku utakmicu doživeti kao finale.”
Uporedio je fudbal u Nemačkoj i Srbiji. Doduše perspektiva nije zahvalna, jer je tamo igrao samo u mlađim kategorijama.
“U Nemačkoj sam igrao juniorski fudbal. Tamo je drugačije malo, jer u tom uzrastu nije uvek rezultat primaran, već je cilj da se igra dobar fudbal. Da se ispoštuje taktika, da se uči. U profesionalnom fudbalu se samo gleda rezultat.”
Nema uzora, ali postoji tip igrača na koji se ugleda.
“Uvek sam voleo tehničare, kreatore, sa magijom u nogama. One koji razumeju igru na pravi način.”
Odgovarao je Mladenović bez problema na srpskom uprkos tome što je rođen i odrastao u Nemačkoj.
“Pričam srpski i kod kuće. Nastupao sam i za reprezentaciju Srbije. Tako da, mislim da dobro govorim srpski. U suštini – nekad mi zafali poneka reč, ali to je normalno. Sve razumem.”
Uspomene iz reprezentacije nosi u srcu…
“Bio sam cimer sa Bukincem. Nismo mogli ni da slutimo da ćemo za koju godinu igrati zajedno u Vojvodini. Bio je tu i Bogdan Mirčetić iz Radničkog 1923. Dosta drugara iz tog perioda”, rekao je Mladenović i dodao:
“Dezire Due iz Pariza je najbolji fudbaler protiv kog sam igrao tu. Bila je to utakmica u Subotici. Odmah se videlo kakav će biti. Tu je bio i Matis Tel, ali mi je Due ostavio bolji utisak.”
Ipak, jednog srpskog fudbalera je dobro znao i pre reprezentacije…
“Jan Karla znam od malih nogu. Rođeni smo u istom gradu, igrali zajedno u Štutgart Kikersima. Posle je on prešao u Štutgart, ali smo ostali u kontaktu. Kasnije zajedno igrali u reprezentaciji. Ko zna, možda ćemo ponovo biti saigrači.”
Stigao je Mladenović da upiše i debi u Bundesligi. Ali sve je ostalo na tih pet minuta protiv Štutgarta.
“Kada sam došao u prvi tim Ajntrahta, niko od srpskih igrača nije bio tu. Međutim, igrao sam sa Marmušem, Ekitikeom koji je sad najbolji igrač… Bio je tu Mario Gece… U suštini, sve su to igrači koje sam gledao na televiziji kada sam bio mali. Baš sam se osećao dobro što sam mogao da treniram sa njima i učim. Na kraju sam i debitovao protiv Štutgarta. Iskreno, cilj mi je da se u nekom trenutku vratim u Bundesligu”, rekao je Mladenović.
BONUS VIDEO:
