Ako mislite da je fudbal igra šablona – grdno ste se prevarili. A ukoliko vas i dalje nismo ubedili u to, pogledajte Aleksu Damjanovića i videćete jednog od najtalentovanijih, ali i atipičnijih špiceva koji su se pojavili u 21. veku u Srbiji. Zapravo, znamo jednog sličnog, ali je davno prestao da igra fudbal.
Da, pričamo o Nikoli Žigiću, napadaču visokom 202 centimetra koji je bio ultimativna pretnja za rivala, kako u vazduhu, tako i na zemlji. Samo četiri centimetra niži je glavni protagonista naše priče koji je spreman da nastavi dinastiju fudbalske familije Damjanović, ali i Zvezdine škole koja je nakon Luke Jovića, Dejana Joveljića, Marka Lazetića i Jovana Mijatovića spremna da lansira u orbitu novog golgetera.
A kako bi vam najslikovitije predstavili igračke kvalitete Damjanovića, samo ćemo citirati jednog od trenera iz mlađih selekcija Zvezde i reći: “Voli ga lopta, a voli i on nju. Gde god se odbije – eto ga Aleksa. Nekako je uvek isčačka i osvoji.“
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
“Svestan sam svoje atipičnosti. Znam da u svetu nema mnogo napadača mog profila, ali sam svestan i da moram još mnogo da radim da bi se o meni pričalo u superlativima. Prijaju poređenja sa Žigićem, gledao sam dosta njegovih utakmica, i svakako je neko čijem stilu igre težim, zbog visine i gabarita. Malo je čudno, ali uprkos tome što sam visok 198 centimetara, smatram da mi je igra u polju najveći kvalitet. Iskreno, uvek se trudim da ekipi donesem više od postizanja golova. Volim da učestvujem u izgradnji napada, da kombinujem sa saigračima, i da budem pretnja, baš kao i Žigić – kako na zemlji, tako i u vazduhu. Naravno, imam još mnogo prostora da napredujem, ali sam na dobrom putu. Kao mali sam gledao Ronalda i mislim da je najbolji igrač u istoriji fudbala, ali sada sam više fokusiran na Erlinga Halanda i Dušana Vlahovića, jer igraju na mojoj poziciji i leva noga im je dominantna, kao i meni”, počeo je Damjanović razgovor za Meridian sport i nastavio da govori o visini i stilu igre koji ga karakteriše:
“Pozitivno je što nikada nisam naglo rastao, već je to sve bilo postepeno, pa sam brzo uspevao da se adaptiram na promene u visini. Iskreno, volim što sam visok, iako na terenu ne razmišljam suviše o tome. Ali evo kada već pričamo – mislim da može da mi bude velika prednost ako dovoljno budem radio na kordinaciji, snazi i tehnici. Bez obzira na to što sam uvek bio viši od vršnjaka, mislim da niko o meni nije mogao da priča kao o akcelerantu, jer zaista nikada nisam dominirao snagom, već fudbalskim umećem. Nastojao sam da slušam svoj instinkt i uživam na terenu, pogotovo u mlađim selekcijama. Nikada ništa nisam radio na silu.”
Nesvakidašnji je i put Damjanovića, jer je napadač rođen 2008. godine iz kadeta otišao u prvi tim Zvezde. Razgovori sa Markom Arnautovićem i Vladanom Milojevićem su zlata vredni.
“Prešao sam iz kadeta direktno u prvi tim i jedan sam od retkih koji je nakon priprema ostao sa seniorima, što smatram velikom privilegijom. Bio je to ozbiljan iskorak za mene, ali sam se dobro uklopio. Shvatio sam pripreme kao priliku da se dokažem, ali i da što više učim od iskusnijih igrača. Od starta su svi bili otvoreni za komunikaciju, savet i razgovor, ali je nekako logično da izdvojim Arnautovića kao fudbalera od kog najviše učim. Igramo na istoj poziciji, trudim se da gledam kako pristupa treninzima, utakmicama i da upijam to. Tu je naravno i trener Milojević sa kojim imam sjajan odnos i koji mi redovno daje savete oko toga šta mogu da popravim kako bih bio bolji.”
Već na letnjim pripremama je zagolicao maštu crveno-bele javnosti kada je blistao na meču sa Sutjeskom. Nazirao se tandem Damjanović – Jovanović, ali je dve godine stariji drugar Lazar otišao put Nemačke.
“Utakmicu protiv Sutjeske ću pamtiti zauvek. Mislim da je to jedan od mojih najboljih mečeva u karijeri i nagrada za sjajno odrađene pripreme. Kombinovao sam sa Lazarom, ali eto – nismo dočekali da zajedno zaigramo u prvom timu Zvezde. Odlični smo drugari i drago mi je što je otišao tamo gde je želeo da bude. Znam da mu je lepo u Štutgartu, često se čujemo, tako da sam siguran da će napraviti velike stvari u Nemačkoj. Opet, da je ostao, nema sumnje da bi bili sjajan tandem, tako da mi je to malo krivo. Ako ništa, nadam se da ćemo u reprezentaciji ponovo zaigrati.”
Još uvek se čeka na prvenac u seniorskom timu Zvezde, iako Damjanović deluje da je dorastao izazovima na najvećoj sceni, uprkos tome što još uvek ima samo 16 godina.
“Nisam opterećen time da upišem prvenac. Trudim se da igram dobro i smatram da će golovi doći kao proizvod toga. Imao sam dobar meč u Lučanima gde sam postigao pogodak koji je poništen, i gde sam u nekoliko navrata imao dobre prilike. Nastaviću da se trudim kako bih opravdao poverenje svaki put kada dobijem šansu. Želim da Zvezda u meni ima igrača na kog može da se osloni.”
Pričalo se o tome da ga Brentford prati, te da su Englezi spremni da izdvoje 4.000.000 evra za momka koji ima i austrijski pasoš.
“Imponuje što me prate klubovi iz Evrope, ali zaista ne razmišljam o tome. Fokus mi je na Zvezdi. Želim da se dokažem u klubu koji volim.”
Retko ko u Evropi može da se pohvali time da u istom trenutku nastupa za čak tri ekipe. Baš to je slučaj sa Damjanovićem koji osim za prvi tim Zvezde, nastupa i za Grafičar, kao i za juniore crveno-belih u Ligi šampiona za mlade.
“Nesvakidašnja je situacija da igram za tri različite ekipe, ali već sam se navikao. I to je neka vrsta izazova, da se uklopiš u rad trojice trenera. Kada je reč o Nenadu Milijašu, mnogo ga cenim. Veliki je stručnjak i ima fantastičan osećaj da prepozna kako se koji igrač oseća, što mislim da je najvažnija stavka za trenera. Razgovarali smo u nekoliko navrata kada mi je bilo teško i zaista mi je pomogao savetima. Što se tiče Marka Neđića, izuzetno mi znači rad sa njim. Mislim da mi je utakmica protiv TSC-a u Grafičaru bila i najbolja ove sezone. Vratilo se i celoj ekipi za utakmice u Prvoj ligi Srbije gde smo nezasluženo gubili bodove. Iskreno, i zbog oca sam imao dodatan motiv da se dokažem protiv kluba iz Bačke Topole. Nadam se da ćemo imati još utakmica protiv superligaša, mnogo nam znače za iskustvo.”
Aleksa uzora ima u kući – otac mu je čuveni Jovan Damjanović, nekada rasni golgeter, a sada trener. Sada je asistent u Diošđeru, ali je bio i selektor reprezentacije Srbije do 17 godina kada je naša reprezentacija osvojila treće mesto u Evropi.
“Utakmica sa Portugalom je jedna od onih iz koje može da se izvuče mnogo pouka. Moja situacija je bila specifična jer mi je otac bio selektor i bilo je mnogo kritika na moj račun posle te utakmice. Osećao sam se jako loše. Danas mi je drago što sam prošao kroz te stvari mlad, jer je to bio veliki test za moj karakter. Bio sam najmlađi igrač prvenstva, a opet pokazao da mogu da igram. Osvojili smo treće mesto, i nikada neću prežaliti taj poraz u polufinalu od Portugala. Zaista smo ih imali, ali i to je fudbal. Sada sam u omladinskoj reprezentaciji, plasirali smo se u elitnu rundu i željno isčekujemo mart kako bi pokušali da izborimo odlazak na šampionat Evrope. Imamo stvarno dobru ekipu i stručni štab, tako da verujem da ćemo uspeti u tome.”
Prva ljubav je ipak bio tenis, ali se Aleksa odlučio da reket zameni “bubamarom”. Ništa čudno ako se uzme u obzir da uzora vidi u svom ocu sa kojim, i dan danas, svakodnevno razgovara u fudbalu, ali i brojnim životnim temama.
“Fudbal sam počeo da treniram sa sedam godina, ali moja prva ljubav je bio tenis. Međutim, sa drugarima sam sve više igrao fudbal na ulici i nekako mi se javila želja da počnem da treniram. Krenuo sam u ŠF Olimpik da bi sa 11 godina došao poziv iz Zvezde koji sam rado prihvatio, jer mi je cela porodica, baš kao i ja – crveno-bela. Porodica je moj najveći oslonac, ali sa tatom imam poseban odnos. Posle svake utakmice pričamo, razmenjujemo mišljenja. Mnogo sam naučio od njega, jer je prošao sve ovo kroz šta sad ja prolazim. Meni je najveća motivacija baš to – da napravim u karijeri sve ono što mislim da je on zaslužio, a iz raznih razloga nije uspeo da ostvari. Trenutno nije u Beogradu, ali čujemo se svakodnevno. Mnogo mi znači što je uz mene”, zaključio je Damjanović razgovor za Meridian sport.
BONUS VIDEO:
