Nekadašnja Zvezdina želja se vratila u Superligu: Odbranjen penal Nathu draži od dva na Marakani

Težak udarac doživeo je Radnik kada se minule sezone kao “fenjeraš” na tabeli posle devet godina preselio u niži rang takmičenja. Nisu Surduličani klonuli duhom, već odmah započetu misiju promocije u srpsku elitu realizovali na ekspresan način.

Meridian sport te časti – registruj se i osvoji 5.000 dinara za sport i 500 besplatnih spinova!

Pobedom nad Voždovcem (2:0), dve runde pre kraja Prve lige, overili su puleni Marka Jakšića povratak u superligaško društvo. Jedna od ključnih figura na putu do zacrtanog cilja tokom cele godine bio je pouzdani čuvar mreže, Stefan Ranđelović, koji je svojim intervencijama čuvao Radnik u životu kada je to bilo najpotrebnije.

Uzdanica plavih i dete surduličke “Bombonjere”, u razgovoru za Meridian sport, govorio je o velikom uspehu ostvarenom u dresu matičnog kluba, ali i zanimljivostima iz dosadašnjeg dela karijere.

“Na početku je bilo veoma teško. Nismo imali prihvatljive rezultate i zaostajali smo za timovima iz vrha tokom jesenje polusezone. Odlično smo odradili pripreme u Turskoj i proleće dočekali sa izmenjenim sastavom, ali daleko spremniji za sve izazove. Sve je vodilo ka tome da ćemo se vratiti u elitu. Igrači su prihvatili zahteve stručnog štaba na čelu sa Markom Jakšićem. Kompletan trud se isplatio. Ekspresno smo se vratili u Superligu, što je zaista veliki uspeh”.

Retkost je u modernom fudbalu postala situacija u kojoj igrači imaju priliku da brane boje kluba iz rodnog grada. Stefan je odavno pokazao odanost i ljubav prema Radniku i plavom dresu, u kojem je načinio prve fudbalske korake.

“Ozbiljna privilegija! Retkost je takva pojava u današnjem fudbalu. Još mi je draže kada znam da sam pružio doprinos klubu u teškim trenucima. Ne mogu da opišem kako sam se osećao prethodne godine kada smo ispali u Prvu ligu. Nije bilo lako pomiriti se sa istinom. Sada smo svi srećni i mislim da će se tek pričati o Radniku iz Surdulice”.

Da u novom-starom članu Superlige vlada porodična atmosfera, svedoči odnos koji fudbaleri Radnika neguju sa vernom surduličkom publikom.

“Komunikacija sa publikom je svakodnevica. Redovno razgovaramo o fudbalu. Prilaze nam stalno sa pitanjima: ‘Hoćemo mi to da dobijemo danas? Jel ulazimo u Superligu’? Posle svake utakmice deca dolaze da se fotografišemo. Osećaj je divan.. Pogotovo se sada stvorila euforija zbog dobrih rezultata”.

Stalno Ranđelović u prvi plan ističe timske zasluge, ali nemoguće je pobeći od činjenice da je čak u 18 navrata od početka sezone mrežu Radnika sačuvao netaknutom. Ubedljivo je prvi u takmičenju po tom parametru, a tokom godine vodio je bitku sa iskusnom uzdanicom Javora – Nikolom Vasiljevićem, koji je isti uspeh ostvario 15 puta.

“Prijaju takvi podaci. Kolega Stefan Ilić je dodao još dva, pa smo dogurali do brojke od čak 20 mečeva bez primljenog gola. Čestitam i Nikoli Vasiljeviću iz Javora koji je takođe sjajno branio. Zasluge za naš uspeh pripadaju celoj ekipi. Pokazali smo timski duh, ujedinili se i zaigrali na visokom nivou. Svi smo se borili za isti cilj. Trudili smo se da uvek sačuvamo gol, iako smo igrali napadački fudbal. Nisu nam protivnici stvarali toliko šansi kao u Superligi, ali opet, brojka od 20 utakmica bez gola je prva impresija na celu sezonu iz ugla golmana”.

Nije Ranđelović napustio Surdulicu u teškim trenucima, a vrlo lako je moglo da se dogodi da ove sezone umesto u Prvoj ligi, nastupa u Ligi šampiona u dresu Crvene zvezde… Crveno-beli sa Marakane pokazali su minulog leta interesovanje za usluge 26-godišnjeg golmana.

“Imao sam komunikaciju sa ljudima iz kluba, ali to je sve što znam… Sve je išlo preko klubova. Rečeno mi je da interesovanje Zvezde postoji. Na tome se i završilo. Ne znam detalje razgovara. Normalno, svaki fudbaler iz naše zemlje mašta da zaigra za Crvenu zvezdu ili Partizan. Privilegija je kada se u sportskim krugovima priča o pozivu večitih rivala… Svakome prijaju takve vesti. Ne znam šta se tačno dešavalo, ništa nije bilo tako konkretno”.

Zvezdino raspitivanje nije iznenađenje, s obzirom da je Stefan na “Marakani” debitovao u impresivnom maniru. Sredinom aprila, pre četiri godine, stao je između stativa na najvećem srpskom stadionu usled povrede saigrača, a onda za nešto više od 70 minuta odbranio dva penala – Filipu Falku i Mirku Ivaniću.

“Božja volja! Trener stalno govori da je ključ u tome kako iskoristiti talenat koji poseduješ. Spletom okolnosti našao sam se tada na terenu. Naš startni golman u tom trenutku, Ivan Kostić, povredio se u prvom poluvremenu i morao je da napusti igru. Ušao sam nezagrejan totalno i debitovao na Marakani. Kao ‘klinac’ sam sanjao da samo zakoračim na taj stadion, nebitno da li igrao, ili ne… Odbranio sam dva penala i predstavio se javnosti na najbolji mogući način”.

Nedugo zatim, postao je jedan od tri čuvara mreže u srpskom fudbalu, koji su sa bele tačke zaustavili plejmejkera Partizana – Bibarsa Natha.

“Iz ove perspektive, draži mi je penal koji sam odbranio Nathu. Grčevito smo se borili za opstanak te sezone. Gorelo nam je pod nogama. Taj penal u Humskoj doprineo je da pobedimo Partizan i opstanemo u ligi. To mi je generalno jedan od omiljenih odbranjenih penala u životu. Opet, naravno, značilo mi je i kada sam protiv Zvezde – šampiona tadašnjeg i sadašnjeg, zaustavio Ivanića i Falka… Intervencija protiv Partizana je ipak više doprinela klubu”.

Slobodno vreme između treninga koristi Ranđelović da “krade zanat” od svojih uzora – golmana Barselone i Fiorentine.

“Minulih sezona uživam u filozofiji igre Andrea Ter Štegena. Oduševljen sam njegovom igrom nogom i komunikacijom sa saigračima. Trenutno mi je on primer kako bih želeo da izgledam na golu. Ko zna, možda nekada i dostignem taj nivo, ali zaista pomno pratim njegova izdanja. Kao dečak ugledao sam se Davida De Heu. Od malena sam uživao u njegovim odbranama i crpeo motivaciju gledajući ga kako briljira između stativa”.

Skroman, kao i u ostalim temama, bio je talentovani golman prilikom razgovara o željama za budućnost. Voleo bi da se oproba u inostranstvu, ali da njegov razvoj teče postepeno, bez krupnih zalogaja koji znaju da uspore napredak igrača.

“Sebi želim da iskoračim stepenik više. Ne bih voleo da preskočim nekoliko stepenika odjednom i pređem u ligu čiji tempo trenutno ne mogu da ispratim. Cilj bi bio da odem negde gde ću dobiti priliku da napredujem, da se razvijam na višem nivou i prikažem sebe u najboljem svetlu. Ne mislim na Lige petice, nego prvenstva poput belgijskog, švajcarskog, austrijskog… Ako Bog da, to su ambicije za bližu budućnost, liga u kojoj bi demonstrirao sav potencijal koji posedujem”, poručio je pouzdani čuvar mreže u razgovoru za naš portal.

Bonus video: