Put Stefana Mitrovića obojen istorijskim trenucima: Nije prošla Ronaldova lopta - nikada ne bi prošao ni dron, bio sam blizu Zvezde, ali ne vidim sebe u srpskom fudbalu

Pogled, nepresušni izvor strasti i gladijatorska borba, olako su odavali količinu ljubavi koju je oduvek osećao prema nacionalnom timu. Odbijao je astronomske ponude iz fudbalerima obećane zemlje – Saudijske Arabije, prevremeno sanirao povrede i trenirao jačim intezitetom od dozvoljenog – samo da bi kada za to dođe vreme uočio svoje ime na spisku selektora i sa ponosom stao u odbranu grba.

Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 5.000 RSD bonusa.

Domaća fudbalska scena ga se rano odrekla, ali je širom Starog kontinenta ostavio dubok trag tokom radnog staža zavidne dužine. U Belgiji i Francuskoj je dogurao do čina komandanta – koji je sa kapitenskom trakom oko ruke izdavao “naređenja” brojnim evropskim fudbalskim zvezdama, a od neiscrpnih flamanskih kiša odmarao se tokom uspešnih godina u predgrađu Madrida.

Stefan Mitrović – oportunista radnih navika za poželeti. Nekada talentovani dečak koji je kotrljao loptu kraj okretnice trole na Banjici, a danas as sa 36 nastupa u reprezentaciji i štoper kojeg su zaljubljenici u Lige petice dobro upoznali tokom minule decenije. Poziv iz voljenog Genta bio je znak da je vreme za povratak na mesto uspeha. Madridski suncobrani su zamenjeni kišobranima, a belgijski velikan je ponovo pronašao davno izvajan stub odbrane.

“Mnogo mi je bilo lepo u Španiji. Proveo sam tamo dve i po neverovatne godine. Imao sam veliku želju da ostanem tamo duži period, međutim tokom zime je došao poziv Genta – kluba u kojem sam proveo tri fantastične sezone. Imam sjajan odnos sa ljudima iz kluba. Ponudili su mi ugovor koji nisam mogao da odbijem u mojim godinama. Objasnili su mi koju ću ulogu dobiti i gde me vide u narednom periodu. Sve što smo dogovorili zaista se i dogodilo za ovih šest meseci. Ispunili su obećanja. Zadovoljan sam za sada. Klub je u tranziciji. Menja se predsednik, menja se trener… Mnogo je važno što smo izborili učešće na evropskoj sceni predstojeće godine, što mene izuzetno raduje. Zbog tih utakmica sam se i vratio u Belgiju. Igrao sam sa Gentom i Ligu šampiona i Ligu Evrope. U oba slučaja smo prolazili grupnu fazu što je ogroman uspeh. Veoma sam srećan što sam deo tranzicije kluba o kojoj sam govorio”, kazao je na početku intervjua za Meridian sport – Stefan Mitrović. Ceo razgovor sa prekaljenim štoperom možete pogledati na našem Jutjub kanalu.

Progresivni razvoj doživeo je belgijski fudbal u prethodnim godinama, kako na klupskom tako i na reprezentativnom nivou, ali infrastruktura je ono što ih odvaja od krema evropskog društva.

“Oni vole fudbal, baš vole! Gent je poznat po odličnoj atmosferi na tribinama stadiona. Navijači su uvek bili uz klub. Ulaganja su velika. Imaju veliki problem sa vlastima zbog infrastrukture. Teško je dobiti dozvole za izgradnju stadiona. Još iz prvog mandata sam upoznat sa podacima da brojni klubovi žele da izgrade moderne stadione, međutim ne mogu da dobiju potrebne papire. Po tom pitanju takmičenje sporije napreduje. Što se samog fudbala tiče, mnogo ulažu i sve su bolji”.

Iako iz Mitrovićevog ugla Belgija kaska za liderima Starog kontinenta, smatra da su još uvek na značajno većem nivou od Srbije. Iskusnog defanzivca raduje činjenica što će naša država uskoro dobiti nacionalni stadion.

“Velike su razlike. Iako Belgija nije na tom vrhunskom nivou, razlike su uočljive. Nas čeka dosta rada i truda da bi dostigli evropski nivo. Drago mi je što vidim da se grade novi stadioni. Čeka nas nacionalni stadion koji će uskoro biti izgrađen. To je mnogo bitno za nas kao državu. Mi smo fudbalska nacija. Deci i novim generacijama treba podariti uslove da napreduju što produktivnije. Raduje me što iz godine u godinu vlasti i predsednik ulažu napore da infrastruktura ide napred i da
stadioni budu odgovarajući”.

“Izbori u FSS poremetili su atmosferu koja je vladala u ekipi uoči Mundijala u Kataru”

Čitavu deceniju branio je Mitrović boje reprezentacije Srbije, ali nakon minulog Svetskog prvenstva njegove ime je počelo da izostaje sa spiska. Situacija se nije promenila ni uoči Evropskog prvenstva u Nemačkoj, ali Stefan će svim srcem bodriti dugogodišnje saigrače i kako sam ističe – prave drugare.

“Bio sam deo te priče 10 godina. Ispunio sam san odlaskom na Svetsko prvenstvo u Katar. Živeo sam za dres reprezentacije, za te momente koje sam doživeo u nacionalnom dresu. Poziv ovog puta nisam ni očekivao jer nisam bio na spisku od početka kvalifikacionog ciklusa. Još od Mundijala me nema na spisku, tako da nisam iznenađen. Mojim drugarima, sa kojima sam delio svlačionicu, želim sve najbolje u Nemačkoj. Nadam se da će napraviti uspeh koji oni zaslužuju po kvalitetu koji poseduju. Mislim da od kraja Mundijala ne vlada najbolja atmosfera u nacionalnom timu i oko njega, ali smatram da oni imaju kvalitet da se izdignu iznad toga i pokažu da zaslužuju uspeh. Nadam se da će pre svega proći grupu, a za dalje ćemo videti. Otišli smo na dva velika takmičenja u prethodnom periodu, ali nismo prošli grupu. Smatram da bi to zaista bio uspeh”.

Odrekao se 34-godišnji Beograđanin bogatih ugovora sa Bliskog istoka kako bi bio siguran da će zaigrati na Svetskom prvenstvu, brusio formu zajedno sa saigračima i bio deo velike euforije koja je vladala, ali rezultati u Kataru poprimili su efekat hladnog tuša za sve u Srbiji.

“Odigrali smo neverovatne kvalifikacije. Euforija u narodu, ali i među nama u ekipi, bila je velika. Kao i u nekim ranijim situacijama pokazali smo da smo majstori da pred veliko takmičenje napravimo neke probleme. Mislim da su ti izbori u Fudbalskom savezu Srbije poremetili celu atmosferu i ambijent koji je vladao oko ekipe. Takođe, smatram da je tada i selektor izgubio najveće kvalitete koji ga odlikuju – pozitivu, harizmu, fudbalski bezobrazluk. Od tog trenutka reprezentacija kreće da igra dosta lošije nego što je igrala ranije. Žao mi je zbog toga, jer nikada nismo imali bolju atmosferu i međusobnu komunikaciju. Trebalo je da uradimo više u Kataru imajući u vidu formu i način na koji smo odradili kvalifikacije”.

“Ako mene pitate – nije prešla”

Bod protiv Portugalije, izvojevan na stadionu “Rajko Mitić” u Beogradu, u velikoj meri je trasirao put Orlova za Katar. Heroj je bio upravo Stefan, koji je u poslednjim trenucima susreta “skinuo” loptu sa gol linije – makar je tako glasila sudijska odluka.

“Ne mogu da kažem da je to najuzbudljiviji momenat u reprezentaciji, jer sam nastupao i tokom kvalifikacija za Mundijal u Rusiji. Ona utakmice protiv Gruzije u Beogradu je bila za infarkt. To je neverovatno iskustvo. Ali, način na koji smo igrali tokom ciklusa za odlazak u Katar je dominantan. Dosta se priča o toj reakciji protiv Portugalije. Drago mi je da sam drugarima pomogao da izvučemo pozitivan ishod u tom meču. Tada smo
napravili zaokret u mentalitetu. Shvatili smo tada da imamo kvalitet za takmičenje sa najboljim ekipama na svetu. Srećan sam jer sam preokrenuo čitavu situaciju u kvalifikacijama. Što se mene tiče, lopta nije prešla, ali svi smo videli prilikom gledanja snimka da jeste. Sreća što VAR tada nije postojao. Napokon da jedna odluka ide u našu korist. Znamo koliko smo nepravdi doživeli prethodnih godina i šta se sve dešavalo. Nisam pričao sa Ronaldom, samo na terenu dok je trajala zbrka. Nismo više imali nikakvu komunikaciju. Zadovoljstvo mi je što smo iskoristili njegov neprimeren gest, u vidu bacanja trake, jer se iz toga desila sjajna stvar. Pokrenuli smo humanitarnu akciju i pomogli jednom dečaku. Onda mi je sve još draže što sam bio učesnik toga”.

“Savetovali su mi da ne idem u Tiranu, ali nisam imao dilemu! Opet bih skinuo taj dron – mi smo slobodarski narod”

Potez koji je Mitrovića učinio miljenikom navijače srpske reprezentacija odigrao se prilikom utakmice Srbija – Albanija, u okviru kvalifikacija za EURO 2016. godine. Stefan je reagovao na provokaciju huligana, koji su upravljajući dronom viorili albansku zastavu na stadionu u Humskoj. Skočio je, uhvatio zastavu i sklonio istu sa terena.

“Veliki naboj je bio u Beogradu, ali još veći u Tirani. Sećam se obe utakmice i reakcije. Dosta puta sam pričao sa porodicom. Uvek bih isto postupio. Mi smo ponosan, slobodarski narod. Na tlu naše države takve stvari ne bi smele da se dešavaju, pogotovo ne od tih ljudi od kojih je poteklo. Drago mi je zbog tog gesta. Pokazao sam na taj način da sa nama ne može svako kako je zamislio. Još mi je draže što sam igrao revanš u Tirani. Mnogo ljudi me je savetovalo da ne idem tamo zbog bezbednosti, ali nisam imao dilemu. Postojao je veliki pritsak, ali pokazali smo ko je bolji protivnik i ekipa. Ostaje žal što se nismo plasirali na EURO tada. Imali smo veliku priliku, ali nismo se našli na velikoj smotri zbog nekih stvari koje nisu fudbalske. Šteta što nisam igrao na Evropskom prvenstvu. Samo mi to nedostaje da kompletiram kolekciju. Igrao sam Svetsko prvenstvo i Ligu nacija sa reprezentacijom i sva evropska klupska takmičenja. Takođe, često sam igrao za klubove iz Liga petice. To mi samo nedostaje”.

“Voleo bih da zajedno sa bivšim saigračima pomognem Radu”

Odrastanje na Banjici rezultiralo je zaljubljivanjem u Rad. Beogradski klub, u kojem je Stefan, kao i mnogi drugi uspešni igrači, načinio prve fudbalske korake, iz dana u dan tone sve dublje ka ambisu. Rad je nedavno “skliznuo” u četvrti rang takmičenja, a Mitrović se nada da će u budućnosti dobiti šansu da se oduži voljenom klubu.

“U srcu nosim dva kluba – Rad i Crvenu zvezdu. Mnogo mi je teško zbog Rada, zato što sam tu počeo. Odrastao sam na Banjici. Ja sam odrastao u zgradi kod okretnice trole. Juče sam išao da podržim futsal tim Banjice koji se bori za prvi ulazak u Ligu šampiona. Mnogo mi je žao zbog dešavanja. Dugi niz godina grcaju u problemima. Nadam se da će u budućnosti moći da se uključim u rad kluba. To mi je želja. Voleo bih to da uradim sa nekoliko bivših igrača. Cilj je da pomognemo svojim znanjem i iskustvom. Vidim da se dosta bivših igrača uključuje u pomoć našim klubovima. To im dosta znači. Primer je Nemanja Matić. Za kratak vremenski period je učinio nešto neverovatno. O Jedinstvu svi pričaju kao o pozitivnoj strani našeg fudbala. Voleo bih da za par godina tako pričaju o Radu, jer je on to zaslužio. To je klub koji je izbacio mnogo reprezentativaca. Nadam se da će se vratiti na stare staze. U kontaktu sam sa Nenadom Tomovićem. Prvo mislim da će se on uključiti. Svi znamo koliko on voli Rad. Uz njega i još nekoliko ljudi voleo bih da pomognem”.

“Jednom prilikom sam bio blizu dogovora sa Zvezdom, ali voleo bih da ostanem u ulozi vernog navijača. Nisam spreman za povratak u srpski fudbal”

Na crveno-beloj strani Topčiderskog brda, za koju je iskusni štoper emotivno vezan, aktuelna situacija je potpuno suprotna od spomenute na Banjici. Crvena zvezda živi najbolje godine u 21. veku, a Mitrović pomno prati svaki uspeh jednog od dva omiljena kluba. U mnogo navrata je povezivan sa srpskim šampionom, ali šanse da ponovo zaigra na Marakani (igrao u omladinskim kategorijama) sve su manje.

“Ne verujem da ću dolaziti u Zvezdu. Prvenstvo mi je mnogo drago da Crvena zvezda beleži ovakve rezultate. Znamo kakav je Zvezda gigant, kako u Srbiji, tako u Evropi. Tu je velika armija navijača. Zvezda je zaslužila sve što se dešava. Velike zasluge za to definitivno ima Zvezdan Terzić sa svojim timom. On, Mitar Mrkela i saradnici rade fantastičan posao. Uspesi nisu slučajni, dolaze posle mukotrpnog rada. Napravili su veliku zaokret u klubu. Marketing i dovođenje igrača su na visokom nivou. Zvezda je sada redovan učesnik evropskih takmičenja – to joj priliči. Sa trenutnim sastavom, uz još nekoliko pojačanja, ponovo mogu do Lige šampiona. Ja iskreno sebe ne vidim u srpskom fudbalu. Imao sam nekoliko puta kontakt sa Crvenom zvezdom i jednom je bilo blizu realizacije, ali u ovom periodu moje karijere nisam spreman za povratak u Srbiju i sve što se dešava u srpskom fudbalu. Ne mogu to da preguram preko glave. Bolje ovako da ostanem navijač i svoju karijeru privedem kraju u inostranstvu, a Zvezdu i Rad bodrim kao navijač”.

Domaća scena nije imala strpljenje za mladog štopera, koji je sreću pronašao prilikom prvog inostranog angažmana. Jednim treningom je zadužio dres Petržalke, a obe strane su potom zadovoljno trljale ruke.

“Posle nastupa u omladinskim kategorijama Crvene zvezde doživeo sam nekoliko nepravdi. Nikada na to nisam gledao kao na prepreku. Nisam prestao da verujem u sebe i radim naporno. Gledao sam na to kao motiv. Prva šansa mi je pružena u Slovačkoj, posle probe, bez trunke iskustva. Trudio sam se da se u Petržalki predstavim na što bolji način. Šest sjajnih meseci sam proveo tamo. Nažalost klub se ugasio posle mnogih uspeha, a gazda je kasnije prešao u Slovan iz Bratislave, koji dominira sada već duži niz godina. Žao mi je što gazda nije duže ostao, jer bi to uticalo i na moj duži mandat”.

“Ako se kockice nameste – voleo bih da završim karijeru u Kortrajku”

Gent je klub u kojem je zajedno sa saigračima pisao istoriju, ali belgijska javnost upoznala ga je u njemu veoma dragom Kortrajku.

“U Gentu sam bio kapiten jedne godine, a u Strazburu od početka. To su dva kluba gde sam zaista uživao što se tiče u fudbala. Što se celokupne slike tiče bilo mi je prelepo u Kortrajku. To je moja prva godina u Belgiji. Bilo mi je super društvo. Familijaran klub! Ako se kockice nameste, to je klub u kojem bih voleo da završim karijeru. Prvi su mi omogućili da zaista pokažem svoje kvalitete. U sjajnim sam odnosima sa Ivicom Jarakovićem.
On je njihov skaut, a zauvek ću mu biti zahvalan što me je odveo u Kortrajk iz Metalca. Otvorio mi je put za dalje fudbalske korake. Oni dosta prate balkansko tržište – najviše zahvaljujući Ivici. Nadam se da će i u budućnosti kupovati naše igrače”.

Jedna sezona u Kortrajku bila je dovoljna skautima Benfike da Mitrovića označe kao prvog pika za letnji transfer. Milionsko obeštećenje leglo je na račun Belgijanaca, a Stefan se pridružio srpskoj koloniji na “Da Lužu”. Delio je svlačionicu sa Nemanjom Matićem, Lazarom i Filipom Markovićem, Miralemom Sulejmanijem, Ljubomirom Fejsom i Filipom Đuričičem. Osvojena je titula, ali minuti u uloga su izsotali.

“Došao sam iz Kortrajka, male sredine, pravo u Benfiku. Ljudi koji nisu bili deo tog giganta ne mogu da stvore pravu sliku. Možda to dožive kroz priču, ali tek kada si tamo shvatiš koliko je to ogroman klub, kakve navijaće imaju i koliko je veliki pritisak igrati za Benfiku. Zato mi je posebno zadovoljstvo što sam bio deo te priče. Taj period je poseban za mene. Trenirajući i igrajući sa takvim igračima shvatio sam da mogu da igram sa njima, da pripadam tom društvu. Rad sa Žoržom Žezusom mi je mnogo pomogao. Kasnije sam to posbeno primetio. Nisam igrao, ali uticalo je mnogo na moj razvoj”.

Legendarni Žorž Žezus je prošle godine preuzeo Al Hilal, sa kojim beleži izvanredne rezultate uz pomoć srpskog tandema Aleksandar Mitrović – SMS.

“Nismo iskreno pričali na tu temu, ali verujem da je Žorž i dalje zahtevan. On je svuda imao uspeh, a sada to isto čini u Al Hilalu. Voleo je oduvek da radi sa Srbima, a vidim da Mitar i Sergej igraju izvanredno pod njegovom komandom. Nadam se da će osvojiti još dosta trofeja zajedno. Žezus je taktički fanatik. Obraća pažnju na svaki detalj. Jednom je na treningu došao do mene. Smatrao sam da sam dobro postavljen. Prišao mi je i pomerio me za pet centimetara i rekao mi da je tek tada u redu. To pokazuje kakav je stručnjak. Izgradio je veliku karijeru. Uvek je na maksimumu. Ne treba trošiti reči o tome”.

“Nemanja Matić živi za Jedinstvo! Ne sumnjam da će napraviti evropski klub na Ubu”

U Lisabonu se rodilo neprekidno prijateljstvom sa jednim od najboljih veznih igrača na planeti tokom prethodne decenije – Nemanjom Matićem.

“Sa Matketom sam u kontaktu. Stvarno nam je mnogo pomogao u tom momentu. On je jedini koji je već imao staž u klubu. Objasnio nam je šta je zapravo Benfika i pomogao nam oko prilagođavanja generalno, kao i adaptacije na sam klupski sistem. Značio nam je svima. Mnogo sam mu zahvalan. On je na pripremama uoči sezone izjavio: ‘Koliko Srba na jednom mestu! Ili ćemo osvojiti titulu, ili ni Evropu nećemo igrati’. Tako se i desilo – titula je osvojena. Druženje je bilo fantastično. Nikada neću zaboraviti te momente. Pre 10-ak dana sam se čuo sa Nemanjom, posle ulaska Jedinstva u Superligu, a uoči finala Kupa u Francuskoj. Rekao mi je: ‘Ma šta god da bude sutra, važno da je Jedinstvo ušlo u elitu’. Vidim koliko mu to sve znači. Živi za uspeh Jedinstva. Pokušava da napravi evropski klub i nemam ni gram sumnje da će uspeti u tome”, kazao je Mitrović, a potom odgovorio na pitanje o eventualnom dolasku u redove Jedinstva:

“Videćemo. Vidim da dolazi dosta bivših saigrača. Radovanović je trener, a oni su kumovi. Nemanja pokušava da vrati brata – Uroša i Raću Petrovića, koliko sam čuo u intervjuu. Imam još dve godine ugovora sa Gentom, tako da videćemo šta će biti u budućnosti”.

Dve i po godine proveo je Srbin u dresu Hetafea, a taj period obeležen je bajkovitim detaljima koji zaslužuju mesto na ukoričenim stranicima hartije.

“Neverovatno turbulentno, pogotovo prva sezona. Mislim da smo jedina ekipa koja je u prvih 10 kola osvojila samo jedan bod, a potom ostala u ligi. Režirali smo neverovatan niz. Promenili smo trenera posle osam kola. Moram da se zahvalim Mičelu. On me je doveo u klub. Bio sam njegova izrazita želja. Zamenio ga je Kike Sančez Flores. Posle mesec, dva je krenuo niz. Skoro tri meseca nismo imali poraz. To je veoma dobar rezultat. Ostali smo u ligi u poslednjem kolu. Samo Nemanja Maksimović i ja znamo šta smo tada proživeli, ali to mi je jedna od omiljenih sezona u karijeri. Druge godine je bilo slično. Već su nas videli kao bivše 10 kola pre kraja. Došao je Hose Bordalas. Odigrali smo fantastično poslednje mečeve. Poslednjih šest meseci koje sam proveo u Španiji je već sve funkcionisalo dobro. Oko Božića smo znali da ćemo ostati u LaLigi. Nikada neću zaboraviti vreme u Španiji. Bilo mi je mnogo teško da promenim klub. Moja porodica se navikla na život u Španiji, deca su naučila jezik. Međutim, za moju karijeru je bio pravi izbor da tada odem u Gent. Srećan sam što sam igrao Primeru. Koliko god ljudi pričali da je Premijer lige najbolja, iako se u nekim segmentima usaglašavam sa njima, smatram špansko prvenstvo najboljim. Baš zbog svega što su osvajili njihovi klubovi i reprezentacija”.

“Grinvud je igrač za velika dela! Sedeo je pored mene u svlačionici”

Stefan je u Madridu dočekao Mejsona Grinvuda, momka koji je za svega par meseci prošao put od zlatnog deteta Mančester junajteda do statusa “persona non grata” na Teatru snova.

“Posle svih trauma koje je doživeo u Engleskoj prijala mu je promena. Napravio je pravi izbor dolaskom u Španiji. Ljudi nisu davali značaj privatnim stvarima koje su mu se dešavale. Došao je kao stidljiv momak, povučen. Vremenom se podigao psihički i fizički. Garantujem da je jedan od najboljih u Evropi. Drago mi je što sam delio svlačionicu i teren sa njim. Na svakom treningu se videlo o kakvom igraču se radi. Njegov angažman je jedan od najboljih poteza u klupskoj istoriji. To je poboljšalo reputaciju Hetafea u Evropi i svetu. Teško će da ga zadrže, jer je odigrao sjajnu sezonu. On je igrač za veća dela, ali i veći klub. Ostali smo u kontaktu. Igrom slučaja u svlačionici malo ljudi govori engleski. Pomogao sam mu dosta u adaptaciji. Sedeo je pored mene u svlačionici. Pomogao sam mu oko prevoda i razumevanja mentaliteta. U odličnim smo odnosima. Želim mu da ovog leta napravi veliki transfer. Retki su fudbaleri sa takvim kvalitetima kao što je on”.

Planovi za budućnost se naziru, ali još uvek nisu konačni. Jedno je sigurno – Stefan ostaje u svetu fudbala.

“I dalje definitivno nisam doneo odluku. Ostajem u fudbalu. On je moj život. Sve sam podredio njemu. Pitanje je samo koja uloga. Završio sam B, a pokušavam da upišem A licencu. Želim da budem spreman, a videćemo gde će me put odvesti. Smatram da imam kvalitete da mogu da se upustim u trenerske vode, ali već dugi niz godina sam u inostranstvu. Nedostaje mi malo taj društveni život, kao i mojoj porodici. Znam sebe, a tada bi to još teže funkcionisalo. Ja se vodim istim principom – 100 odsto ili nikako Porodica i društveni život bi patili, pa je to razlog zbog kojeg imam dilemu”,konstatovao je Stefan Mitrović u intervjuu za Meridian sport.

Bonus video:

2 Komentara

    Prevazisao si ti kvalitet srpskog fudbala!

    Malo mi je razočarenje što kao neko ko je poštovalac Rad-a i Zvezde ne vidi sebe kako se vraća u srpski fudbal, pa kako ćemo dostići nivo ako svi igrači budu ovako razmišljali.

Postavi odgovor