Trobok žali što ranije nije podigao glas: Partizan je okupiran - ispušta decu i navijače; neki se plaše, ali za promene su svi

Mirisalo je prethodnih nedelja da će se desiti ozbiljna akcija u svrhu promena u Partizanu. Pomalo izokola su bivši igrači Parnog valjka najavljivali da se nešto sprema i – bum – u javnost je izašao apel za oslobađanje kluba koji je potpisalo 79 nekadašnjih fudbalera i trenera crno-belih.

Niko ne može više da gleda kako se Partizan urušava iz dana u dan. Titule u domaćim okvirima nema sedam godina, nijednog trofeja pet, ali glavni i odgovorni ostaju u svojim foteljama, dok je scenario svake sezone isti. Menjaju se igrači i treneri, a uprava mirno sedi i ne pomišlja na odlazak.

SPECIJALAN POKLON STIŽE: Registruj se i opremi stan – vaučer od 10.000 EUR te čeka!

Legende su odlučile da dignu glas, a među njima se našao i čuveni Goran Trobok, nekadašnji motor Partizanovog veznog reda, osvajač tri titule i dva Kupa u crno-belom dresu, koji je u prošlosti i te kako kritikovao rad aktuelne garniture u Humskoj. Sada, odlučio je zajedno sa bivšim saigračima da krene korak dalje u vidu Apela za spas kluba.

“Mnogo ljudi je potpisalo. Znali smo da će tako biti. Predugo se čekalo. Mislim da smo trebali ranije da izađemo, ali, eto, izašli smo sad sa apelom i na njemu se radilo dosta. Da izgleda ozbiljno”, počeo je 49-godišnji bivši fudbaler razgovor za Meridian sport, koji se trenutno bavi uglavnom menadžerskim poslom.

Isplivalo je u javnost 79 imena, kako bivših igrača, tako i trenera, koji su podržali inicijativu, međutim, stekao se utisak da je broj mogao da bude mnogo veći.

“Neki nisu hteli da potpišu, već nam daju podršku ovako. Razni su razlozi. Neki ljudi imaju nekog zaposlenog u klubu i plaše se da im ne naprave problem. Ali, to je lična volja. Svako odgovara svojim imenom i prezimenom. Nije bilo nekog inicijatora, na ovome je radilo dosta ljudi, nije Đole Tomić jedini, već je dosta bivših igrača uključeno. Neki nisu potpisali, ali daju podršku i uglavnom su svi za promene”, dodao je Trobok i pojasnio da ima šanse da se i dalje priključe oni koji hoće:

“Naravno da mogu, otvoreno je da se svako priključi. Postoji jedan cilj. Pročitali ste apel. Ljudi koji su saglasni su se potpisali, a kao što sam rekao, ima i nekih koji nisu potpisali, ali se slažu sa tim. Ne ulazim u tuđe razloge.”

U planu je da se potpisnici i okupe zajedno sa navijačima i pokažu odlučnost o nameri da žele promene.

“Sigurno je da će biti okupljanja. Prvo da se završi skupljanje potpisa, da vidimo koliko ćemo ih skupiti. Javljaju se ljudi sa raznih strana – podržavaju. Što je i normalno. Zadnje vreme je došlo. I mi smo bili pasivni, maltene sedam godina. Sve misliš da će ljudi otići kada nema rezultata, međutim, oni ne pomišljaju na to. Baš zbog toga smo se i na ovaj potez. Moram da kažem da ne stoji iza ovoga nijedna politička opcija. Bivši igrači, ljudi koji su ostavili trag u Partizanu žele promene. U klubu ništa ne funkcioniše. Nema navijača, neće da idu na stadion. Imam sina, ide, na primer, u Surdulicu da navija za Partizan. Ovo je najviše zbog njih. Zamislite koliko mladih momaka ide tamo, a ne dolazi u Humsku. Oni vole fudbal, klub. Maltene su i oni inicijatori apela.”

Pojavila se informacija u javnosti o razlozima odustajanja pojedinih ljudi, a glavni je bio da fali čovek koji će da stane ispred cele priče i da proba za kratko vreme donese promene, privuče sponzore…

“Kada smo krenuli sa ovim, niko nije podelio funkcije. Niko nema interes da ima neku funkciju. Izašli smo nezavisni. Sami smo se organizovali, bez ičije pomoći. Niko ne stoji iza nas. Kada dođe do narednog koraka, naravno da ćemo izabrati najboljeg za Partizan. Radi se samo o budućnosti kluba. I da se napravi Skupština, pa neka pobedi najbolji kandidat, a ne da se ona uopšte ne održava. Osećaš da je klub okupiran i pritom sedam godina nemaš rezultate. Napisali smo da treba da se promeni statut. Ne možeš da budeš tu pet godina, napraviš dugove i ostaješ dalje. To u sportu ne postoji.”

Igor Duljaj je tokom svog mandata obelodanio mnoštvo stvari koje ne funkcionišu, a sve nekako počinje iz Omladinske škole, što najviše apostrofiraju bivši igrači.

“Funkcionisanje velikog kluba, kao što je Partizan, nije lako. To radi veliki broj ljudi. Kada nema složnosti između njih, kada nisu svi kao jedan – onda se dešavaju ovakve stvari. Videli smo da su igrači davali izjave da su ostavljeni, pa da navijači ne dolaze… Ima ljudi u klubu koji pošteno rade posao, iz sportskog sektora. Ali, nisu dovoljno uvažavani. Jednostavno – ne funkcioniše sistem. Fudbal je kolektivna igra, mora da bude sve perfektno. Počev od Omladinske škole, koja je bila ranije najbolja. Partizan mora da izbaci više igrača za prvi tim”, rekao je Trobok i nastavio:

“Klub ispušta decu. Neki od potpisnika su ranije radili u Omladinskoj školi i to je dobro išlo. Izbacivala je po pet, šest igrača za prvi tim. To je i najbitnija stavka u funkcionisanju kluba. Ima kapaciteta u školi, ima ljudi koji se trude, ali ne funkcioniše sve kao jedan sistem. Mora da bude savršena veza između svih. Mlađi igrači koji su potpisali apel, među njima su Rukavina, Ivan Obradović, Drinčić, on je trener… Partizan nema luksuz da ti momci ne rade u klubu. Imali su odlične karijere, pa zašto ne bi radili u Partizanu? Prošli su dosta, igrali za reprezentaciju 20-30 utakmica, zašto ne iskoristiti sve raspoložive resurse? Da pokazuju deci šta je Partizan. To će sigurno davati rezultate. I umesto da se napreduje u tome što je funkcionisalo, mi sada kaskamo. A tu su glavni kapaciteti. Pogledajte Mančester siti. Ima milijarde, ali ulaže u školu, bez obzira što može svakog da kupi za prvi tim. I, eto, izbaci Fodena, pa Palmera… Da je lako nije, treba krvavo raditi, ali imaš momke koji imaju želju, volju i znanje. To boli, što svi vide da može mnogo bolje. Jel treba da čekamo da neko kupi klub iz inostranstva i da nam da pare, pa ćemo da radimo? Hoće. baš…”

Partizanovci digli glas: Saša Ilić, Vladimir Stojković, Vuk Rašović, Bambi Tošić… Klub je otet – smenimo upravu!

Različita su mišljenja o tajmingu izlaska apela u javnost. Ipak, sa jednim se svi slažu – vreme je za promene. Najviše zbog navijača, koji su prestali da dolaze u Humsku i bodre ljubimce.

“Okupljali smo se i ranije, trebali smo da izađemo i sa navijačima na proteste. Ali jedan kaže ‘Možda ne bi trebalo, iskoristiće nas u političke svrhe’. Možda nije bilo i neke složnosti. Kod nas vlada neko uopšteno nepoverenje. Kada se ne oglašavaju igrači, onda svi pitaju zašto se bivši fudbaleri ne oglase i ne progovore o stanju u klubu. Zaustavlja me 100 ljudi svaki dan i pitaju me šta se dešava sa klubom. Ali svi zajedno udruženi možemo mnogo. Ko uđe u Partizan, neće mu biti lako. Biće pakao. Kakav je Partizan onda gigant ako niko ne dolazi na stadion? O rezultatima i da ne pričam. Tako je kada ljudi vide da ne funkcioniše. Svi moramo da budemo na istoj strani, uvek će biti kritike. Makar smo se pokrenuli, nadam se da će uroditi plodom. Svi smo bitni u ovoj priči. Više vole navijači klub, nego bivši igrači. Oni prelaze kilometre da bodre klub. Zbog takvih ljudi moraš da digneš glas. To je iniciralo celu ovu priču, najlakše je okrenuti glavu od problema”, zaključio je Trobok u razgovoru za naš portal.

Bonus video: