Vukotić zabranjena tema na Maksimiru

Godinama unazad, neretko uzaludno, Partizan je ulagao novac u dovođenje skupocenih novajlija koji su retko kada opravdali epitet pojačanja. Mnogi od njih predstavljeni su kao transfer bombe, a odlazili bez doprinosa, ostavljajući samo trag u vidu finansijskog tega za već preopterećen budžet.

Meridian sport ti donosi BONUS DOBRODOŠLICE – do 6.500 DINARA uz dva dana igre bez depozita!

Međutim, dolaskom novog rukovodstva klub iz Humske ulice menja kurs, pa tako i strategiju po pitanju angažovanja pojačanja. Jedan od prvih vesnika tih promena bio je dolazak Milana Vukotića, tada najboljeg fudbalera crnogorskog šampionata, koji je minule zime stigao u Beograd kao investicija sa ozbiljnim potencijalom. Ispostaviće se – jedan od najboljih poteza Partizana u bliskoj prošlosti.

Od samog potpisa imala je javnost ozbiljna očekivanja od mladog Crnogorca, ali malo je onih koji su uopšte mogli da pretpostave koliko brzo i u kojoj meri će Vukotić uticati na igru crno-belih.

Uradio je ono što nikome pre njega nije “pošlo za nogom” – zauzeo mesto Bibarsa Natha, preuzeo organizaciju igre i postao najvažnija karika u sistemu trenera Srđana Blagojevića.

Partizan je počeo da igra kako Vukotić svira, a najnovija potvrda navedene hipoteze viđena je u Subotici, gde je mladi Crnogorac upisao gol, dve asistencije i dokazao da je teren njegov atelje.

Već smo pisali o interesovanju moskovskog Dinama i slavnog Zenita iz Sankt Peterburga, ali deluje da Milanove partije nisu prošle nezapaženo ni od strane njegovih bivših klubova – prvenstveno Dinamo Zagreba.

Upravo su na “Maksimiru” imali Vukotića i olako ga pustili da ode… Stigao je u prestonicu Hrvatske kao vunderkind crnogorskog fudbala, sa samo 18 godina. Umesto šanse u prvom timu, dobio je mesto u razvojnoj ekipi. Demonstrirao je potencijal pod komandom Damira Krznara (3 gola, sedam asistencija, 35 mečeva), ali u Zagrebu su procenili da to nije bilo dovoljno za mesto u odaranom društvu (prvom timu). Usledile su pozajmice, traženje sebe, povratak u Podgoricu, a onda eksplozija. Profitirala je Budućnost, a deluje da je Partizan još više…

Danas, dok blista u crno-belom dresu, stiče se utisak da je na “Maksimiru” njegovo ime, figurativno rečeno, “zabranjena tema”.

U vremenu kada je Dinamo stvorio pregršt evropskih asova, te kada redovno inkasira višemilionske iznose od prodaje mladih talenata, Vukotić je mogao da bude još jedan “džekpot” u tom nizu. Umesto toga, sada briljira u Humskoj – i to ne kao projekat u koji se veruje, već kao istaknuti arhitekta Partizanovog povratka na pobednički kolosek.

Teško je pronaći propuste u zaista uspešnom radu Dinama u minulim godinama, ali po svemu sudeći deluje da su se Zagrepčani ogrešili o Crngorca – i to na Partizanovu sreću. Dok na Maksimiru žele da zaborave kako su izgubili ozbiljan kapital, u Humskoj su svesni da su dobili svog dirigenta.

Uprkos činjenici da nikada nije debitovao za prvi tim Dinama, biranim rečima je, u intervjuu za Meridian sport prošlog proleća, Vukotić govorio o nekadašnjem klubu.

“Prerano sam otišao u tako veliki klub. Teško je probiti se na toj sceni. Igrači iz hrvatske lige prodaju se za po 20, 30 miliona evra. Dinamo dovede 20 igrača gotovo istih kvaliteta, ne angažuju samo jednog. Puste vas da se borite i onda je baš komplikovano pronaći put. Pamtim prijateljsku utakmicu koju sam odigrao za prvi tim. Postigao sam pogodak sa 20 metara protiv Dinama iz Kijeva. Stekao sam zavidno iskustvo”, istakao je tada ofanzivni vezista.

Nije Milan propustio priliku ni da izdvoji sjajan odnos sa tadašnjim trenerom…

“Damir Krznar – bez premca! Smaram da nikada više neću imati takvog trenera. Ne zato što sam igrao važnu ulogu kod njega, već gledano kroz ljudski aspekt. Ne mogu rečima da opišem koliko je to dobar čovek. Igram fudbal sa mnogo emocija, gledam širu sliku, ne samo zatvoreno i vezano za teren. Teško ko može da se primakne Krznaru u trenerskom poslu”, kazao je Vukotić svojevremeno.

Bonus video: