PRIČE IZ KRAJA Veliki Vladimir je umeo da spoji fudbal i balet!

Znamo da ste navikli da se uz naše “Priče iz kraja” prisetite nekih legendarnih imena domaćeg fudbala, pa vas nećemo razočarati ni ove nedelje.

Ovog puta, naš glavni junak je jedan jedini, neponovljivi, Vladimir Beara, čovek koji je ostavio dubok trag u domaćem fudbalu.

Neki malo stariji se i dalje sećaju njegovih bravura na golu, a oni mlađi su barem mogli da gledaju video snimke. Dovoljno da se usaglase da je Beara velemajstor.

Ipak, sada vam donosimo neke detalje koje sigurno niste znali.

Ko je Vladimir Beara?

Vladimir Beara je rođen u Zelovu u Dalmacija, u tadašnjoj Kraljevini SHS i bivši je jugoslovenski golman srpske nacionalnosti.

Tokom svoje karijere igrao je u splitskom Hajduku, zatim za Crvenu zvezdu, a nakon toga i za Keln. Bio je učesnik Olimpijskih igra 1952. godine, kao i na Svetskih prvenstava 1950, 1954 i 1958. godine.

Ipak, Beara je bio mnogo više od sportiste, a o tome svedoče i njegova brojna i na prvi pogled nepovezana interesovanja.

Pre nego što je počeo ozbiljno da se bavi fudbalom, Beara je bio električar, ali električat koji je u slobodno vreme statirao u Splitskom kazalištu i pomalo igrao balet.

Da, dobro ste pročitali. Zanimljiva kombinacija, zar ne?

Na igralištu splitskog fudbalskog tima Hajduk slučajno se zatekao da bi vežbao elastičnost, odraz i visoki skok u baletu, a ostao da bi postao (zajedno sa Džajićem) jugoslovenski fudbaler sa najviše osvojenih domaćih trofeja — sedam titula prvaka i dva pehara Kupa Maršala Tita.

Kao što kaže stih čuvene pesme: da l’ je to sudbina, il’ ko zna šta li je?

Za NK Hajduk je odigrao 308 utakmica i primio 139 golova, a osvojio je Prvenstvo Jugoslavije 1950, 1952. i 1955. godine. Mnogi kažu da je posedovao neobičan stil, kretanje drugačije od ostalih golmana,..

Čak, zvali su ga Ero, šjor balerina, meštar, čovek od gume, Veliki Vladimir. Ma, mnogo je nadimaka I verovatno nijedan ne može u potpunosti da dočara njegovo umeće na golu.

Današnji golmani postavljaju živi zid kad je slobodan udarac i na 25 metara od gola. Beari je to bilo smešno.

–Šta će mi neko stajat’ ispred mene. Ma ne more mi dat go’ sa dvaes metri, pa di će mi ga dat -govorio je svojevremeno.

I branio je sve lopte koje su dolazile s prostora izvan šesnaesterca. I one iznutra, uključujući penale. Uz Bernarda Vukasa, apsolutno najveće ime Hajduka u posleratnom periodu, Beara je bio najcenjeniji, ali samo izvan kluba. U Hajduku su ga ponižavali.

Kažu da se čaša prelila 1955. godine, kada je Hajduk osvojio titulu prvaka Jugoslavije. Na svečanom prijemu predsednik kluba, Marko Markovina, zahvalio se svima poimenice, posebno Vukasu, ali preskačio je Bearu.

Impulsivan kakav jeste, Beara više nije mogao da ćuti, pa je upitao: „A, di sam tu ja, mene nisi ni spomenuo“.

Kakav odgovor je dobio? „Ti si običan golman, imamo još dvojicu takvih, što bi te spominjao“ – odgovorio je Markovina.

Naravno, Beara je napustio prijem, otišao kući i kontaktirao Acu Obradovića, koji mu je rekao da sedne na prvi voz i dođe u Crvenu zvezdu. U Crvenu zvezdu je prešao 1955. godine i sa njom osvojio prvenstva 1956, 1957, 1959. i 1960. i dva Kupa Jugoslavije 1958. i 1959. godine.

U crveno-belom dresu odigrao je 174 utakmice, 83 prvenstvene i primio 81 gol. Igrao je za Crvenu zvezdu protiv Mančester J+junajteda, nakon koje su fudbaleri Mančestera doživeli tešku nesreću kod Minhena.

Beara je svoju karijeru završio u nemačkim klubovima Alemanija Ahen (1960-1962) i Viktorija Keln (1963-1965).

A, reprezentacija?

Za reprezentaciju Jugoslavije je odigrao 59 utakmica između 1950. i 1959. godine. Debitovao je 8. oktobra 1950. godine. protiv reprezentacije Austrije, a oprostio se od reprezentacije 1959. u Beogradu protiv Mađarske (2:4).

Osim toga, Beara je učestvovao na Olimpijskim igrama 1952. godine u Helsinkiju i osvojio je srebrnu medalju. U finalnoj utakmici protiv Mađarske odbranio je slavnom Puškašu udarac sa 11 metara.

A, ostao je upamćen po izvanrednoj odbrani u Londonu (1950) protiv Engleske (2:2), kada su ga engleski novinari nazvali “Veliki Vladimir”. Igrao je na tri Svetska prvenstva: 1950, 1954. i 1958. godine. Nastupio je u reprezentaciji FIFA pod nazivom reprezentacije ostatak sveta protiv reprezentacije Engleske 1953. u Londonu (4:4).

Beara je 1967. godine završio Višu trenersku školu u Kelnu. Radio je kao trener u Nemačkoj, Holandiji, Kamerunu i Jugoslaviji., da bi preminuo 11. avgusta 2014. godine.

PRIČE IZ KRAJA Najbolji strelac u istoriji jugoslovenskog fudbala, a zamalo da bude rukometaš!

OBAVEZNO POGLEDAJTE: CRVENA ZVEZDA – AC MILAN | Fudbalski kutak: Udarac iz ugla #42