Svetski asovi bez državnih priznanja: Velikani koji nisu osvajali lige

Najvećim uspehom u fudbalu smatra se osvajanje Svetskog prvenstva, dok se na klupskom nivou izdvajaju međunarodne titule (Liga šampiona, Kopa Libertadores…). Ipak, neretko su igračima najdraži pehari u domaćim prvenstvima. Za njih rade tokom čitave godine, strpljivo skupljaju bodove, prave kalkulacije i utisak je da u ligaškim takmičenjima faktor sreće ima najmanji uticaj, što im daje posebnu čar.

Nisu retki slučajevi u kojima su pojedinci osvajali najznačajnije titule na međunarodnoj sceni i u dresu sa državnim grbom, ali nisu uspevali da postanu nacionalni šampioni.

SPREMI SE ZA BESPLATNU ZABAVU: Preuzmi BONUS DOBRODOŠLICE OD 5.000 RSD + 100 FREEBET-OVA na Super Heli igri – registruj se na sajtu meridianbet.rs ili putem mobilne aplikacije.

Pojedini su jednostavno bili previše verni klubovima, poput Antonija Di Natalea koji je proveo 12 godina u Udinezeu, ili vernog vojnika Sautemptona Meta Le Tisijea koji je prvi i poslednji put obuo kopačke u dresu Svetaca, ali ima i onih kojima se jednostavno nije dalo. Kao recimo čuvenom brazilskom asu Garinči. Bio je ključni igrač Karioka u dva uzastopna osvajačka pohoda na Mundijalima 1958. i 1962, dominirao je u dresu Botafoga, ali – nije bio prvak Brazila. Osvajao je regionalna takmičenja, a tri godine od njegovog odlaska Fogo je došao do titule.

Poput Le Tisijea, vernost je možda koštala i legendu Liverpula Stivena Džerarda da podigne trofej Premijer lige. Hteo ga je Žoze Murinjo u Čelsiju, ali odlučio je da ostane na Enfildu. Osvojio je Ligu šampiona sa Redsima, ali nedosanjani san će ostati titula u Engleskoj. Bila mu je nadohvat ruke 2009, pa onda i 2014, kada se okliznuo protiv Plavaca i otvorio put rivalu ka pogotku u porazu 0:2. Kako se ispostavilo, baš taj neuspeh je Liverpul skupo koštao u trci za tron.

Još jedan engleski velikan je ostao kratak za titulu državnog šampiona – Geri Lineker. Strelac 48 golova u dresu Engleske je dva puta bio drugi u Španiji sa Barselonom, a čak je došao i na prag titule kao fudbaler Evertona 1986. u jedinoj sezoni koju je proveo na Gudisonu.

Ako je bilo čudno pročitati da Garinča nije bio šampion Brazila, šta onda reći za Sokratesa? Ofanzivni vezista i jedan od ključnih šrafova najboljeg brazilskog tima koji nije osvojio Mundijal, član elitnog FIFA 100 tima najvećih svetskih igrača (poput Linekera), na klupskom nivou nije bio preterano uspešan. Nastupajući za Botafogo, Korintijans i Flamengo osvojio je tek nekoliko regionalnih prvenstava, Kup Rija – i to je to.

Vernost klupskim bojama je, čini se, spotakla i legendarnog Bobija Mura. Proveo je 16 godina u dresu Vest Hema, osvojio FA kup i Kup pobednika kupova, ali titulu u Engleskoj nijednom. Kasnije je igrao i za Fulam, pa u Americi, ali bez previše uspeha.

Muru se nije dalo jer je nastupao za Čekićare, ali kako je moguće da neko ne osvoji titulu, a da je tokom karijere nastupao za Atletiko Madrid, Liverpul, Čelsi i Milan?! Da je pritom osvojio Svetsko i dva Evropska prvenstva sa reprezentacijom? Da, Fernando Tores nikada nije imao čast da bude najbolji u jednoj državi. Ligu šampiona je štriklirao sa Plavcima, Ligu Evrope sa Jorgandžijama, ali ostao je praznih šaka u prvenstvima Engleske i Španije.

Možda je i još šokantniji primer Tomasa Haslera koji je 1990. bio prvak sveta sa Nemačkom i šest godina kasnije najbolji u Evropi, ali nije osvojio ništa na klupskom nivou. Gubio je finala sa Kelnom, Juventusom, Romom i Karlsrueaom, dva puta bio drugi u Bundesligi kao fudbaler Jarčeva – nije mu se dalo.

Još jedan član FIFA 100 tima ne može da se pohvali da je u svojoj, ali ni bilo kojoj drugoj državi bio najbolji. Čuveni golman engleske repezentacije Gordon Benks i heroj nacije na Svetskom prvenstvu 1966. godine, na klupskom nivou osvojio je dva Liga kupa (sa Lesterom i Stoukom) i to je sve za dve decenije među stativama.

Pomenuli smo Džerarda kojem se nije dalo da sa Liverpulom bude šampion Engleske, ali on je samo jedan u nizu legendi Redsa koje nisu došle do trona. Džejmi Karager je proveo čitavu karijeru na Enfildu, odigrao preko 730 utakmica od 1997. do 2013, naosvajao se kupova, bio uz Stivija Džija kada je pokorena Evropa, ali trofej Premijer lige nije uspeo da doda u riznicu. Kao ni Robi Fauler. Ponikao je u Liverpulu, postigao 183 pogotka u dva mandata za prvi tim, osvojio čak i triplu krunu 2001, ali te trofejne godine pod vođstvom Žerara Ulijea, Redsi su osvojili Liga kup, FA kup i Uefa kup – titulu engleskog šampiona je uzeo Mančester junajted.

Nikada državni šampion nije bio ni Gaiska Mendieta. Otišao je iz Valensije u Lacio 2001. godine, a već naredne su Slepi miševi stigli do titule, pa potom i 2004. On nije imao previše uspeha. Slično je prošao i Đuzepe Sinjori. Prvi strelac Serije A 1993, 1994. i 1996. godine je iz Lacija otišao u Sampdoriju 1998, pa nije bio deo šampionskog tima Nebeskoplavih iz 2000. Igrao je potom za Bolonju, Valensiju i Verder – bez uspeha.

U istom sosu kao svi gore-pomenuti našao se i bivši nemački reprezentativac Pjer Litbarski. Bio je šampion sveta sa Zapadnom Nemačkom 1990. godine, veći deo klupske karijere proveo je u Kelnu, ali Bundeliga mu je ostala van domašaja.

Poput njega i Hoakin Sančez se pamti po jednom klubu – Real Betisu. Okušao se i u Valensiji i Fjorentini, ali nikada nije bio iznad trećeg mesta na tabeli u prvenstvu. Još jednom sjajnom španskom fudbaleru nije uspelo da osvoji neki državni šampionatu – Julenu Gereru. Tražili su ga najveći klubovi, ali nije hteo da ide iz svog Atletik Bilbaa. Iako je na terenu bio impresivan, CV mu je ostao prazan (bez trofeja u karijeri).

Njima može da se pridruži i bivši nemački reprezentativac Bernd Šnajder koji je čitavu deceniju posvetio Bajer Leverkuzenu, ali mu je u Bundesligi plafon bilo drugo mesto.

Na ovoj listi igrača nalaze se i dvojica velikih majstora sa loptom – Juri Đorkaef i Džej Džej Okoča. Francuski fudbaler i jedan od najtalentovanijih ofanzivaca svoje generacije osvojio je Svetsko i Evropsko prvenstvo sa Francuskom, a na klupskom nivou brojne kupove, ali nikada i titulu, iako je igrao i za PSŽ, Inter… Okoča je s druge strane imao prilično internacionalnu karijeru, najviše se pamti po periodu u dresu Boltona, ali sjajni dribler nikada nije bio državni šampion.

Osvrtom na prethodno napisano, jasno se zaključuje da se velikim engleskim fudbalerima često događalo da ne postanu najbolji u državi. Na tu listu dodajemo i legendarne Stenlija Metjuza (Blekpul i Stouk), Toma Finija (Preston) i Peta Dženingsa (Votford, Totenhem, Arsenal).

Bonus video: