Vukašin Đurđević: Bek ili štoper - svejedno, za Partizan bih stao na gol

Daleko su crno-beli od ostvarenja primarnog cilja i prekida dominacije komšija sa Topčiderskog brda, ali uprkos brojnim problemima sa kojima se suočavaju, zimsku pauzu dočekali su u značajno boljem raspoloženju u odnosu na minule godine.

Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!

Talenat i energija podmlađenog sastava vratili su publiku na tribine, a “jesenja titula” dodatno podgrejala nadu da Partizan može do devet godina čekanog povratka na pobedničko postolje.

Grupa tinejdžera iz Humske ulice uspela je da osvoji srca navijača i prikupi simpatije sportske javnosti, o čemu je između ostalog u opširnom intervjuu za Meridian sport govorio jedan od njenih perspektivnih članova koji se odlično uklopio u sistem crno-belih, Vukašin Đurđević.

“Jesenja titula je nagrada za trud koji smo uložili od prvog dana priprema. Takođe, rezultat koji smo ostvarili je zapravo dokaz kontinuiteta dobrih igara od početka sezone. Naravno da smo zadovoljni, ali ujedno i svesni da to nije konačan cilj. Važno je biti prvi krajem maja. Fokusirani smo na naše ambicije, mirni i spremni za predan rad na zimskim pripremama”, počeo je Đurđević.

Svestan je Partizanov univerzalac uspeha koji je ostvarila njegova družina, ali ujedno upozorava da najvažnije bitke tek predstoje, te da je ekipi neophodan maksimalni nivo pažnje i fokusa na teren kako bi nastavila u identičnom ritmu i smogla snage da se odupre večitom rivalu.

“Želja je da koncentracija bude usmerena ka stvarima na koje možemo da utičemo. Gledamo sebe! Svesni smo važnosti trenažnog procesa i trudimo se da uvek pružamo maksimum. Komplimenti, rezultati i dobra atmosfera su kao šlag na torti, ali niko se previše ne obazire na dešavanja van terena. Svi se trude da ostanu prizemni. Posao nije završen, zapravo smo tek na pola puta. Još mnogo toga je pred nama. Neophodno je nastaviti u istom maniru”.

Samo u dva navrata tokom prošle decenije Partizan je mogao da se pohvali laskavim naslovom “jesenjeg šampiona”. Takav poduhvat pošao je za rukom Aleksandru Stanojeviću 2021, pa Igoru Duljaju dve godine kasnije. Ipak – timovi spomenutih stručnjaka tokom proleća poklekli su pred Crvenom zvezdom, što predstavlja scenario suprotan od onog kom teže Vukašin i saigrači.

“Kontinuitet kvalitetnih izdanja, uz podršku sa tribina, jedini je način da se održi dobra atmosfera i dođe do željenih rezultata. Smatram da je neophodna i skromna doza sreće, koja je zaista nedostajala u nekim od minulih sezona. Prvenstveno mislim na drugi mandat trenera Stanojevića. Ekipa je osvojila 98 bodova, neverovatan broj pobeda, a titula je izostala… Samo je sreća nedostajala. Nadam se da će ovog puta biti na našoj strani, da ćemo treninzima i predanim radom uspeti da je zaslužimo”.

Zabeležio je Đurđević 19 zvaničnih nastupa od otvaranja sezone i prevashodno delima dokazao ljubav prema crno-belim bojama, kao i veliku želju da odgovori na svaki zahtev stručnog štaba. Stigao je u Humsku ulicu u ulozi desnog beka, ali tokom nedavno završene jeseni nije mu predstavljalo problem da zaigra ni na levoj strani, ali ni da se vrati na svoju prirorodnu – štopersku poziciju.

“Ponosan sam što sam deo ove grupe i što su mi treneri ukazali poverenje. Od prvog minuta, ili sa klupe – nebitno. Uvek sam tu za Partizan! Igrao sam na više pozicija, bio desni bek, levi bek, štoper… Trudim se da odgovorim na sve zahteve i pomognem ekipi. To me čini srećnim i zadovoljnim. Ostaje žal što nismo ušli u Evropu i preskočili prepreku na otvaranju Kupa. Upravo su to stvari koje ostavljaju gorak ukus, koje nas muče uprkos pozitivnom stanju u Superligi“, istakao je 20-godišnji Partizanov čovek od poverenja, pa potom nastavio u istom dahu:

“U mlađim kategorijama sam se razvijao kao štoper. Na poziciju desnog beka sam prekomandovan tek u Voždovcu, kod trenera Marka Savića. Tamo sam naučio da igram po strani. Nije mi kasnije bilo teško da se vratim na mesto štopera. Navikao sam. Trener Srđan Blagojević je želeo da ponovo zaigram na primarnoj poziciji. Štoper ili bek – svejedno mi je! Bitno je da ekipa pobedi. Ako mogu da doprinesem kao golman, nije mi problem da navučem rukavice i stanem između stativa zbog Partizana. Nikada mi to nije predstavljalo problem. Tu sam samo da pomognem”.

Premda veoma mlad, shvatio je Đurđević težinu Partizanovog dresa, demonstrirao psihološku snagu i pokazao da je zajedno sa saigračima stekao prekopotrebno znanje u “borbi” sa prihvatanjem pozitivnih, ali i negativnih komentara javnosti, koji gotovo po navici zavise od ishoda utakmica. Posebno je zahvalan na podršci navijača, koji su kako ističe, uvek bili uz ekipa od samog starta takmičarske godine.

“Mnoštvo ljudi navija za Partizan, a mi smo Partizanovi igrači. Normalno je da će uvek biti i pohvala i kritika. Uvek smo bili ispraćeni aplauzom, uvek smo imali podršku pre, tokom i posle utakmice. Koliko znam, naš stadion je bio najposećeniji ove jeseni, a publika uvek uz nas bez obzira na sve. Osećamo punu podršku od naših navijača. Tu smo da damo sve od sebe, a publika je prepoznala, cene zalaganje i borbu”.

Kao nagrada za uložen trud još sredinom avgusta postigao je mladi štoper prvenac u opremi Partizana. Nadovezao se pod Bagdalom na “kišu golova” ofanzivne linije i preciznim hicem u poslednjem minutu duela zatresao mrežu Kruševljana.

“Neverovatan osećaj. Ušao sam sa klupe u drugom poluvremenu. Bio je to sam finiš susreta. Sećam se kako je lopta letela. Kada sam je zakačio uvideo sam da će završiti u mreži. Znam da je prešla liniju i ušla u gol, ali ne znam kako da se radujem, kako da proslavim pogodak. Zatrčao sam se ka navijačima, a saigrači su prišli da me zagrle i čestitaju. Divan osećaj! Ostvarenje dečačkog sna. Najbitnija mi je podrška porodice. Uvek su prvi tu za mene, nevažno da li je lepo ili teško. Od njih sam dobio najlepše čestitke i njima posvećujem prvenac”.

Nije Đurđević tom prilikom mogao da se “oslobodi” osmeha, a čini se da spada u grupu igrača koji uživaju upravo u spontanom radovanju nakon pogotka.

“Defanzivac sam, pa i nisam u prilici da postižem toliko golova kao moji napadači. Nadam se da ću spremiti neku proslavu za naredni gol, ali ja se od uzbuđenja ni ne setim kako sam hteo da se radujem. Videćemo, ima vremena”.

Crno-beli na polusezoni mogu da se pohvale izuzetnim učinkom svoje navale. Jovan Milošević se trka sa Aleksandrom Kataijem i Mirkom Ivanićem za Zlatnu kopačku Superlige, dok ga pomno prati Partizanov džoker – Andrej Kostić. Deo zasluga za odlična izdanja golgetera pripada i defanzivnoj liniji srpskog vicešampiona, koja napadače priprema za izazove na zvaničnim mečevima.

“Svi momci su odlični igrači. Mladi su i puni potencijala. Na treninzima je uvek ratoborno – ide se na kraja. Vlada velika želja da se pobedi čak i na treningu. Niko ne voli da izgubi, što se prenosi na teren. Smatram da je to jedan od razloga zašto smo prvi. Joca Milošević je odskočio sa golovima, prati ga Andrej Kostić, kao i naša krila… Svako doprinosi koliko može i na svoj način. Držimo se zajedno. Srećan sam što delim svlačionicu sa dobrim ljudima i kvalitetnim fudbalerima. Treninzi utorkom i sredom uvek budu zanimljivi, jer je na programu neka od igara. Tada se baš zakuva, igramo u naručivanje hrane. Bude baš interesantno i dinamično”.

Domaća javnost se upoznala sa Đurđevićevim likom i delom za vreme mandata u mlađim selekcijama Rada. Blistao je talentovani štoper na Banjici, gde je potom i uplovio u vode seniorskog fudbala.

“Prošao sam celu omladinsku školu Rada, a potom dogurao i do prvog tima. Ekipa je tada ispala iz Superlige. Iako smo igrali u drugom rangu, ta tranzicija je bila zaista teška. Momci su fizički snažniji, mnogo se brže igra. Trebalo mi je mako vremena da se adaptiram. Sve je bilo u redu čim sam se prilagodio. Video sam da mogu da im pariram i stojim rame uz rame sa njima. Kasnije je isto bilo i na višem nivou – u superligaškom društvu. Bilo je teško, ali to je normalan proces”.

Veliki uticaj na Vukašinov razvoj imao je Zoran Rendulić, svojevremeno trener Rada, a potom Đurđevićev “večiti rival”, s obzirom da je do pre svega nekoliko dana bio važan deo stručnog štaba Vladana Milojevića na klupi Crvene zvezde. Iako ih je put odveo na različite strane Topčiderskog brda, njihov odnos se nikada nije promenio.

“Imali smo dobre rezultate pod njegovim vođstvom. Mnogo mi je pomogao. Takođe mi je bio pomoćni trener u reprezentaciji. Odlično se poznajemo. Značilo mi što je takođe bio štoper. Trudio se i uspeo da mi prenese svoje iskustvo iz igračkih dana. Kada se igraju velike utakmice kao što je večiti derbi, fokus je samo na terenu, nema mnogo vremena za razgovor. Uvek se zagrlimo, pozdravimo i poželimo sreću jedan drugom. Posle svako na svoju stranu, ali nikada neću zaboraviti koliko mi je pomogao u karijeri. Zahvalan sam mu na tome”.

Dobre igre na Banjici nisu prošle nezapaženo, pa je Vukašin stadion “Kralj Petar I” ubrzo zamenio “Krovom” u Zaplanjskoj ulici. Briljirao je pod komandom Marka Savića i zaslužio poziv Aleksandra Stanojevića koji je tragao za adekvatnim rešenjem u odbrani.

“Sve se odigralo brzo. Za svega dva, tri dana… Nisam mogao da verujem da sam potpisao ugovor. Odmah sam prihvatio poziv. Znao sam da je to ono što želim”, istakao je Đurđević, pa potom opisao prve dane provedene na stadionu iznad Autokomande:

“Sećam se prvog trenutka kada sam kročio na Partizanov teren, obišao svlačionice na Teleoptiku, pa posle u Humskoj, upoznao sa saigračima… Sve je delovalo kao san. Svi su me lepo dočekali, a pogotovo je značila pomoć iskusnijih pojedinaca poput Svete Markovića, Ace Jovanovića, Stefana Kovača… Pomagali su mi na terenu, ali i van njega”.

Prilikom odgovora na pitanje šta bi u budućnosti najviše voleo da ostvari kao član crno-belih, mladi štoper nije imao baš nikakvu dilemu.

“Partizan je prvenstveno emocija. Svesni smo da imamo vetar u leđa sa tribina gde god da igramo. Crno-bele boje su ljubav. Partizan uvek treba da teži ka tituli, da uvek bude prvi. To je san svih nas u timu. Voleo bih da osvojimo titlu i da zaigram na večitom derbiju. Za sada sam uvek bio na klupi i to mi je trenutno neostvarena želja“.

Biranim rečima govorio je Đurđević o radu novog šefa struke, Nenada Stojakovića, koji je u smiraju polusezone preuzeo dirigentsku palicu od Marka Jovanovića.

“Nenad Stojaković se istakao kao dobar trener. Svoje kvalitete je demonstrirao već u Teleoptiku, a onda nastavio u Humskoj. Uvek je tu za nas igrače. Izuzetno je posvećen, vredan i predan svom poslu. Vredan je! U svlačionici vlada odlična atmosfera. Trudimo se da njegove zamisli pretvorimo u dela”.

Smatra Vukašin da u redovima crno-belih vlada pravo drugarstvo, te da je upravo zajedništvo jedan od Partizanovih glavnih aduta na putu do zacrtanih ciljeva.

“Cimer sam sa Mitom Jankovićem (Dimitrijem). Najviše vremena provodimo zajedno. Zaista je reč o sjajnom momku. Svi se družimo unutar tima. Odličan odnos imam sa Nemanjom Trifunovićem, Aranđelom Stojkovićem, Milanom Roganovićem… Svi se držimo zajedno. Nema grupica, nema ljudi koji se izdvajaju. Mislim da nam je to velika prednost što smo prava grupa”.

Kada su u pitanju planovi, Đurđević uopšte ne želi da troši energiju na dugoročne prognoze, već ističe da je kompletan fokus usmeren isključivo na sadašnjost.

“Fokusiran sam samo na Partizan – ekipni i individualni napredak na svakodnevnom nivou. Samo o tome mislim. Ne želim da vodim brige o dalekoj budućnosti. Glavni cilj svih nas je da se uzme titula. Gledamo samo u svoje dvorište. Važno nam je kako mi izgledamo na terenu. Ne obaziremo se na ostale rivale”.

Odrastajući uz loptu, uzore je pronašao na prestižnoj fudbalskoj smotri, uživajući u njihovim remek-delima na terenima širom planete.

“Serhio Ramos je moj izbor od ranog detinjstva. Dopada mi se njegov stil igre. Danas, mogu da izdvojim Rubena Dijaša iz Mančester sitija. On je veliki profesionalac i ozbiljan vojnik na terenu”.

Razvoj karijere i talenat koji poseduje omogućili su mu priliku da uči direktno od još jednog ratnika sa terena – Zorana Mirkovića. Upravo je aktuelni selektor mlade reprezentacije svojevremeno važio za univerzalca i “multipraktika”, koji pokriva više pozicija, kao što to danas ugledajući se na učitelja čini Đurđević.

“Bata je imao fenomenalan put, bio bih srećan da napravim makar upola takvu karijeru. Naravno, gledam svoju priču, trudim se da svakog dana budem još bolji, da stalno predano i posvećeno radim na sopstvenom razvoju. Čast je učiti od takvog čoveka”, istakao je Vukašin, a zatim se nadovezao na konstataciju da Orlićima pod Batinom komandom ide odlično u poslednje vreme:

“Hvala Bogu da je tako. Uvek kada se okupimo krenemo sa radom. To je kratak period i nemamo mnogo slobodnog vremena. Odmah prionemo na posao. Potrebno je da se adekvatno spremimo za utakmicu. Bata je stalno tu da nam pomogne – na terenu i van njega. Sjajno je biti u prilici da čuješ njegova iskustva. Biće prilike da se ispričamo o Partizanu. Nanizali smo nekoliko pobeda i želimo da nastavimo tako. Spremamo se za Evropsko prvenstvo”.

Ne krije Vukašin želju da se jednog dana nađe i na spisku selektora A reprezentacije naše zemlje, što je prethodnih meseci pošlo za nogom njegovim saigračima – Ognjenu Ugrešiću, Jovanu Miloševiću i Vanji Dragojeviću.

“Nadam se da ću u budućnosti uspeti da se izborim za poziv. To je san svakog igrača. A reprezentacija mi je jedna od najvećih želja. Ako Bog da, nadam se da će se jednog dana ostvariti, uz dalji trud i razvoj”, konstatovao je Vukašin Đurđević u intervjuu za naš sajt.

Bonus video: