Godinama unazad uporedo stičući fudbalsko obrazovanje upijao je Zoran Rendulić savete istaknutih mentora. Gotovo čitavu deceniju, mahom na Marakani, proveo je pripremajući se za prvi samostalni angažman na superligaškoj pozornici.
NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – Registruj se i uzmi besplatan tiket uz 100 sekundi besplatnih spinova!
Kada je minule zime zajedno sa Vladanom Milojevićem napustio klupu Crvene zvezde, bilo je samo pitanje trenutka kada će se upustiti u novi izazov. Vagao je, a na kraju po svemu sudeći napravio odličan izbor, s obzirom na to da se posle sedam odigranih rundi njegov Radnik naspram svih očekivanja nalazi u plej-of zoni srpske elite.
Brzo su Surduličani zaboravili poraz u Pančevu, savladali Čukarički i tako produžili niz od tri uzastopna trijumfa na srpskoj “Bombonjeri”. Osim Crvene zvezde i Vojvodine niko na domaćem terenu nije osvojio više bodova od Radnika (Pazar isti broj bodova uz utakmicu više) što je bio povod da trener plavih stane pred mikrofon Meridian sporta.
“Definitivno smo tek na početku. Igrači su upoznati sa sistemom koji je uspostavljen još prethodnih godina. Adaptirali smo se na podlogu koja nam odgovara i maksimalno iskoristili prednost domaćeg terena. Celo takmičenje je vrlo neizvesno i zahtevno, podvig je pobediti tri utakmice u nizu kod kuće. Drago mi je što smo pokazali da je utakmica protiv Železničara u Pančevu bila samo jedan loš dan i da smo se ekspresno vratili na put kojim želimo da idemo. Čak i kada smo poraženi na gostovanju Vojvodini, pokazali smo da možemo sa svima da igramo. I dalje tako mislim”, počeo je Zoran Rendulić razgovor za Meridian sport.
Uprkos dobrim rezultatima mladi strateg ne želi da euforija prodre u redove njegovih izabranika, već ulivajući im samopouzdanje poziva na još predaniji rad.
“Mnogo je važno da igrači budu svesni svog kvaliteta, da samopouzdanje poraste… Slede nam izazovne utakmice. Takmičari smo! Uvek ćemo ići na pobedu. Ekipa je mnogo mlada. Momci se nekad uplaše trijumfa i dobrog rezultata. Imamo samo dva iskusna igrača – Pejovića i Zorića, a ostalo su mahom veoma mladi momci. Biće tu oscilacija, nemam sumnje, ali pokušaćemo da ih svedemo na minimun adekvatnim balansom. Na sve gledamo pozitivno i nadamo se najboljem.”
Bod u Surdulici na letnjoj premijeri osvojila je samo lučanska Mladost, a potom su redom padali Mačva, Novi Pazar i Čukarički. Rendulić teži da uspešnost sa domaćeg terena Surduličani prenesu i na gostovanja.
“Kada sam analizirao Radnik prethodne godine bilo je lako primetiti da ekipa kod kuće igra veoma specifično. Protivnici nas sve više poštuju. Dok sam bio u Crvenoj zvezdi igrači su uvek nevoljno dolazili u Surdulicu, ne samo zbog dugog puta, već zbog specifične igre Radnika koja je svima znala da napravi problem. Meni je cilj da i na gostovanjima budemo napadački nastrojeni, da ne biramo vreme i utakmice. To mi je glavni cilj koji sam zacrtao. Želim da osvajamo bodove na strani, to je moj najveći izazov.”
Jedan od većih podviga na klupi Surduličana režirao je prethodnog vikenda, baš u duelu sa klubom u kojem je započeo trenerski put, te o kojem govori sa ogromnom dozom poštovanja.
“Božja volja… Veliku pobedu sam ostvario protiv mog bivšeg kluba. Želim da čestitam Čukaričkom vek postojanja, neverovatan jubilej. Kao igrač sam učestvovao u osvajanju jedinog trofeja Kupa Srbije, stekao sam mnogo prijatelja za vreme igračkog i trenerskog mandata. Na Banovom brdu sam zapravo završio igračku, a počeo trenersku karijeru. Uz naravno Crvenu zvezdu, posebne emocije me vežu za Čuku. Hvala klubu na svemu što mi je omogućio. Možda su trenutno u maloj krizi, ali znajući kako klub funkcioniše, uveren sam da će se brzo vratiti na stare staze uspeha. Čukarički već godinama ozbiljno posluje, realizuje ozbiljne transfere, nema zime za njih.”
Bilo je emocija u susretu sa Čukaričkim, a šta onda reći uoči predstojećeg duela, imajući u vidu da u četvrtak na “Bombonjeru” dolazi Crvena zvezda. Klub sa kojim je kao igrač i trener ostvario najveće uspehe u karijeri, osvajao titule i nastupao u evropskim takmičenjima, biće nesumnjivo najveći izazov za mladog trenera. Emocije rade svoje, ali to nikako ne utiče na profesionalizam, pred prvi okršaj sa doskorašnjim klubom.
“Otkako sam 2015. godine potpisao na Marakani, nikada nisam igrao protiv Crvene zvezde. Emocije su mi baš pomešane. Specifična utakmica za mene u svakom smislu. Svakodnevno sam u kontaktu sa mnoštvom ljudi iz Zvezde, igračima, stručnim štabom, zaposlenima, Goranom Negićem sekretarom, upravom… Prvi put igram protiv svog kluba. Zvezda je moja druga kuća. Kao kada si mlad igrač, tako je i danas, najviše želiš da se pokažeš kao trener. Želiš da dokažeš da jednog dana možeš da budeš trener Zvezde, a zato sam i krenuo da se bavim ovim poslom. Mnogo kockica mora da se složi, krenuo sam okolnim putem. Biće to za mene veliki izazov u trenerskom, taktičkom smislu… Igramo protiv tima koji igra evropsko takmičenje. Baš bih voleo da vidim kako će moja ekipa žargonski rečeno da se “pobije” sa takvim rivalom u svim fazama igre”, poručio je Rendulić, pa zatim nastavio u istom dahu:
“Želim da ostavimo što bolji utisak i da vidim kako ću da se nosim sa mojim kolegom Rijerom, koji ima specifičan način rada i prilaska utakmica. Najveći izazov za mene u dosadašnjoj karijeri. Srećan sam, ali mi je i veoma čudno što se prvi put takmičim protiv Zvezde. Naravno, maksimalno sam fokusiran na uspeh sa Radnikom i daću sve od sebe da nastavimo niz dobrih rezultata i pokušamo da napravimo povoljan ishod za nas.”
Uoči utakmice naravno nije izostala šaljiva konverzacija sa velikim prijateljima, u četvrtak rivalima, liderima Crvene zvezde – Mirkom Ivanićem i Aleksandrom Kataijem.
“Moram da priznam da Ivanić i Katai redovno prate moje igre i rezultate. Baš smo se čuli i posle trijumfa nad Čukaričkim. Razmenjujemo šale uvek. Jedva čekam da ih vidim. Velika emocija i prijateljstvo vladaju među nama. To ništa ne može da promeni, ali naravno tih 90 minuta na terenu ćemo biti rivali. Rekao sam i Mići i Kataiju: ‘Ako negde morate da odmarate, neka to bude sada. Ne morate da dolazite u Surdulicu’. Videćemo šta će biti, očekujem zanimljivu utakmicu.”
Zoranov rad pomno prate mentori iz igračkih i trenerskih dana.
“Prate me Vladan Milojević, Grof Božović, Nebojša Milošević, Bojan Ofenbeher, Vule kondicioni trener… Prate statistiku, način igre… Grof je došao u Vardar. Skapirao sam da smo na sat vremena vožnje udaljeni, pa ću se potruditi da se družimo čim nađem malo slobodnog vremena.”
Mateja Gašić i Sandro Tremule, nosioci igre Radnika iz prethodnog proleća, letos su napustili redove plavih. Uspeo je mladi stručnjak da pronađe adekvatne zamene i talentivima iz sopstvenog pogona nadomesti njihov izostanak.
“Kada sam došao u klub saopšteno mi je da su oni blizu transfera. Naravno, svaki trener voli dobrog igrača, ali sam od početka namestio glavu da se oni neće dugo zadržati, pa ih u skladu sa tim nisam ni koristio. Gašić je odigrao jedno poluvreme, a Tremule uopšte nije ulazio u igru. Pravili su veliku razliku. Njihova pojava na terenu donela bi ekipi dodatnu čvrstinu i psihološku snagu. Gašić je mnogo značio u svlačionici. Mlađi igrači su ga dobro sledili. Možda Radniku fali još jedan iskusan igrač, lider, uz Pejovića i Zorića. Onda bi to sigurno bio pun pogodak. Gašiću i Tremuleu želim da nastave sa sjajnim partijama, a mojim momcima takođe, jer su pokazali da mogu.”
Rezultati sasvim logično jesu primarni cilj Radnika, ali strateg Surduličana želi da njegov tim uporedo izgradi prepoznatljiv napadački stil igre.
“Pokušavamo da što više stvari uradimo na protivničkoj polovini, da konstantno budemo što agresivniji i vršimo pritisak na nosioca lopte, da oduzmemo što više lopti na protivničkoj polovini. Jedan od glavnih ciljeva je da igramo jasan, direktan i dopadljiv fudbal, da što više akcija završimo udarcem. Naravno da je rezultat najvažniji, ali je važan i način na koji dolazimo do rezultata. Naslonio sam se na filozofiju kluba. Naravno da sam i ja doneo neki detalj, ali imam fantastičan stručni štab koji mi pomaže. Blisko su vezani za klub. Sjajan posao rade sportski direktor koji je tu već 10 godina, kao i predsednik koji je veoma mlad, ali vrlo sposoban, razume kako stvari funkcionišu. Oseća se velika podrška od uprave, svakog člana, predsednika, direktora, sekretara, trenera… Svako na svoj način voli klub. Oni su 24 časa povezani sa klubom, o svemu vode računa. Razgovaraju o svemu i traže način da unapred klub. Nije slučajno ovo što Radnik postiže.”
Ne krije Rendulić zadovoljstvo zbog rada u redovima Radnika, a o saradnicima govori biranim rečima.
“Pobede mi mnogo znače na planu samopouzdanja. Postepeno gradim svoj put, ne žurim nigde. Sve će doći u svoje vreme. Znam svoje ciljeve, oni su visoki, ogromni… Radim na sebi. Nije moglo bolje od ovoga… Jako sam zadovoljan klubom, saradnicima, igračima… Igrači su blago ovog kluba, to sam im rekao. Mnogo je lako biti trener ovako sjajnih momaka. Pravi profesionalci, vojnici kluba! Baš sam srećan što radimo zajedno”, poručio je Rendulić.
Bonus video:
aleksija
Skupio je dovoljno znanja i iskustva da moze sada uspesno da vodi Radnik…