Novi krah srpskog fudbala dogodio se u Nemačkoj, na Evropskom prvenstvu, gde je reprezentacija zaustavljena već u prvom krugu i posle tri utakmice se vraća kući kao poslednjeplasirana ekipa iz grupe.
Iako vam je sve to već dobro poznato i verovatno preko glave tih priča, ono čime naš fudbal i ljudi u njemu treba da se pozabavi su i treneri.
Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 5.000 RSD bonusa
Videlo se i kod selektora Dragana Stojkovića da uz svo poštovanje za igračku karijeru, nije toliko stručan na mestu trenera, a ništa manji problem nije ni na klupskom nivou… Svedoci smo domaćeg prvenstva i negde oko dvadesetak promena po sezoni, negde više, negde manje, a u proseku – mnogo.
Retko se neki treneri zadržavaju duže od nekoliko meseci u klubu, retki su slučajevi Vladana Milojevića, Dejana Stankovića i Žarka Lazetića, da “izdrže” bar dve sezone, što je u ovoj percepciji fudbala, prosto raritet.
Kada se radi o našim stručnjacima u najjačim ligama, tu odavno nismo na dobrom glasu… Poslednji koji je radio u nekoj od TOP 5 liga je Dejan Stanković u Sampdoriji, međutim, nije uspeo da sačuva prvoligaški status i već u prvoj sezoni van Marakane je ispao iz prvenstva.
Pre njega je veliki posao uradio pokojni Siniša Mihajlović, koji je iz malih sredina poput Katanije i Bolonje, stigao do Fiorentine, pa čak i do Milana, a najbolje rezultate pravio je baš pred kraj života sa ponovo – Bolonjom.
Zanimljivo, jedini trener koji je osetio čari Premijer lige je Slaviša Jokanović u sezoni kada je uveo Fulam iz Čempionšipa, ali, ni on nije uspeo da ostavi veći trag, pošto je sredinom novembra smenjen sa mesta šefa stručnog štaba.
Ostao je još Miroslav Đukić – koji je u tri navrata vodio ekipu iz španske Primere, poslednji put pre pet godina i to bi bilo to što se tiče nekih većih angažmana domaćih trenera u proteklih desetak godina.
Najlepše doba za srpske trenere širom Evrope bile su ’70 i ’80-e godine prošlog veka, kada je konstantno u pomenutih pet najjačih prvenstva radio neki naš stručnjak.
Dejan Stanković dobija pojačanje iz Španije
Ipak, vremena su se promenila, kao i fudbal, a još jedna činjenica koja može da zabrine sve fudbalske zaljubljenike i sportske radnike je i to da je svega četiri trenera – tri Srbina i jedan Nemac – direktno iz Superlige otišlo u neku od pet najprizanijih šampionata od raspada bivše Jugoslavije.
Ljupko Petrović – napustio je Zvezdu posle osvajanja Kupa šampiona i preselio se u Barselonu, gde je preuzeo Espanjol, da bi već nekoliko meseci kasnije došao u Montevideo, postavši trener Penjarola.
Jirgen Reber – kratko se nemački stručnjak zadržao u Partizanu i neuspešnu sezonu 2005/2006 završio na drugoj poziciji. Rastanak je bio logičan splet okolnosti, pa se legendarni fudbaler Verder Bremena vratio u Nemačku i preuzeo Borusiju iz Dortmunda. Takođe, kratko i neuspešno…
Miroslav Đukić – brzo je kopačke zamenio odelom, a trenerska karijera mu je krenula tako što se našao na mestu trenera Partizana i skrenuo pažnju na sebe pobedom od 4:2 na Marakani posle više od jedne decenije. Nije u toj sezoni uspeo da se okiti titulom, a ni kada se vratio deset godina kasnije. Kada je i drugi mandat završen samo sa trofejom Kupa – vratio se u Španiju i preuzeo Sporting iz Hihona.
Dejan Stanković – posle prve tri godine trenerske karijere imao je fenomenalan uspeh. Tri titule, dva Kupa i dva proleća u Ligi Evrope, ali treće uzastopno ispadanje iz kvalifikacija za LŠ, ga je koštalo i posla, a popularni Deki je tog leta 2022. godine Beograd zamenio Đenovom, ali Sampdoriju nije uspeo da sačuva u eliti…
Povratak u Staru Pazovu nije opcija za Terzića: Ne interesuje me FSS, samo Zvezda
I na kraju – rezime: Dakle, ko god da je iz naše lige otišao u neku od pet najpoznatijih – nije napravio ništa vredno pomena i gotovo po pravilu je posle nekoliko meseci napuštao klub.
Zašto je to tako?
Šurbatović: Dajem ostavku! Ne verujem da Piksi može da preokrene situaciju
SVI SRPSKI TRENERI IKADA U LIGAMA PETICE
ENGLESKA
Slaviša Jokanović – Fulam
NEMAČKA
Dragoslav Stepanović – Ajntraht, Bajer Leverkuzen
Slobodan Ćendić – Šalke, Augzburg, Hanover
Fahrudin Jusufi – Šalke
ŠPANIJA
Radomir Antić – Saragosa, Real Madrid, Ovijedo, Atletiko Madrid, Barselona, Selta
Vujadin Boškov – Saragosa, Real Madrid, Sporting Hihon
Miljan Miljanić – Real Madrid, Valensija
Ivan Brzić – Osasuna, Majorka, Ovijedo
Milorad Pavić – Atletik Bilbao, Malaga, Selta, Espanjol
Miroslav Đukić – Herkules, Valjadolid, Valensija, Sporting Hihon
Dragoljub Milošević – Valensija, Kadiz
Milovan Ćirić – Valensija
Dragoslav Stepanović – Atletik Bilbao
Petar Vasiljević – Osasuna
Ljubomir Petrović – Espanyol
Blagoje Paunović – Logronjes
ITALIJA
Vujadin Boškov – Askoli, Sampdorija, Roma, Napoli, Sampdorija, Peruđa
Siniša Mihajlović – Bolonja, Katanija, Fiorentina, Sampdorija, Milan, Torino
Blagoje Marjanović – Torino
Milovan Ćirić – Lacio
Dejan Stanković – Sampdorija
Miroslav Tanjga – Bologna
FRANCUSKA
Silvester Takač – Sošo, Nica
Slavoljub Muslin – Brest, Bordo, Lans
Velibor Vasović – Anže, PSŽ
Nenad Bjeković – Nica
Dobrosav Krstić – Sošo
Dušan Nenković – Brest
Žarko Olarević – Marsej
Vladimir Kovacevic – Lion
Milorad Pavić – Roan
Šurbatović: Dajem ostavku! Ne verujem da Piksi može da preokrene situaciju
BONUS VIDEO:
stanko.trkulja
Imao toliko ozbiljnih trenera ali ih neće klubovi u ligama petice, verovatno zato što su Srbi