Zoran Tošić: Orlovi izgaraju i bore se, najviše očekujem od napadača... Kolarov izabrao pravi put

Remijem u Cirihu realizovan je primarni cilj, ali samo pobeda na stadionu Dubočica Orlovima garantuje preuzimanje druge pozicije, premijerni plasman u četvrtfinale Lige nacija i mesto u prvom šeširu žreba kvalifikacionog ciklusa za predstojeći Mundijal.

Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!

Sudbina se poigrala, pa će protivnik Piksijevim pulenima u meču odluke biti Danska, selekcija protiv koje Srbija od osamostaljenja ne zna za trijumf. Tradicija jasno kaže da su Danci rival za izbegavanje, imajući u vidu da su u pet međusobnih susreta slavili čak u četiri navrata, dok je poraz izbegnut samo prethodnog leta na Evropskom prvenstvu u Nemačkoj (0:0).

Samo jednom prilikom, tokom prvog odmeravanja snaga, na stadionu u Humskoj pre tačno deceniju, zatresla se mreža Danaca (1:3). Tada, kao i danas između stativa stajao je Kasper Šmajhel, a njega je savladao sagovornik Meridian sporta, dugogodišnji as reprezentacije Srbije, a sada novajlija u drušvu “penzionera” – Zoran Bambi Tošić.

“Sećam se te utakmice, ali nisam znao da ih nikada (pod nazivom Srbija) nismo pobedili. Iznenađen sam, ali u Leskovcu je dobra prilika da se taj učinak promeni. Poveli smo tada 1:0 i baš lepo otvorili duel, ali nažalost došlo je do preokreta. Siguran sam da ćemo sada ići na pobedu. Reč je o utakmici koja može mnogo da nam donese. Gledao sam momke protiv Švajcarske. Borili su se, izgarali, možda zaslužili čak i više od boda. Nadam se da ćemo iskoristiti taj pozitivan talas i prekinuti nepobedivost Danaca u međusobnim duelima”, kazala je nekadašnja uzdanica Partizana, moskovskog CSKA i Mančester junajteda na početku intervjua za Meridian sport.

Protiv Danske se poslednji put slavilo takođe u novembru, ali pre pune 34 godine u dresu tadašnje Jugoslavije. Mehmed Baždarević i Robert Jarni zaslužni su za muk u Kopenhagenu, a Tošić se nada da će podmlađeni sastav Orlova uz pomoć iskusnijih kolega iz napada pronaći recept i prekinuti negativan niz u duelima sa selekcijom Brajana Rimera.

“Kroz aktuelni ciklus Lige nacija mnogi igrači su dobili priliku da se dokažu. Tokom uvodnih utakmica bilo je pošteđenih među nosiocima igre, neki su završili reprezentativnu karijeru, tako da su mlađe generacije sačekale svoju šansu da stasaju i predstave se u A timu. Smatram da je to jedan od glavnih ciljeva u nameri da predstojeće kvalifikacije dočekamo spremniji i bogatiji novim iskustvom. Veoma znači što će imati veći broj ozbiljnih utakmica u nogama pred najvažnije izazove. Uvek najviše očekujem od naših napadača. Dugo već igraju glavne uloge u reprezentaciji i priželjkujem da na njihovim krilima dođemo do pobede u Leskovcu”.

Zasluženo se veštri dribler našao u odabranoj grupi ljudi, posebno poštovanoj od starne srpske fudbalske javnosti. Sa svega 20 godina i četiri meseca debitovao je za seniorski nacionalni tim pod dirigentskom palicom Havijera Klementea, a potom nakupio čak 76 nastupa u odorama Srbije i za to vreme postigao 11 golova. Malo je onih koji mogu da se pohvale većim brojem nastupa.

“Oduvek sam najozbiljnije i sa najviše motiva pristupao dresu reprezentacije. Nema tih utakmica koje mogu da se porede sa onim iz nacionalnog tima. Uvek se oseća posebna euforija i svestan si značaja sopstvene igre. Često nemaš popravni, nemaš pravo na loš dan, na greške… Na raspolaganju je mali broj utakmica u kvalifikacijama, u poređenju sa klupskim takmičenjima. To su stvari koje neke igrače opterete, a iz nekih opet izvuku ono najbolje što poseduju. Na svakoga drugačije deluje. Veoma sam mlad debitovao, ali bio sam svestan svojih mogućnosti. Znao sam koliko mogu i gledao da svoj posao obavim najbolje moguće. Trudio sam se da pomognem. Nekada je bilo više, nekada manje uspešno. Ponosan sam na tih 76 utakmica”.

“Kolarov je izabrao pravi put, voleo bih da postanem trener i primenim najbolje što sam naučio od Antića i Fergusona”

Zoran je bio važan šraf u ekipi Radomira Antića, koja je pre 14 godina na impresivan način obezbedila učešće na Svetskom prvenstvu u Južnoj Africi. Skoro deceniju i po kasnije gotovo svi članovi tima okončali su igračku karijeru (izuzev Raće Petrovića), a poslednji je angažman u novoj ulozi pronašao Aleksandar Kolarov. Bivši as Mančester sitija postao je selektor U21 reprezentacije Srbije.

“Pričao sam sa Aleksandrom pre imenovanja. Znam koliko sada ima obeveza i koliko je zadataka pred njim. Nisam želeo da ga uznemiravam. Bio sam siguran da će prihvatiti poziv Fudbalskog saveza. Verujem da je budućnost pred njim. Izabrao je pravi put. Želim mu mnogo uspeha na prvom poslu. S obzirom na njegovo fudbalsko znanje i iskustvo i trenere koje je imao kroz karijeru, kako u klubovima tako u reprezentaciji, siguran sam da mnogo može da ponudi fudbalu. Srećan sam što ima dovoljno vremena da mladu reprezentaciju pripremi za naredno Evropsko prvenstvo koje će se održati kod nas”.

Neumorni Tošić je kopačke o klin okačio u septembru, a već je spreman za nove izazove. Uskoro kreće sa usavršavanjem i nada se da će baš kao Kolarov brzo uploviti u trenerske vode. Zoranova želja nije iznenađenje, imajući u vidu od koga je sve tokom godina bio u prilici da krade zanet.

“Voleo bih sebe da vidim jednog dana u toj ulozi. Idem polako – korak po korak. Imao sam sjajne trenere i mentore. Potrudiću se da od svakoga uzmem ono najbolje i tako sklopim sopstvenu trenersku filozofiju. Oni su bili fantastični karakteri sa liderskim osobinama. Prvenstveno Radomir Antić i Ser Aleks Ferguson, ali ne samo njih dvojica. Bili su tu Siniša Mihajlović, Leonid Slucki, Slaviša Jokanović, Miroslav Đukić, Ole Gunar Solskjer… Od svakog sam naučio po nešto”.

Gledajući Adema Ljajića skauti Mančester junajteda u Humskoj otkrili su Zorana Tošića. Impresionirao je Bambi stručnjake sa Teatra snova, koji su se za Srbina odlučili vagajući između njega i Davida Silve. Zoran je prednost dobio kao jeftinija opcija za potencijalnog nasledika Rajana Gigsa. Iako se kao tinejdžer nije naigrao u prvom timu Crvenih đavola, pod komandom legendarnog Aleksa Fergusona podigao je trofej namenjen šampionu Premijer lige.

“Bilo je to zaista davno. Prošlo je 15 godina od naše saradnje. Ohrabrivao me je kada sam stigao na Old Traford. Govorio mi je da sve ide svojim tokom, da se razvijam kako treba. Savetovao me je da nastavim da radim i budem strpljiv, te da ću dobiti svoju šansu. Uvek je bio iskren i otvoren, kako prema meni, tako i prema ostalima u ekipi. Dopadalo mi se upravo to kod njega. Računao je na 25 igrača i svi su bili zadovoljni njegovim načinom rada. Nije za sve naravno bilo mesta na terenu, ali njegovim vrhunskim odnosom i komunikacijom sa igračima izgradio je atmosferu u kojoj svako daje maksimum. Izvlačio je maksimum iz svakog pojedinca. Želja mi je da radim na isti način – po tom principu”.

Nije na “Old Trafordu” pokazao pun potencijal koji ga je oduvek krasio, ali nikada nije prestao da navija za mančesterskog velikana. Tošić veruje da će dolaskom Rubena Amorima Junajted uspeti da se vrati u vrh evropskog fudbala.

“Vrlo je mlad, a već veoma uspešan. Osvojao je trofeje i vodio tim u Ligi šampiona. Ostvario je dosta velikih pobeda. Kao bivši igrač i veliki navijač nadam se da će Amorim vratiti Junajted tamo gde pripada”.

“Partizan je godinama urušavan, sada su tu ljudi koji vole klub”

Niko ne sumnja u Zoranove emocije prema Junajtedu, ali čak i oni koji ga površno poznaju upoznati su podatkom da posebno mesto u njegovom srcu imaju samo dva kluba – beogradski Partizan i moskovski CSKA. Talas promena u rukovodstvu crno-belih vratio je osmehe u Humsku, a Tošić veruje u bolje dane uz naporan rad novoformirane radne grupe.

“Svi ljubitelji i navijači Partizana dugo su bili veoma kivni. Publika je bila razočarana rezultatima i stanjem u klubu. Promene su bile neminovne. Sada su u klub došli ljudi koji vole Partizan. Dugo su igrali u crno-belom dresu, znaju kako sve funkcioniše. Neophodno im je vreme s obzirom na to da je Partizan godinama urušavan i sputavan. Ništa nije moguće uraditi preko noći i oni su toga svesni. Imam poverenje u njih. Ne mogu da kažem da će se stvari toliko brzo izmeniti, ali siguran sam da će učiniti sve da klubu bude što bolje. Videćemo koliko je uspeh moguć i realan u ovom momentu”.

Podrška crno-belima nije prestajala ni kada fizički nije bio prisutan u Beogradu, a sada je sve češće gost na stadionu Partizana. Ipak, smatra da još nije vreme za preuzimanje neke odgovornije funkcije, jer sebe vidi isključivo kao trenera u bližoj budućnosti.

“Nedavno sam završio karijeru. U Beogradu sam i imam priliku da često prisustvujem utakmicama. Za sada sam tu u vidu podrške sa strane. Želim da gradim svoj trenerski put. Krenuću uskoro da se školujem, nadam se već do kraja godine. Za kasnije ćemo videti. Nas nekoliko je uvek tu. Kada nam obaveze dozvole odemo da navijamo, da podržimo voljeni klub. Lepo je videti da se bivši igrači vraćaju na stadion. To je normalna kultura, koja je ranije krasila Partizan. Svaki zaljubljenik se polako vraća i podržava tim bez obzira na rezultate. Želja za podrškom je prisutna kada klub stoji na zdravim nogama”.

Preko 40 utakmica odigrao je Tošić za Partizan u periodu kada je na klupi sedeo njegov bivši kolega iz reprezentacije – Savo Milošević. Bambi nema dilemu da su crno-beli napravili odličan izbor povratkom klupske legende.

“Savo je pravi čovek da pomogne Partizanu u ovom momentu. Poznaje klub veoma dobro, kao i našu ligu. Već je odradio jedan mandat u Humskoj. Upoznat je kako stvari funkcionišu. Imao sam fenomenalnu saradnju sa njim. Osvojili smo tada Kup Srbije i učestvovali na evropskoj sceni. Zna Savo kako se prave rezultati. Uz neke korekcije koje se očekuju tokom januara, a potom i leta, verujem da će Milošević približati Partizan tamo gde mu je mesto. Nadam se da ćemo biti konkurentni u ligi, a potom i na međunarodnoj smotri”.

Prijatelje ima u svim klupskim strukturama, pa je jasno da omladinska škola nije izuzetak. Na sličnim pozicijama u istom trenutku delili su svlačionicu nacionalnog tima Zoran Tošić i prvi čovek pogona za stvaranje mladih talenata crno-belih, Miralem Sulejmani.

“Dosta sam pričao sa Mikijem. Viđamo se na utakmicama. Miralem je sjajan čovek. Evidentno je da je vrlo motivisan, željan rada i spreman da uči. Voljan je da napreduje, ali prvenstveno da pomogne klubu. Odlično je što se vratio igrač sa takvom fantastičnom karijerom”.

Uzbuđenje u Zoranovom glasu nije ništa manje ni kada se govori o velikanu iz ruske prestonice. Punih sedam godina, tokom kojih je ostavio neizbrisiv trag i stekao status legende, proveo je Tošić u Moskvi braneći boje Armejaca. Vikendom retko propušta duele CSKA, na čijoj klupi trenutno sedi srpski strateg, Marko Nikolić.

“Važno je biti realan. Veoma cenim Marka Nikolića i verujem u njegov rad, iako nikada nismo sarađivali. Komunicirao sam sa dosta ljudi koji ga poznaju, ali i pratio njegove rezultate iz prethodnih angažmana. Gotovo svuda je bio vrlo uspešan. Verujem da je on čovek koji će pomoći CSKA da se vrati na pobednički kolosek i ponovo osvaja trofeje. Za takav poduhvat je neophodno vreme, ali i bolji igrački kadar. Pogledajte koliko ulažu Zenit, Krasnodar, Spartak, Lokomotiva… CSKA sklapa tim pomoću svoje omladinske škole i igrača koji ne vrede mnogo na tržištu. Nisu dugo dovodili velike zvezde i trošili novac na skupocene transfere kao konkurenti. Zenit i Spartak su plaćali igrače po 15, 20 miliona evra. Iz tog razloga Armejci nisu na tronu, ali postepenim radom nadam se da će Nikolić uspeti da ih približi vrhu“, kazao je Tošić, koji neguje prijateljstvo sa Sašom Zdjelarom – vezistom Moskovljana i jednom dva srpska predstavnika u opremi CSKA (Milan Gajić):

“Sa Sašom sam igrao skoro tri godine u Partizanu. Zdjelar je sjajan momak! Dosta smo pričali o CSKA i pre, ali i posle njegovog odlaska. I sada često komuniciramo. Ozbiljan profesionalac! Jedan je od ključnih igrača i oseća se sjajno u Moskvi. Brzo se odomaćio”.

“Bili su moje redovne mušterije u malom fudbalu, a biće opet kada uđem u formu”

U fudbalskim krugovima stalno se o Tošiću priča kao o vrhunskom igraču malog fudbala. Neretko su bivši saigrači pred kamerama svedočili o Bambijevim minijaturama, a Zoran nije imao ništa protiv da sam potvrdi glasine. Uz malo šale upućene na račun prijatelja izazvao ih je za izalazak na megdan, uz molbu da sačekaju da se vrati u prepoznatljivu formu.

“Moram da budem iskren. Nekada je stvarno bilo tako, sad i ne baš u toj meri. Na momente podsetim na slavne dane. S obzirom na to da sam završio karijeru dao sam sebi malo oduška da odmorim od svega. Uskoro ću da se vratim u formu, pa ću biti to što su vam nekada pričali. Tokom prethodne decenije sam igrao zaista odlično i te priče su živa istina. Miloš Krasić, Milan Jovanović i ostatak ekipe bili su moje redovne mušterije”, kazao je Tošić sa osmehom i nastavio:

“Tada sam bio u najboljim godinama – igrao za CSKA i Partizan. Mnogi su nas izazivali, ali nisu stigli ni blizu pobede. Sada je situacija drugačija. Stižu me godine, pa već nije to kao nekada, ali radiću na tome da se vratim u formu. Imao sam svoju ekipu iz Zrenjanina. Do besvesti smo ranije igrali mali fudbal. Kada god sam bio na pauzi, ili imao malo slobodnog vremena, išli smo da igramo. Dolazili su mnogi poznati igrači, ali niko se nije približio pobedi. Ispraćali smo ih na put pune mreže. Sada se samo malo rekreiramo. U timu su Rukavina i Ivan Radovanović, a nedavno smo na humanitanoj utakmici igrali i sa Sašom Ilićem i Lolom Smiljanićem… Oni imaju svoje termine, mi svoje, ali kada se spremim sve ću ih ponovo izazvati”, konsatovao je Zoran Tošić u intervjuu za Meridan sport.

Bonus video: