Teško je u novijoj istoriji domaćeg fudbala pronaći slikovitiji rolerkoster od onog koji je u poslednje tri sezone proživeo TSC iz Bačke Topole. Klub koji je više od pola decenije na “dobrom glasu” i igrao kvalitetan fudbal i donedavno i kvalifikacije za Ligu šampiona, odmeravao snage u grupnoj fazi Lige Evrope i beležio zapažene nastupe u Ligi konferencije – potpisao je potpunu kapitulaciju i preselio se u Prvu ligu Srbije.
Koreni ovog nezapamćenog neuspeha leže u hroničnoj nestabilnosti i seriji upitnih procena u sportskom sektoru koje su usledile nakon odlaska Žarka Lazetića. Pod njegovom palicom ekipa je delovala rame uz rame sa beogradskim klubovima, a stabilnost i prepoznatljiv taktički potpis, koji je u jednom periodu uspešno održavao i Jovan Damjanović, potpuno su se urušili kroz pogrešne izbore šefova stručnog štaba i lutanje u viziji tima.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Kao poslednji spas i vatrogasac angažovan je iskusni Tomislav Sivić sa isključivim zadatkom da ekipu trgne i sačuva u eliti, ali umesto očekivane šok-terapije i stabilizacije, doživljena je potpuna tragedija i pad u niži rang.
Sunovrat Bačke Topole deluje još neverovatnije ako se prisetimo da je ova ekipa, predvođena sjajnom generacijom Petra Stanića, Miloša Pantovića, Ifeta Đakovca, predstavljala primer istinskog fudbalskog kvaliteta i moderne igre na našim prostorima, a TSC je godinama važio za najtežu moguću mušteriju Crvenoj zvezdi i Partizanu, ekipu koja se nikada nije povlačila i koja je redovno otkidala bodove večitim rivalima, čak i na gostovanjima u Beogradu.
Da fudbalska sudbina ume da režira bizarne momente pokazuje i podatak da je TSC ispao iz lige na isti dan kada je istu sudbinu doživeo i londonski Vest Hem, njihov nekadašnji rival iz evropskih noći.
Ludnica za pamćenje: TSC ispao, Mladost i Radnički se izvukli
Ipak, posrtanje na severu Bačke ne može se posmatrati izolovano, jer se savršeno uklapa u specifičnu rezultatsku krizu regionalnih klubova koji dele istu finansijsku zaleđinu. Gotovo istovremeno, Osijek je jedva sačuvao prvoligaški status završivši na pretposlednjem mestu hrvatskog šampionata, dok je rumunski Sepsi tek nakon sezone provedene u drugoj ligi uspeo da obezbedi povratak u elitu.
Mađarski milioni i vrhunska infrastruktura ovde očigledno nisu problem – naprotiv, oni su ovim klubovima obezbedili stabilnost i uslove o kojima većina regionalnih timova može samo da sanja.
Ceo ceh je zapravo došao na naplatu isključivo zbog procena u sportskom sektoru i gubitka prepoznatljivog modela igre koji ih je krasio – što je najbolja potvrda da komfor i uslovi ne garantuju ništa ako se popusti u onom najvažnijem delu – fudbalskom.
Možda šamar realnosti i niži rang konsoliduju stvari u Bačkoj Topoli i bez pritiska poslože sve na svoje mesto, jer je za kratko vreme stečen status sinonima domaćeg fudbala.
BONUS VIDEO:
