Arhitektama najkvalitetnije srpske fudbalske smotre pre više od pola decenije ispod radara promakao je napadač sa prefinjenim osećajem za gol – duži niz godina zarobljen u vizijama trenera na poziciji štopera.
Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!
Turbulencije, dvoumljenja i čitava paleta prepreka nalazile su se na putu do uspeha sada već prekaljenog centarfora Zorana Marušića, člana srpskog trija (Marušić, Stanojević, Čolović) zahvaljujući kojem se Nasaf Karši ove jeseni okitio prvom titulom šampiona Uzbekistana u klupskoj istoriji.
Nagrada za sigurnost u završnici akcija i mnogobrojne golove stigla je u vidu trofeja, a Marušića i društvo posebno raduje činjeninca da su ličnim ostvarenjima stekli status ambasadora i lobista srpskog sporta u Srednjoj Aziji.
“Veoma sam srećan. Prvenac za mene kada su u pitanju titule, ali i za klub. Ispisali smo istoriju. Premijerno sam podigao pehar nacionalnog prvenstva, a po treći put u karijeri osvojio Superkup. Definitivno sam ostvario najveći uspeh do sada. Veoma sam zahvalan i srećan na prilici da budem deo klupske istorije. Klub i ja delimo radost”, poručio je Zoran Marušić na početku razgovora za Meridian sport, a potom biranim rečima govorio o sunarodnicima koji su srpskim fudbalerima omogućili prodor na uzbekistansku scenu:
“Vrata su Srbima u Uzbekistanu davno otvorena i to ne zahvaljujući meni, već mojim saigračima i momcima iz drugih timova koji su duži niz godina ovde. Prvenstveno mislim na Marka Stanojevića i Dragana Ćerana koji više od pola decenije prave veliku razliku u kvalitetu. Ćeran je sa 37 godina ponovo najbolji strelac takmičenja. Ovde možete pronaći sebe, zablistati. Prvenstvo je vrlo dinamično i zanimljivo. Izuzetno cene srpske fudbalere. Dopada se Uzbekistancima naš karakter, činjenica da se borimo do kraja, do poslednje sekunde, bez obzira na rezultat”.
Pokazao se Uzbekistan kao obećana zemlja za srpske igrače koji su sreću pronašli u pustinjskom području najvećeg kontinenta. Marušić se sa devet pogodaka do kraja sezone borio za naslov najboljeg strelca nacionalnog prvenstva, a nedavno je u dva slučaja zatresao mrežu slavnog Al Ahlija iz Dubaija – u po rangom drugom azijskom međunarodnom takmičenju.
“Sve mogućnosti su otvorene. Još uživamo u slavlju, u zasluženo ostvarenom uspehu. Ne znam konkretne planove Nasafa. Sve zavisi, možda produžimo saradnju. Sledeće sezone je vreme za još jedan iskorak. Igraće se grupna faza Lige šampiona protiv mnogobrojnih svetskih asova iz klubova iz Emirata, Saudijske Arabije… Spreman sam da razgovaramo i vidimo šta je najbolja opcija za obe strane”.
Zoran sebe u budućnosti vidi u ulozi “stranca”, ali ne isključuje mogućnost povratka u Srbiju gde, kako sam ističe, nije dovoljno poznat na tržištu.
“Uvek sam raspoložen da saslušam ponudu, da razmotrim situaciju. Nadam se pozivima i Srbije i napokon ih očekujem. Problem je što mene srpski fudbal poznaje u vrlo maloj meri, gotovo minimalno. Kada pozovu da se raspitaju o meni, niko nema konkretne informacije, nadam se da će se to promeniti. Rano sam otišao. To mi je donelo brojne benefite, ali i taj problem, da ljudi nisu upućeni u to šta radim. Verujem da je dobro što se sve odigralo baš ovako, jer je pravo pitanje da li bi se snašao čekajući svoju šansu u Srbiji, u konkurenciji tolikog broja igrača”.
“Želeo me je Partizan, ali klub me nije pustio da odem u Humsku”
Fudbalski je Marušić prohodao u Kraljevu, gde je u redovima Sloge sasvim slučaju prekomandovan iz defanzivne u ofanzivnu liniju, što je kasnije u potpunosti promenilo razvoj njegove karijere.
“Apsolutno ništa nije ni slutilo na takav scenario. Dogodila se čista imporvizacija zbog povrede saigrača. Igrali smo protiv Sloge u Petrovcu na Mlavi, u Prvoj ligi Srbije, a Miloš Janićijević je zbog povrede propustio duel. Trener me je stavio na poziciju polušpica, iako sam prethodnio bio štoper, ili zadnji vezni ako zatreba. Želeo sam da iskoristim priliku gde god da igram. Dao sam dva gola na toj utakmici. Hvala Bogu na pruženoj šansi. Od tada se nisam vraćao u odbranu, već samo išao još isturenije u ofanzivu. Sada sam tu gde sam”.
U periodu uoči interesantnog spleta okolnosti, koji mu je potom omogućio potpunu afirmaciju i odlazak u inostranstvo, bedem ispred gola matične Sloge činio je zajedno sa dobro poznatim tandemom bekova – kasnije uzdanicima beogradskih večitih rivala, Markom Gobeljićem i Nemanjom Miletićem. Očekivalo se da će i pre njih krenuti put Topčiderskog brda, ali…
“Ne mogu da ih odvojim, oni su moji dragi prijatelji. Dugo smo zajedničkim snagama držali odbranu Sloge. Kasnije su nam se putevi odvojili. U jednom trenutku su napravili razliku i postigli više od mene. Ostaće zamapćeni na domaćoj sceni. Zanimljivo je da je bio plan da prvo prodaju mene. Čudne okolnosti. Svašta se dešavalo. Iako sam bio projekat kluba, zajedno sa Dragoljub Anđelkovićem, zahvaljujući tuđim odlukama usporen mi je razvoj karijere. Želeo me je Partizan, ali klub mi nije dozvolio da odem. Bio je to veoma težak period, iako smo u Slogi imali sjajno društvo. Proveli smo mnogo lepih momenata zajedno, ali razumete kakav je osećaj kada se dogodi situacija tog tipa. Suočio sam se sa brojnim problemima, psihički pao zbog loših saveta loših ljudi. Ipak, epizodu u Slogi pamtiću kao lepo iskustvo zbog svojih saigrača i igara koje smo pružili na terenu”.
Proba u Belorusiji upotpunila je igrački preobražaj. Potpisao je ugovor sa ekipom Dnjepar Moglijeva, a onda preko Nemana stigao do gruzijskog Dinamo Tbilisija. U dva navrata branio je Marušić boje velikana iz tamošnje prestonice i oba puta se istakao kao najbolji strelac domaće lige. Upoznao je pregršt talenata tokom boravka u Gruziji, a neretko vodio borbe sa bivšim igračem Crvene zvezde – Iraklijem Azarovim.
“Gruzini su veoma talentovani. Generalno je reč o korisnim, vrednim i predanim igračima, na koje možeš da se osloniš. Njihov problem po odlasku iz zemlje uglavnom je brzina adaptacije. Smatram da je Irakli Azarov uzeo vrlo krupan zalogaj dolaskom na Marakanu. Potrebno je da izabere neku lakšu destinaciju, da siđe stepenicu niže i tu pokaže koliko vredi. Bez sumnje – on ima kvalitet. Znamo svi koliki pritisak donosi igranje za Crvenu zvezdu, a njemu je bilo neophodno vreme da se navikne na sve to. Žao mi je što nije ostavio dublji trag u Beogradu”.
Putešestvije po Evropi i Aziji omogućile su mu da ukrsti koplja sa brojnim zvučnim imenima, pa mu je u pamćenju zauvek ostao susret sa Artemom Milevskim. Ukrajinac, poznat po neugodnom temperamentu, ali i neverovatnoj završnici, impresionirao je Marušića za kratko vreme.
“Razlika je bila evidentna na prvi pogled. Čovek je pravio razliku i u poznim igračkim godinama braneći boje Dinamo Bresta. Gledao sam ga na velikim takmičenjima u dresu reprezentacije Ukrajine, a onda sam mu se suprotstavio na terenu. Bilo je to uzbudljivo iskustvo. Milevski je klasičan špic, stara garda. Drzak i bezobrazan na terenu u toku igre. Ušli smo čak u verbalni okršaj, ali sve to ostaje na terenu gde se i odigralo. Oduševljen sam i zadovoljstvo mi je što smo odmerili snage. Bolji je za klasu od ostalih bio u tom momentu”.
“Nisam igrao sa boljim od Stefana Babovića, šteta što Predrag Luka nije izgradio veliku evropsku karijeru”
Samo dve utakmice u srpskoj Superligi odigrao je Zoran – obe u dresu kluba iz Zaplanjske ulice. Nije imao sreće da u Voždovcu ostavi dublji trag, ali upravo na toj adresi sarađivao je sa “najboljim saigračem u karijeri”, Stefanom Babovićem.
“Malo ko se uopšte seća da sam igrao za Voždovac. Bilo je teško dokazati se u tom trenutku, jer sam delio svlačionicu sa majstorijma – Stefanom Babovićem i Obiorom Oditom. Nigerijac je odličan napadač, dokazao se u Srbiji, ali nikada nisam igrao sa boljim igračem od Stefana Babovića. Smatram ga vrhunskim fudbalerom i čovekom. Ne treba trošiti reči o njegovim igračkim, ali i ljudskim kvalitetima. Takođe, smatram da je Odita izvanredan čovek. Uživeo sam igrajući sa njima i trudio se da učim direktno od njih. Stefanova karijera je svedok koliko znanja poseduje”.
U Srbiji je Marušić daleko veće iskustvo stekao u niželigaškim vodama, gde je braneći boje Temnića delio svlačionicu sa svojevremeno jednim od najvećih talenata banjičkog Rada i Partizana – Predragom Lukom.
“Velika žal je što taj momak danas igra niželigaški fudbal u Srbij i što se nalazi u toj situaciji, a po kvalitetu je oduvek bio igrač za velika dela. Mogao je da izgradi evropsku karijeru! Lepo smo sarađivali u Temniću i veoma ga poštujem. Video sam ga u nekoj od najjačih liga. Znam da je imao ponude iz Turske i smatram da bi se tamo idealno uklopio. Šteta što nije realizovao transfere”, zaključio je Marušić u intervju za naš portal.
Bonus video:
saleticnemanja
Nije “možda” nego je definitivno bolje što karijeru nije gradio ovde
andrija.djulovic
Upoznaćemo ga dobro kad se na kraju karijere bude vratio u Srbiju.
kluka4002
Nema šta tu se pronašao poklopilo se sve i ispostavilo da j napravio pravi korak za njegovu karijeru
Goran Munic
Normalno da je bolje sto karijeru nije gradio u Srbiji