Ako pogledate igrače koji su prošli Zvezdinu školu u prethodnih 10 godina, i prođete pogledom kroz sva ta imena, onda informacija da nijedan transfer u mlađim selekcijama nije izazvao toliko pompe kao kada je Mateja Radonjić sa koferima iz Niša stigao za Beograd, govori nešto.
Dolazak persepktivnog veznog igrača dogovoren je znatno pre realizacije, ali je zbog tehničkih stvari ostvaren u kadetskim danima. Bio je Radonjić poslednji deo mozaika generacije 2005. koja je iznedrila Kostu Nedeljkovića i Jovana Mijatovića, a igrama u prethodnom periodu je pokazao da ima razloga da se nada sličnom putu kao vršnjaci.
“Naravno da se sećam kako je dolazak u Zvezdu izgledao. Sve smo dogovorili, ali sam tek kada sam napunio 15 godina stigao u Beograd. Olakšano mi je bilo što me je već tu čekao brat Danilo koji je takođe fudbaler. Bilo je pregršt zainteresovanih klubova dok sam igrao za Real Niš. Takmičio sam se neretko i sa tri godine starijim igračima, tada u Kadetskoj ligi Srbije. Ipak, srce je reklo Zvezda“, počinje Radonjić za koga su u Zvezdi tada govorili da je najtalentovaniji Nišlija još od Ramba i Piksija i dodaje:
“Znam za tu priču i naravno da mi prija kada sam u istom kontekstu pomenut zajedno sa igračima kakvi su Dejan Petković i Dragan Stojković. Ipak, još sam na početku i ne smem da se zanosim takvim poređenjima. Fudbalski gledano, najviše upijam od onoga što Dušan Tadić radi, baš volim da ga gledam”.
Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!
Put Nedeljkovića i Mijatovića deluje kao nacrtan za mlade igrače.
“Mnogo sam srećan zbog njih. Sa Kostom se svaki dan čujem, zaista smo odlični prijatelji. Pričamo o svemu, i to prijateljstvo je sada daleko više od samog fudbalskog. Ima kvalitet i odličan mentalitet, te ne sumnjam da ga čeka sjajna budućnost. Naravno, isto mislim i za Bekama. Ovo je tek početak za njih”.
Ipak, ne treba zaboraviti ni Jovana Šljivića, lidera te generacije.
“O mom cimeru sve najbolje. Šalu na stranu, o tome kakvi smo prijatelji govori činjenica i da živimo zajedno. Fudbal je sjajan, presrećan sam što sam zahvaljujući njemu stekao prijatelje za ceo život. Na kraju smo još Šljiva i ja ostali iz generacije 2005. u Zvezdi. Nadam se da će on koji je već prvotimac dobiti više minuta, a da ću i ja usokro da mu se pridružim. Ali ta generacija, to moram da istaknem… Kako smo mi igrali u Kadetskoj ligi Srbije… Najbolja godina za mene definitivno”.
Matejin san je jasan.
“Crvena zvezda je cilj kojem stremim, odnosno dres prvog tima. Do sada sam imao priliku samo na prijateljskoj utakmici da zaigram i osećaj je bio fantastičan. Nadam se da ću uskoro debitovati i na takmičarskom meču. Polako, imao sam malo teži period zbog povrede, tako da nigde ne žurim. Sve to je sad iza mene, i zaista se trudim da kroz trening i utakmice u Grafičaru pokažem kvalitet”.
Sjajan gol protiv Inđije obeležio je prethodno kolo Prve lige Srbije. Mladi fudbaler je pri rezultatu 1:0 udarcem sa ruba šesnaesterca skinuo paučinu, udvostručio vođstvo i postavio konačni rezultat.
“Drago mi je zbog gola, ali još se nisam ustalio kao starter. Ipak, važno mi je da treniram i da sam zdrav. Kad god me trener Neđić ubaci u igru, daću sve od sebe da opravdam to”.
Prošao je sve mlađe selekcije Srbije, prirodan put je da se uskoro nametne i za poziv mlade reprezentacije.
“Bio sam deo ekipe koja je igrala Evropsko prvenstvo za kadete kada smo na penale ispali od Holandije. I to sam ja promašio odlučujući penal. Žao mi je zbog toga, ali nosim veoma lepe uspomene iz tog perioda”, podvukao je Radonjić.
BONUS VIDEO:
