Milan je još jednom uspeo da uradi ono što poslednjih godina deluje kao njegov zaštitni znak. Da sam sebi puca u noge baš kada je najvažnije. San Siro je gledao ekipu bez karaktera, dok je Kaljari odnosio bodove koji su Rosonere gurnuli pravo u provaliju zvanu Liga Evrope. Kada se prašina slegne, ostaće samo pitanje ko će prvi da leti kroz vrata?
Ovo više nije samo sportski neuspeh. Više je raspad sistema. Finansijski udarac. Poraz projekta. I dokaz da je era RedBirda proizvela mnogo više haosa nego stabilnosti. U Milanu se mesecima pričalo o revoluciji, o resetovanju kluba, promenama, ali ko će sada time da se bakće. Više nema prostora za priču. Sad će morati da se seče, i to duboko.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Poraz od Kaljarija u poslednjem kolu Serije A kojim je Milan ostao bez plasmana u Ligu šampiona samo je formalizovao katastrofu koja je tinjala nedeljama. Milan je završio tek peti i ostao bez karte za elitu, što je za klub takvog renomea ozbiljan institucionalni šamar.
Posebno zato što je sezona još pre nekoliko meseci obećavala mnogo više. Umesto toga, poslednja tri meseca pretvorila su se u slobodan pad i rezultate dostojne ekipe iz donjeg dela tabele. Vladala je atmosfera u kojoj niko više nije znao ko vodi klub.
Naravno, najveći deo odgovornosti ide na vrh. Uvek ide na vrh. Jer, kako kaže stara narodna izreka da “riba smrdi od glave”. Međutim, teško da odgovornost može da zaobiđe trenera Masimilijana Alegrija i igrače. Tim je izgledao izgubljeno i psihološki razbijeno onda kada je kampanja ulazila u odlučujuću fazu.
Ipak, Alegri je posle poraza pokušao da smiri situaciju i izbegne donošenje brzih zaključaka.
“Analizirati sada utakmicu i tehničke greške… Sigurno ih je bilo. Ali kada se sve završi, potrebno je imati hladnu glavu da se sve sagleda. Ako je tim završio peti, onda zaslužujemo ovu poziciju. Ovo što smo uradili bilo je maksimum, tako da momcima nemam šta da zamerim. Sigurno je da sam ja morao da pronađem rešenje, jer sam ja odgovoran. Međutim, kada si u Milanu, mnogo je teže igrati odlučujuće utakmice”.
Problem za Alegrija je što u Milanu nema mnogo strpljenja za filozofiju o “maksimumu” kada se ostane bez Lige šampiona. Posebno ne posle još jedne godine u kojoj su Rosoneri postali tim bez pravca. I upravo zbog toga njegov status visi o koncu. Ali, trofejni strateg nije jedini čovek čija će glava završiti na panju.
U Milanu se već govori o totalnoj čistki. Revolucija više nije pitanje izbora, već nužnosti. Đorđo Furlani mogao bi da napusti funkciju izvršnog direktora, Igli Tare će gotovo izvesno platiti cenu katastrofalnog prelaznog roka, dok će Džefri Monkada odgovarati za niz pogrešnih procena koje su klub koštale miliona. U prevodu – svi su na meti i listi za odstrel.
I ono što dodatno boli tifoze jeste činjenica da niko iz vrha kluba nije imao hrabrosti da izađe pred javnost posle debakla. Nije bilo ni Kardinalea, ni Ibrahimovića, ni ljudi koji su prethodnih meseci drobili o projektu, stabilnosti, ambicijama i drugim čudima. Pred mikrofone je poslat trener da gasi požar koji nije sam zapalio.
Pored Milana, i Juventus završio bez plasmana u Ligu šampiona, a osim sudbine dele i to da se iz obe uprave gotovo niko ne usuđuje da stane pred javnost i preuzme odgovornost. Nekada to nije bilo moguće ni zamisliti.
Andrea Anjeli je, čak i kada je Juve doživljavao evropske neuspehe, prvi izlazio pred kamere. U velikom Milanu iz doba Silvija Berluskonija i Adrijana Galijanija klub nikada ne bi ostavio šefa struke samog na vetrometini da objašnjava katastrofu. Čelnici su tada preuzimali udarce. Danas? Danas vlada tišina.
Od Komolija do Kardinalea i Ibrahimovića, niko se nije pojavio da objasni kako je projekat vredan stotine miliona ponovo završio van evropske elite. Zato je atmosfera oko San Sira eksplodirala odmah po završetku meča.
Navijači više nisu želeli prazne priče. Kurva Sud je do poslednjeg zvižduka gurala tim, ali kada je Zlatan Ibrahimović napustio stadion pod pratnjom obezbeđenja, bes je eruptirao. Zvižduci, uvrede i pozivi na potpuni reset odzvanjali su tribinama. Kardinale je sve posmatrao iz lože, slušao reakcije i vrlo brzo posle kraja utakmice napustio stadion.
Poslednjih sedmica Milan je više ličio na političku arenu nego na fudbalski klub. Frakcije unutar uprave, međusobna podmetanja, borba za uticaj i konstantno prebacivanje krivice napravili su atmosferu u kojoj je bilo gotovo nemoguće održati sportski fokus. U javnosti se govorilo o jedinstvu, a iza zatvorenih vrata vodili su se privatni ratovi.
Rezultat svega je da Milan drugu godinu zaredom ostaje bez mesta u najjačem evropskom društvu. A to nije samo sportski problem. To znači ogroman finansijski minus, slabiju poziciju na tržištu i ozbiljan udarac reputaciji kluba.
Sada sledi rekonstrukcija. Prve promene mogle bi da krenu upravo od kancelarija. Furlani, čovek koji je od decembra 2022. vodio operativni deo kluba posle prelaska iz Elliott ere u RedBird eru, deluje kao prvi kandidat za odlazak. Tare, koji je praktično bio arhitekta ovog tima, takođe je pred izlaznim vratima. Monkada je pod ogromnim pritiskom, a ni Alegri više nije siguran.
Sada više nema skrivanja. Slede dani puni haosa, hitnih sastanaka i odluka koje bi mogle potpuno da promene lice Rosonera. Kardinale će, bilo iz Milana ili na daljinu, morati da preseče, jer klub više nema luksuz da nastavi ovako.
Posebno kada ni skupo plaćeni transferi nisu doneli apsolutno ništa. Milioni su spaljeni bez efekta, tim nije napredovao, a ono malo svetlih tačaka dodatno komplikuje situaciju. Jedan od retkih igrača čija je vrednost ozbiljno porasla jeste Strahinja Pavlović.
Srpski štoper, koji je ove sezone verovatno najviše profitirao pod Alegrijem, privukao je pažnju Mančester junajteda, ali i nekoliko klubova iz Engleske i Turske, među kojima su Galatasaraj i Fenerbahče. Sa 25 godina, relativno pristupačnom platom od 1,7 miliona evra godišnje i međunarodnim iskustvom, Pavlović je postao vrlo zanimljivo ime na tržištu.
Srbin je možda i najbolji simbol trenutnog Milana – klub tone, a najvrednija roba postaju igrači koje će morati da budu prodati kako bi pokrili posledice još jednog promašaja. A kada se podvuče crta, ostaje gorak utisak da je velikan sa San Sira još jednom izgubio sam od sebe.
Problem je sistem koji je mesecima gutao sam sebe dok se spolja prodavala priča o ambiciji, velikom projektu i koječemu. Sad padaju maske. Ostao je samo račun za naplatu.
Bonus video:
